KORONA - ODGOVORI NA SVE DILEME: Svaka vakcina bolja od sudara sa koronom, nivo antitela nije jedini pokazatelj efekta

Biljana RADIVOJEVIĆ

26. 03. 2021. u 12:00

U PRAKSI, svetskoj, i našoj, potvrđuje se ono što su epidemiolozi tvrdili i pre nego što je ijedna antikovid-vakcina dobila dozvolu za primenu: da je svako cepivo bolje od sudara sa prirodnim virusom korona, za koji još nije pouzdano utvrđeno koje sve posledice ostavlja, ni da li su prolazne ili trajne.

КОРОНА - ОДГОВОРИ НА СВЕ ДИЛЕМЕ: Свака вакцина боља од судара са короном, ниво антитела није једини показатељ ефекта

Foto: D. Milovanović

Razlika u zaštiti koju obezbeđuju dostupne vakcine, pa i četiri koje se primenjuju u Srbiji - "Sonofarmova", "Fajzer-Biontekova", "Astra Zenekina" i ruski "sputnjih V", zapravo je u nijansama - od 85 do 95 odsto.

Istraživanje Instituta za primenu nuklearne energije - INEP sprovedeno na lekarima, pokazalo je da 85 odsto vakcinisanih od prve doze do revakcinacije razvije antitela, najbrže posle "Fajzer Biontekove" vakcine, najsporije posle "Sinofarmove".

Imunolog dr Srđa Janković, lekar u Univerzitetskoj dečjoj klinici i član Kriznog štaba, kaže da je 97 odsto ljudi koji prime dve doze, posle tri nedelje, koliko je potrebno vakcini da pomogne organizmu da ostvari imunski odgovor, zaštićeno i da je kod njih rizik od obolevanja sveden na samo tri odsto.

Foto: AP

To što antitela mogu da se izmere i pre nego što se aplikuje druga doza, u svim slučajevima za 21 dan, izuzev "Astra Zenekine" vakcine, koja se daje posle 12 nedelja, ipak ne znači da je postignut pun efekat vakcine. On se postiže tek dve nedelje nakon druge doze, upozorava dr Marija Gnjatović, istraživač u INEP:

- Čak 85 odsto vakcinisanih "Fajzer-Bajontekovom" vakcinom je već dve do tri nedelje nakon prve doze razvilo veliku količinu antitela protiv virusa korona. Kod "sputnjika V" je to bilo nekoliko dana pre druge doze, dok je kod kineske "sinofarm" vakcine najveća količina antitela stvorena nedelju-dve nakon druge doze - kaže Gnjatovićeva.

1. smo u Evropi po broju revakcinisanih

561.000

ljudi inficirano do sada

koronom u našoj zemlji

* * * * * * * *

2.200.000

doza vakcina dato u Srbiji

* * * * * * * *

876.436

osoba revakcinisano

* * * * * * * *

2.200

respiratora kupljeno u epidemiji

* * * * * * * *

5.039

života odneo kovid 19

* * * * * * * *

0,89

procenata je smrtnost

od novog virusa

* * * * * * * *

7.999

rekordan broj zaraženih u jednom danu

* * * * * * * *

69

rekordan broj preminulih u 24 sata

Istraživanja su pokazala da 98 odsto ljudi koji su primili bilo koju od ove tri vankcine (za "astra zeneku" se još čekaju podaci, jer je ona poslednja stigla), ima stvorena antitela.

Dr Gnjatović kaže da sve tri vakcine dve nedelje nakon druge doze daju sličan titar, razlikuju se samo po momentu kad se antitela javljaju.

Antitela nisu jedini pokazatelj imuniteta, ali su merljiva za razliku od ćelijskog imuniteta, za koji se čak smatra da je mnogo važniji.

- Provera antitela nije način da se pouzdano utvrdi da li je neko zaštićen ili ne, odnosno da li je vakcina delovala - kaže dr Srđa Janković.

- Ne možemo tako proveriti ćelijski imunitet koji je mnogo važniji, a drugo na različitim testovima možemo dobiti rezultate koji se razlikuju kvantitatvno, što ne znači da je zaštita manja.

Mnogi, međutim, zaboravljaju da do sticanja punog imuniteta treba da se ponašaju kao da nisu primili vakcinu - da nose masku i drže distancu.

- Posebno treba voditi računa i zbog toga što vakcinacija kratkotrajno oslabi imunitet, pa je neposredno po imunizaciji rizik od infekcije veći - upozorava dr Gnjatović.

* * * * * * * * *

Šta ako se razbolite između dve doze?

U KOVID-AMBULANTAMA registrovani su slučajevi infekcine nakon prve, pa i nakon druge doze vakcine.

- Ukoliko se neko razboli dan, dva ili pet posle primanja vakcine, već je bio zaražen i vakcina nije stigla da na vreme podstakne zaštitu - kaže dr Srđa Janković. - Tada se očekuje blaži tok bolesti.

Ako se osoba razboli pre primanja druge doze vakcine, šema vakcinacije se menja: druga doza se odlaže. Tokom akutne bolesti ne može se primiti vakcina, a revakcinaciju treba odložiti.

- Potrebno je da prođe najmanje mesec dana od izlečenja do primanja cepiva - kaže virusolog dr Tanja Jovanović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i članica Kriznog štaba. - Vakcinu smeju da prime samo zdrave osobe, koje nemaju akutno infektivno oboljenje, uključujući i kovid 19.

Procene su da su oni koji su preležali kovid zaštićeni prirodno stečenim imunitetom najmanje tri meseca, pa i druga doza može da se primi tek po isteku tog vremena. Ako se ranije aplikuje ona će zapravo pojačati imunitet. Ako je forma bolesti bila blaga, prva doza može da se primi mesec dana po izlečenju. Optimalno je da to bude tri meseca posle prestanka simptoma.

Ko hoće da proverava nivo Igg zaštitnih antitela zapravo ne mora da se vakciniše sve dok je on visok, pa čak i ako je tako punih godinu dana posle prirodne infekcije. Već postoje naznake da bi onima koji su preležali kovid bila dovoljna samo jedna doza vakcine, ali takva preporuka zvanično još nije izdata, pa i za njih važi uobičajena šema sa dve doze vakcine.

* * * * * * * * *

Koja količina antitela je dovoljna?

AKO odlučite da proverite nivo antitela posle vakcinacije, trebalo bi da znate da nije svejedno koji test radite, kao ni da rezultati u laboratorijama nisu standardizovani.

Najbolje vreme da se provere antitela je dve nedelje posle revakcine.

- Posle vakcine važno je da ELISA test bude baziran na primeni S proteina - kaže dr Marija Gnjatović.

- U prirodnoj infekciji, testovi su bili bazirani na N proteinu, koga nema u vakcinama. Tako da ako budete uradili test posle vakcine na bazi N proteina možete dobiti lažno negativan nalaz, a verovatno imate stvorenu klasu IGG antitela prema virusu korona.

U laboratorijama se uglavnom koriste ELISA testovi ali sa različitim referentnim vrednostima.

- U našim jedinicama granična vrednost je 15. Sve što je iznad 15 smatra se pozitivnom vrednošću, tj. da ste razvili imunitet. Ako imate 16 znači da je odgovor krenuo, da su antitela krenula da se stvaraju - objašnjava dr Gnjatovićeva.

Tok razvoja antitela razlikuje se zavisno od toga koja vakcina je aplikovana.

- Kada je reč o "Fajzerovoj" vakcini, dve tri nedelje posle prve doze stvara se odgovor koji je kod najvećeg broja ljudi između 50 do 80 jedinica antitela. Posle druge doze te jedinice idu i do 120 u INEP-ovom testu - rekla je Gnjatovićeva.

- Kada je u pitanju "Sputnjik V" vakcina, odgovor se stvara nekoliko dana kasnije u odnosu na "Fajzerovu", vrednosti su nešto niže i najčešće se kreću oko 50 jedinica pred revakcinu, odnosno tri nedelje nakon primene prve doze, zatim te vrednosti posle druge doze rastu i dolaze do 80, 90 jedinica.

Da ne bi bili razočarani rezultatima provere antitela, pojedinci bi zapravo trebalo da se "drže" osnovnog kriterijuma, a to je da svaka vrednost iznad granične, navedene na rezultatu, znači da ste na neki način zaštićeni od infekcije.

* * * * * * * * *

Koliko traje imunitet?

ZASAD se zna da posle preležanog kovid-19 imunitet traje najmanje tri meseca, a analize koje je radio INEP pokazuju da nije došlo do značajnog pada nivoa antitela ni kod onih koji su imali kovid-19 pre sedam ili osam meseci, pa se procenjuje da će zaštita trajati minimum godinu dana. To, naravno, zavisi i od kliničke slike bolesti, pa je uočeno da se manje antitela stvara i da zaštita kraće traje kod onih koji su imali blagu formu kovida. Koliko će trajati zaštita stečena vakcinacijom ne zna se pouzdano, a opsezi koje su dali proizvođači su od šest meseci do dve godine.

- Potrebno je još neko vreme da bismo zaključili koliko će imunitet nakon svake od vakcina trajati - kaže Gnjatovićeva. - U prirodnoj infekciji, sa težom kliničkom slikom, stvara se veća količina antitela koja traje mesecima nakon preležane bolesti, čak i do godinu dana. Što se tiče blažih infekcija, antitela nestanu u toku nekoliko meseci.

Svaki nivo antitela stečenih prirodnom infekcijom znači neku zaštitu, objasnila je dr Gnjatović, a što antitela ima više pretpostavlja se da će bolje štititi:

- To, ipak, nije pravilo. Dok god se održavaju vrednosti i ukoliko ne opadaju značajno, nije preporuka da žure sa vakcinom. Ako vrednosti naglo padaju pa sa 50 jedinica dođete na 30 u roku od dva meseca, preporuka je da takve osobe prime vakcinu.

* * * * * * * * *

Foto: Depositphotos

Kome treba treća doza?

JEDAN broj vakcinisanih - pre svega ljudi koji imaju slabiji imunitet na zaraze, oboleli od dijabetesa, hipertenzije, astme, srčanih, bubrežnih i drugih hroničnih bolesti, možda će morati da primei i treću dozu vakcine.

"Sinofarm", "Fajzer Biontek" i "Moderna", čiju vakcinu ćemo dobiti u poslednjem kvartalu godine, započeli su istraživanje koje uključuje i davanje treće doze zaštite protiv virusa korona, koja bi pojačala zaštitni efekat cepiva, kako se pretpostavlja bar za 10 do 20 odsto.

- U ovoj fazi imunizacije još ne može pouzdano da se zna kada će titar antitela razvijenih imunizacijom početi naglo da opada, a to je parametar na osnovu kojeg bi se donosila odluka o uvođenju treće doze vakcine i određivalo vreme za njeno aplikovanje - kaže za "Novosti" epidemiolog dr Radmilo Petrović.

-Činjenica je da se jedan broj ljudi i posle preležane infekcije virusom korona ponovo zarazi, što ukazuje da virus ne nadražuje toliko organizam da stvara antitela i tako razvija odbranu. Na osnovu toga sam pretpostavio da će za šest meseci ili godinu dana, zavisno od imunog odgovora, biti potrebna i treća doza vakcine.

* * * * * * * * *

Kako protiv novih sojeva?

PROIZVOĐAČI svih dosad odobrenih vakcina tvrde da one štite i protiv novih sojeva korone, ali se ipak ograđuju i kažu da bi mutacije mogle da umanje njihovu efikasnost.

Dosadašnja istraživanja sugerišu da bi zaštitu posle vakcine najviše mogao da probije južnoafrički soj korone, koji u Srbiji još nije potvrđen. Tako se pokazalo da je "astra zeneka" vakcina nedovoljno efikasna protiv južnoafričkog - B.1.351 soja, i da postiže svega 25 odsto zaštite. Manja efikasnost u sudaru sa novim mutantima očekuje se i od drugih cepiva. I nova cepiva, kao što su ona "DŽonson i DŽonsona" i "Novavaksa", koja stvaraju zaštitu 85 do 90 odsto protiv izvornog soja, značajno manje su efikasna protiv novih sojeva - između 49 i 57 odsto, pokazala su istraživanja.

Sve to ukazuje da će vakcine izgleda morati na doradu, jer novi sojevi virusa korona postaju dominantni, samo što je to remodelovanje sada mnogo lakše nego kada je osvajana tehnologija same proizvodnje. Iz EU su već najavili da će ubrzati procedure za stavljanje u promet "poboljšanih" vakcina protiv novih varijanti virusa, što bi značilo da vakcine koje proivođači "poboljšaju" ne moraju da prolaze kroz čitav postupak odobrenja.

* * * * * * * * *

Koliko su česte neželjene reakcije?

U Srbiji je na 2,2 miliona datih vakcina registrovano ukupno 626 slučajeva kod kojih su primećene neželjene reakcije. Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) kaže da je 200 neželjenih reakcija prijavljeno na "Fajzerovu" vakcinu, 224 na "Sinofarmovu", 118 na ruski "sputnjik V" i 82 na "astra zeneku", a u dva slučaja nisu imali definisano koja je vakcina.

Iako u svetu najviše otpora ima prema "Astra Zenekinoj" vakcini čiju su primenu zbog neželjene reakcije, pre svega pojava tromboze, mnoge zemlje privremeno bile i obustavile, Zelić kaže da su reakcije na ovo cepivo bile očekivane:

- Sve te reakcije bile su uobičajene i blage, a tako je bilo uglavnom i za sve ostale vakcine - bolno mesto, otok, malaksalost, povišena temperatura. Ništa što bi nas zabrinulo i nije bilo nijednog slučaja embolijskih ili trombolitičkih poremećaja, znači opstrukcije, prekida krvnih sudova, koji su izazvali tu zabrinutost u EU - kaže Zelić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)