AUTORSKI TEKST: Od gubitnice tranzicije do turbine razvoja

PLANETARNO popularni bend "Ramštajn" nedavno je u Beogradu održao dva koncerta.

Foto: Printskrin

Ka Ušću, gde se su se koncerti održali, tokom dve majske večeri slivale su se nepregledne reke ljudi, među kojima je bilo desetine hiljada stranaca. Baš kao što moderno doba nalaže, mnogi od njih požurili su da na društvenim mrežama podele utiske, kako o koncertu, tako i o Beogradu i Srbiji.

Veliki broj njih prvi put je posetio našu zemlju. Čitajući njihova iskustva, može se zaključiti da su u dobroj meri iznenađeni onim što su doživeli. Verovatno u glavama mnogih među njima još žive slike i predrasude iz devedesetih - perioda kada je "Ramštajn" izdavao prve albume, a Srbija bila u brojnim nedaćama. Možda pamte i nešto kasniji period, kada su muzičari iz Nemačke gradili ime u svetu, a našu zemlju još "bio glas" da je nedorasla i bespomoćna bez stranog mentorstva.

Sada je situacija drugačija. Uz očekivano oduševljenje provodom, gostoprimstvom i hranom, jedinstvena je ocena da je Beograd stasao u pravu metropolu, da je infrastruktura na nivou evropske, da su putevi po Srbiji vrhunski, da se na sve strane gradi i da se osećaj napredovanja i boljitka oseća na svakom koraku. Da je sve živo, užurbano, poletno, ali u isto vreme i sigurno i opušteno. Uglavnom, pridružili su se glasovima koji se sve češće čuju čak i iz zapadne Evrope da je Srbija postala bolje i perspektivnije mesto za život od njihovih nekada neprikosnovenih zemalja.

Foto: ATA images

Očigledna je činjenica - Srbija je od gubitnice tranzicije i zemlje kojoj su potrebni tutori postala gradilište, centar za investicije, turbina razvoja ovog dela Evrope.
Možda ovo zvuči kao deo političke kampanje? Možda, ali brojke govore same za sebe, bilo da je vreme kampanje ili ne.

Zato, pogledajmo brojke.

Kada govorimo o Beogradu i Srbiji nekada i sada, ljudi to i znaju, ali da bih podvukli razliku reći ću da je broj dolazaka turista samo u Grad Beograd 2013. godine bio 718,943, dok je ta brojka 2023. godine uveliko prešla milion - tačnije 1.384,616. Za beogradski region BDP je 2012. godine iznosio 12,58 milijardi evra, dok je 2022. godine dupliran i iznosio je čak 24,18 milijardi evra. U isto vreme, stopa nezaposlenosti od one iz 2012. koja je iznosila 21,4 odsto spuštena je na 6,7 procenata koliko je bila u prvom kvartalu 2023. godine. Ove cifre su proverljive i svakako predstavljaju rezultat ispravne politike i odraz su stabilnosti države.

Ali, to nisu jednostavno nasumični brojevi u tabelama - reč je o opipljivim rezultatima koje građani i te kako osećaju. Recimo, na Vračaru je prosečna neto zarada u 2012. godini bila 474 evra, dok je u martu 2024. godine ona iznosila 1.450 evra. Na Savskom vencu 2012. godine prosečno se primalo 424 evra, a u martu ove godine 1.347 evra. Pogledajmo i situaciju van Beograda - u Boru se 2012. godine zarađivalo 428 evra, a u martu ove godine 980 evra (prosečno). U Kruševcu je to skok sa 298 evra na 719 evra ili u Zrenjaninu sa 349 evra na martovski prosek od 750 evra. To sve govori o činjenici gde je Srbija danas u odnosu na period za kojim pojedini javno žale.

Vredi pomenuti i da je u 2023. godini oboren rekord iz prethodne po bruto prilivu stranih direktnih investicija. Bruto priliv SDI u 2023. godini je 4,5 milijardi evra, što je povećanje u odnosu na 2022. od dva posto. Ovaj trend se nastavlja i u 2024. godini i, prema podacima kojima raspolažem, do 20. maja taj priliv je već 1,8 milijardi evra. Ono što je posebno važno jeste činjenica da su investicije i dalje pretežno usmerene u izvozno orijentisane sektore.

Evropska banka za obnovu i razvoj je zvanično revidirala prognozu rasta BDP za Srbiju za ovu godinu sa 2,5 odsto na 3,5 procenata, što se zasniva na snažnom rastu industrijske proizvodnje, realne trgovine na malo i turizma. Očekivanja su da će BDP u 2025. godini dostići rast preko 4 procenta. Istovremeno, devizne rezerve nastavljaju da rastu i beleže rekordno visoke nivoe, pa se tako one od početka godine kreću oko 25 milijardi evra.
Svi ovi podaci ulivaju optimizam koji se može osetiti među ljudima u svakodnevnoj komunikaciji, u kafanama, po restoranima, pijacama, tržnim centrima, na porodičnim okupljanjima. Naravno da prostor za boljitak uvek postoji i siguran sam da ćemo i dalje napredovati - da smo nepovratno zakoračili u potpuno novo doba našeg ekonomskog, privrednog, ali i društvenog preporoda.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

EU SPREMA FINANSIJSKI ZAOKRET: Šest država traži jači nadzor tržišta

29. 05. 2026. u 16:11

Ekonomija

0 0

POTPISANO PRIMIRJE NA JOŠ 60 DANA: Američki berzanski indeksi odmah dostigli rekordne nivoe

29. 05. 2026. u 15:26

Ekonomija

0 0

IRAN OSTAJE PRI STAVU: Nema odricanja od obogaćenog uranijuma

29. 05. 2026. u 14:08

Ekonomija

0 2

NOVA PREVARA GAĐA VOZAČE: Ako vidite ovaj detalj, ne točite gorivo

29. 05. 2026. u 13:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije