Društvo

"NOVOSTI" NA NAUČNOM SKUPU "PRVI SRETENJSKI SUSRET": Srbija čuva svoj identitet (VIDEO)

Andrijana Nešić

28. 02. 2024. u 17:27

"Prvi sretenjski susret", naučni skup na temu "Ima li slobode bez države?", održan je danas u Beogradu u prisustvu velikog broja istoričara, akademika, studenata i drugih uglednih gostiju.

НОВОСТИ НА НАУЧНОМ СКУПУ ПРВИ СРЕТЕЊСКИ СУСРЕТ: Србија чува свој идентитет (ВИДЕО)

Foto: Novosti

U organizaciji Fondacije "Za srpski narod i državu" o srpskoj državnosti, važnosti i ulozi Sretenjskog ustava, našoj tradiciji, demokratiji i kulturi, govorili su prof. dr Dragutin Avramović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Miša Stojadinović, naučni savetnik sa Instituta za političke studije, kao i prof. dr Aleksandar Rastović, naučni savetnik iz Istorijskog instituta Beograd.

Moderator panela koji je privukao izuzetnu pažnju stručne javnosti bio je Nikola Selaković, član predsedništva SNS.

Reč je o prvom u nizu Sretenjskih susreta, koje će Fondacija da održava svake godine u gradovima širom države, sa ciljem da se govori o važnim temama iz srpske istorije i društva.

- U pravnoj nauci postoji prilično široki konsenzus povodom početaka srpske ustavnosti, koji se po pravilu vezuje za 1835. godinu i donošenje Sretenjskog ustava. Međutim, pored tog, preovlađujućeg stanovišta, postoje i drugačija mišljenja, poput onog da Srbija dobija prve ustave tek nakon Berlinskog kongresa 1878. godine i sticanja pune, međunarodno priznate nezavisnosti - ističe Avramović, koji je održao zanimljivo predavanje i govorio o pojmovima naše suverenosti i državnosti kroz istorijsku prizmu dešavanja u 19. veku.

Prof. dr Miša Stojadinović je u svom izlaganju u fokus stavio na pitanje ustavnosti u Srbiji koje se aktualizuje nastankom moderne srpske države začete u ustanku 1804. godine.

Foto: Novosti

- Početkom 19. veka učinjeni su ozbiljni koraci ka konstituisanju srpske državnosti, pri čemu Sretenjski ustav predstavlja jedan od veoma značajnih koraka u ovom pravcu - rekao je Stojadinović, dodajući da je kroz predavanje želeo da se osvrne na kritičko preispitivanje društveno-istorijskog konteksta nastanka Sretenjskog ustava sa aspekta savremenih političkih dešavanja u 21. veku.

Do srpske revolucije protiv Turaka u Evropi se malo znalo o Srbiji i srpskom narodu, istakao je prof. dr Aleksandar Rastović.

Foto: Novosti

- I oni retki koji su posedovali po neku informaciju o srpskoj istoriji i tradiciji imali su uglavnom predrasude ili pogrešne sudove o Srbima. Prvi put termin Srpska revolucija upotrebljen je u istoimenom delu Leopolda Rankea, čuvenog nemačkog istoričara 1829. godine. Upotrebom termina revolucija, a ne buna, ili ustanak kako je to bio slučaj do tada, Ranke je srpskom nacionalnooslobilačkom pokretu i borbi dao širu, evropsku dimenziju i s pravom je izmestio iz uskog lokalnog i balkanskog miljea - rekao je Rastović.

Događaj je organizovala Fondacija "Za srpski narod i državu", koja se bavi unapređenjem političke kulture u Srbiji, negovanju tradicije i srpskog kulturnog nasleđa, edukaciji mladih i izdavačkoj delatnosti.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

TA KUĆA JE STVARNO UKLETA Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku
Zločin

0 10

"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku

PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.

07. 12. 2025. u 13:36

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
Poznati

0 0

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.

07. 12. 2025. u 11:41

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

VLADIKA HERUVIM U SUSRET BOŽIĆU: Našem celokupnom narodu potrebno je jedinstvo, da živimo u slozi!
Društvo

0 0

VLADIKA HERUVIM U SUSRET BOŽIĆU: Našem celokupnom narodu potrebno je jedinstvo, da živimo u slozi!

U vremenu kada se svet suočava sa brzim promenama, a čovek sve češće traži mir u buci svakodnevice, duhovna reč dobija posebnu težinu. Ona postaje ne samo uteha, već i putokaz — svetlost koja nas vraća sebi, bližnjima i Bogu. Upravo zato, razgovori sa onima koji nose tajnu blagodati, iskustva i odgovornosti imaju značaj koji prevazilazi okvire običnih intervjua.

07. 12. 2025. u 16:26

Politika
Tenis
Fudbal
KARLEUŠA OTKRILA CECI ISTINU O SNAJI: Nije ostala ravnodušna na reči o Veljku i Bogdani

KARLEUŠA OTKRILA CECI ISTINU O SNAJI: Nije ostala ravnodušna na reči o Veljku i Bogdani