Ekonomija

VIŠE STRUJE, A MANJE KVAROVA: Sigurnije snabdevanje električnom energijom

E.B.T.

23. 01. 2023. u 09:00

UGOVOR o donaciji za realizaciju četvrte sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije biće potpisan danas u Beogradu sa Nemačkom razvojnom bankom KfW. Ovo je kapitalni projekat kojim se Srbija povezuje sa zemljama u okruženju što će nam obezbediti veću sigurnost u snabdevanju, odnosno više kvalitetnije struje dostupne u svakom trenutku. Taj prenosni sistem zameniće zastarelu mrežu, smanjiti kvarove i troškove rada i održavanja.

ВИШЕ СТРУЈЕ, А МАЊЕ КВАРОВА: Сигурније снабдевање електричном енергијом

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, tokom jučerašnjeg razgovora sa ambasadorom Italije u Beogradu Lukom Gorijem, istakla je da je ovaj projekat usko povezan sa tom zemljom.

- Kroz izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju naše prenosne mreže, nakon realizacije pojekta i zadovoljavanja svih regulatornih uslova, Srbija će se povezati podvodnim kablom iz Italije, preko Crne Gore - rekla je ministarka. - Rekonstrukcija prenosne mreže realizuje se uz značajnu podršku partnera iz Evropske unije.

Govoreći o Transbalkanskom koridoru, direktorka "Elektromreža Srbije" (EMS) Jelena Matejić nedavno je istakla da je to projekat od nacionalnog, ali i transnacionalnog značaja.

PRAVCI SRPSKE DEONICE

SRPSKA deonica Transbalkanskog koridora duga je 321 kilometar i ima četiri dalekovodna pravca. Dva su završena, od rumunske granice do Pančeva i od Kragujevca do Kraljeva. Treći i četvrti pravac, Bajina Bašta - Obrenovac i Bajina Bašta do granice sa BiH i dalje do Crne Gore se pripremaju. Ovaj elektroenergetski koridor biće u funkciji 2027. EU već razvija još jedan dalekovodni sistem povezan sa njim za plasman struje iz obnovljivih izvora energije. Izgradnja tog Centralno-balkanskog koridora, u kojem Srbija ima značajnu ulogu, treba da počne posle 2030.

- On je konektovan na kabl koji ide od Italije do crnogorskog obalskog dela, pod Jadranskim morem je, zatim se nastavlja kao nadzemna prenosna mreža do granice sa Srbijom - objasnila je Matejićeva. - Potom prelazi preko teritorije naše zemlje i spaja se sa Rumunijom, sa daljim uticajem na Ukrajinu i Moldaviju. U pitanju su dostizanja velikih dodatnih kapaciteta u elektroenergetskoj mreži.

Prema njenim rečima, to znači brže, bolje, stabilnije i kvalitetnije snabdevanje električnom energijom u regionalnom smislu. Ona je navela da je uspešno završena druga faza projekta, a da predstoje još dve.

- Osim donacija i kredita, obezbedili smo i sredstva za realizaciju treće sekcije, od Obrenovca do Bajine Bašte, koja treba da bude u funkciji 2024, a poslednja sekcija u 2027. godini - istakla je direktorka EMS. - Ovo su neverovatne dužine, prolazimo kroz teško pristupačne zone. Imamo još jednu korist, menjamo mrežu 220 kilovolti napona, koja je zastarela u odnosu na novu 400-kilovoltnu mrežu.

Ona je istakla da je za Brisel ovaj projekat veoma važan. Početkom decembra je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji obišao EMS i tom prilikom istakao da će zahvaljujući Transbalkanskom koridoru dva puta brže moći da se obavlja trgovina električnom energijom između Srbije i EU. Projekat je vredan oko 200 miliona evra, a EU ulaže 31 milion bespovratnih sredstava. Realizaciju pomaže i Republika Nemačka i Nemačka razvojna banka donacijama i povoljnim kreditima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ŠTA JE RUSKI PLAN “N”: Ukrajina bi mogla da ostane bez nekoliko važnih oblasti ukoliko Moskva uspe (VIDEO)

Svet

0 28

ŠTA JE RUSKI PLAN “N”: Ukrajina bi mogla da ostane bez nekoliko važnih oblasti ukoliko Moskva uspe (VIDEO)

NjIHOV primarni cilj je zaštita ruskih pograničnih regiona, kao što je Belgorod, ali sekundarni ciljevi su zauzimanje Harkova, Sumija i Dnjepropetrovska.

26. 04. 2024. u 20:00 >> 07:55

OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu

Reportaže

0 4

OVO JE ČOVEK KOJI JE U NIŠU NEUTRALISAO TONU TEŠKU AVIO-BOMBU SA 430 KG EKSPLOZIVA: To isto je radio 2011. u Kragujevcu i 2013. na Dorćolu

AKO igde postoji "vaga" za merenje snage ljudskog duha, koliko li bi na njenoj skali težila ona koju ima deminer Mihailo Marinković (48), iz Pančeva, pripadnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije? Koliko bi na njen tas stalo njegove odvažnosti, staloženosti, potpune koncentracije..., u trenutku dok je, minule nedelje u Nišu, sam prilazio neeksplodiranoj avio-bombi teškoj 1.000 kilograma koja nosi 430 kilograma eksploziva, zaostaloj iz NATO agresije?

27. 04. 2024. u 07:00