SMEDEREVO ĆE PONOVO "OSVOJITI" SVOJU OBALU: Kako je sedište Podunavskog okruga od grada na vodi postalo industrija na Dunavu

Jelena Ilić

14. 08. 2022. u 08:13

SMEDEREVO, grad koji leži na 25 kilometara dunavske obale, decenijama je bežao od reke, a umesto turističkih kapaciteta, izletišta i stambenih zgrada, na obali je nikla industrija i zatvorila izlaz na reku.

СМЕДЕРЕВО ЋЕ ПОНОВО ОСВОЈИТИ СВОЈУ ОБАЛУ: Како је седиште Подунавског округа од града на води постало индустрија на Дунаву

Foto N. Živanović

Tokom poslednje decenije traju nastojanja da se stvari preokrenu, iskoriste šanse koje leže na Dunavu, i Smederevo dobije zasluženi epitet "grada na vodi".

Gradu su zatvoreni praktično svi izlazi na reku. Nekadašnje pristanište u centru grada, gde su kroz istoriju pristajali putnički brodovi i kraljevske lađe, decenijama je teretna luka u kojoj se pretovaruju sirovine i gotovi proizvodi za smederevsku železaru. Svake godine oko 1.000 putničkih brodova prođe Dunavom kraj Smedereva, ali nemaju gde da pristanu, jer međunarodni pristan, postavljen 2016. i plaćen, prema tvrdnjama nadležnih, čak 25 miliona dinara, još nije u funkciji.

Možda je sve krenulo pre mnogo vekova, s počecima industrijalizacije upravo na reci.

- Istorija brodogradnje u Smederevu seže u 16. vek - kaže Zlatko Pajić, brodomodelar iz Smedereva.

- Smederevsko brodogradilište "Dubravica" pominje se prvi put 1521. godine, kada su u njemu napravljeni brodovi na vesla, koji su bili opremljeni i oružjem. Od 1557. do 1558. godine, za samo godinu dana, u Dubravici je napravljeno 120 trirema - brodova sa tri reda vesala sa svake strane. Na tim brodovima je bilo i do 600 ljudi. Danas je neshvatljivo da se za tako kratko vreme može napraviti toliko brodova. Tvrdim, sad da nam daju ovaj zadatak, ne bismo mogli da ga ispunimo - govori Pajić o dometima smederevskog brodogradilišta.

Foto N. Živanović

On je nedavno napravio repliku prvog morskog jedrenjaka pod srpskom zastavom i imenom "Srbija", koji je zaplovio 30. aprila 1833. godine, a napravljen je baš u brodogradilištu u Smederevu, po porudžbini kneza Miloša Obrenovića. Brodograditelj Nikola Kefalo, Grk sa Zakintosa, napravio je ovaj brod koji je zaplovio pre 180 godina.

U Smederevu se više brodovi ne prave. Pravi se čelik. Po čuvenoj anegdoti, Josip Broz Tito je naredio da se ovde podigne železara. Na njegovo pitanje - "Šta uspeva u Smederevu" odgovor je bio - grožđe, ali je maršal, navodno, čuo gvožđe, te je tako, po tim pričama, i nikla železara na mestu gde rude nema ni na vidiku. Ona se doprema i danas sa različitih mesta širom sveta.

Tako su rude i čelik zaposeli smederevske izlaze na reku. U dve luke noć i dan pretovaruju se sirovine i gotovi proizvodi. U zavisnosti od obima proizvodnje Železare, godišnje se pretovari između 2.000.000 i 4.000.000 tona sirovine i gotovih proizvoda.

Ipak, ima nade da se stvari preokrenu.

Planovi razvoja luke u Smederevu obuhvataju izgradnju i proširenje operativne obale na lokaciji "Nove luke". Lokacija "Stare luke" biće pretvorena u putničko pristanište.

Foto N. Živanović

Postojeća oprema za pretovar tereta sa lokacije "Stare luke" bila bi dislocirana na lokaciju "Nove luke". Prioritetna investicija je izgradnja industrijskog koloseka na lokaciji operativne obale "Nove luke" i njegovo povezivanje sa javnom železničkom mrežom.

Ovaj projekat, najavljivan skoro dve decenije, započet je 2019. godine.

Ministarstvo građevine krajem 2019. godine raspisalo je javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u "Novoj luci" Smederevo. Postupak je, ipak, obustavljen jer je punuda premašivala raspoloživa finansijska sredstva. Ni novi tender nije uspeo.

Kad se stvari opet pokrenu, planirana je sanacija postojećeg lučkog područja i pristaništa od približno 3,8 hektara i izgradnja novog dela luke površine 21 hektar, kao produžetak postojećeg lučkog područja.

Foto N. Živanović

Izgradnjom novog terminala kapacitet Luke bio bi oko pet miliona tona različite robe.

Vredost projekta je 93 miliona evra. Radovi će biti finansirani sa po 50 odsto iz kredita Evropske investicione banke i republičkog budžeta.

Uz izgradnju železničke pruge koja povezuje "Novu luku" sa već postojećim krakom pruge ka Železari HBIS, ovo će značiti i selidbu teretne luke i koloseka iz centra grada.

To će, konačno, dovesti i do podizanja šinskih pragova od Tvrđave do Stare železare. Grad će imati izlaz na reku, a Smederevska tvrđava napokon ispuniti uslove za listu kulturne baštine Uneska.

Foto N. Živanović

NIJEDNA PLAŽA NA 25 KILOMETARA

IAKO leži na 25 kilometara reke, Smederevo nema nijednu uređenu plažu. Nekada su Smederevci za rashlađivanje mogli da biraju između desetak lokacija: kod Veslačkog kluba, na ušću Jezave u Dunav, na Jugovu...

Polovinom minulog veka tadašnje opštinsko rukovodstvo donelo je odluku da se na suprotnoj obali izgradi peščana gradska plaža, sa restoranom i sportskim sadržajima.

Ada je postala najpopularnije kupalište. Danas ni tamo plaže nema, a Smederevcima su izlazi na reku zatvoreni lučkim kapacitetima.

Ilustracija V. N.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

VELIKE DRAGOCENOSTI: Šta je kraljica Elizabeta II ponela sa sobom u GROB