PARTIJSKO OSVAJANJE SELA: Bunt zbog brutalnosti za vreme obaveznih otkupa posle 1945. godine

OSLOBODILAČKI i građanski rat u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji i među Srbima, unesrećio je srpsko selo i mirno stanje zamenio nemirnim i neizvesnim. Sa slobodom, kojoj su najviše doprineli, srpski seljaci kao borci, skojevci ili komunisti sticali su zavidne položaje u partijskoj i državnoj hijerarhiji, (obično miliciji i vojsci), i bili zahvalni za to novoj vlasti i Titu.

Foto: Muzej Jugoslavije/ Sajt BIA/ Arhiv porodice Jovanović/ Fejsbuk/ Arhiv Pančeva/ Vikipedija/ Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Posle izvedene revolucije, seljaci u Srbiji ako ne gore, živeli su na nivou predratnog stanja. Jeli su otprilike istu količinu hleba, ali manje mesa i masnoće, bili su lošije odeveni, a u nekim krajevima zbog ratnih sukoba imali su i lošije stambene uslove. Reč i pojam beda bila je i ostala, bez obzira na sve promene, vezana za selo i seljake. "Seljaci u Srbiji su obosili i ogoleli u meri kojoj je teško naći poređenje", kaže se u jednoj anketi. Seljacima je nedostajalo obuće pre svega, odeće, soli, šećera, poljoprivrednog inventara i svega ostalog". Seljak je tako i posle revolucije nastavio da živi životom kojim je živeo pre rata.

Međutim, pored svih obećanja u prvoj godini slobode, seljake, bar one koji su nešto imali i proizvodili preko svojih potreba, obuzimao je strah i neizvesnost za svoju imovinu, "tog duboko ukorenjenog osećaja kod seljaka". Nespokoju duše doprinosilo je i raslojavanje u samoj porodici između oca i sina, oca i kćeri, kao i naglo odbacivanje tradicionalnih vrednosti kao što su moral, poštenje, slave i sl.

Ovi strahovi ubrzo će postati stvarnost. Istina ne u 1945. g., ali već od 1946. g. pa nadalje. Udar Komunističke partije koji je usledio na selo preko otkupne politike ubrzo će za posledicu imati masovni teror, maltretiranja i hapšenja dojučerašnjih mirnih domaćina.

Partija će svojom politikom i drugim merama na selu stvoriti uslove za masovno iskazivanje huliganizma lokalnih aktivista prema seljacima. Uporedo sa ovim odvijaće se i "partijsko osvajanje sela" u smislu njegove socijalističke rekonstrukcije. Ova rekonstrukcija naročito će biti zaoštrena posle 1948. godine. Te dve komponente agrarne politike KPJ biće i dva osnovna razloga svakovrsnog suprotstavljanja seljaka partijskoj politici i praksi na selu. Neispunjavanje otkupnih obaveza s jedne, i opiranje da se uključe u tzv. socijalističku rekonstrukciju sela ulaskom u Seljačke radne zadruge s druge strane. To su dva greha seljaka koje Partija nije opraštala u svom revolucionarnom hodu.

Foto: Muzej Jugoslavije/ Sajt BIA/ Arhiv porodice Jovanović/ Fejsbuk/ Arhiv Pančeva/ Vikipedija/ Arhiv "Novosti" i "Borbe"

U martu 1946. beležimo prva hapšenja u vezi sa otkupom. Tada je samo na području Vojvodine bilo uhapšeno 1.016 lica. Najveći broj je bio uhapšen zbog špekulacije i sabotaže "ali ima i dosta lica koja nisu blagovremeno zaključila ugovor sa Poljoprometom zbog prodaje žitarica, uglavnom srednjaka". U izveštaju PK Vojvodine govori se o kažnjavanju seljaka zbog pečenja rakije od zrnaste hrane ili prodaje poljoprivrednih artikala. Tu je navedeno da je Narodni front u petrovgradskom okrugu u mesnim narodnim odborima isticao table sa imenima onih seljaka koji su mogli, a nisu hteli da plate porez, ili ispune otkupnu obavezu, kao i table sa imenima "savesnih obveznika".

MOŠA PIJADE TRaŽI AMNESTIJU ZA POHAPŠENE SRBE

Masovna hapšenja zbog otkupa žita i vune, kao i niz nepravilnih postupaka lokalnih organa vlasti izazivali su brojne žalbe seljaka Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ. To je navelo Mošu Pijade, kao potpredsednika Prezidijuma, da juna uputi Josipu Brozu materijal o hapšenjima po otkupu i predlog da ovi krivci budu amnestirani. Od ukupnog broja od 2.886 na Srbiju je otpadalo 2.521 ili 87%. Od izrečenih kazni: na Srbiju je otpadalo 69% novčanih kazni, 70% na kazne prinudnog rada, 85,7% na kazne lišenja slobode, 87% na kazne lišenja slobode sa prinudnim radom i 80% na kazne konfiskacije.

U daljem materijalu rečeno je da su prilikom odmeravanja kazne za prikrivanje viškova žita ili neispunjavanje otkupnih obaveza, uzimane u obzir i male količine žita kao npr. 40 kg, a da su izricane "osetne kazne", ili da zbog neiznošenja jednog kg vune kazna bude visoko odmerena (jedan seljak je zbog ne iznošenja 10 kg vune bio kažnjen sa 4 god. prinudnog rada sa lišenjem slobode).

Zbog svega ovoga Moša Pijade je predlagao da se javnom tužiocu FNRJ izda direktiva "da se odmah obustavi postupak po nepresuđenim predmetima i da se pripremi projekat teksta za zakon o amnestiji tih krivaca koji bi Vlada predložila skupštini." Pijade je smatrao da treba amnestirati sve krivce "osim u slučajevima gde je bilo zlonamernog uništavanja predmeta otkupa da ne bi bio predat državi".

Foto: Muzej Jugoslavije/ Sajt BIA/ Arhiv porodice Jovanović/ Fejsbuk/ Arhiv Pančeva/ Vikipedija/ Arhiv "Novosti" i "Borbe"

Ovolika hapšenja seljaka navela su organe državne vlasti, posebno Udbe, da na terenu ispitaju zloupotrebe lokalnih aktivista u vezi sa otkupom žitarica. U jednom izveštaju oficira Udbe dostavljenom Blagoju Neškoviću bilo je navedeno "niz neprijateljskih elemenata u narodnoj vlasti, zloupotrebe organa narodne vlasti, oportunizam sudova i tužilaštva i greške članova KPJ u vezi sa otkupom". Tako je u selu Gložanu, srez B. Palanka, sekretar Mesnog narodonog odbora (MNO) i član komisije za otkup žita izvršio namerno manji popis žita za 40%. On je pored toga na konferenciji u selu ustao i javno rekao: "Narode, ja sam ovo namerno učinio, da bi vam uzeli što manje, a ovo vam sada hoće da uzme Sreski narodni odbor (SNO)." Zbog toga što je agitovao kod seljaka da ne predaju sve planirane viškove najpre je isključen iz partije a potom i uhapšen.

Drugi primer hapšenja bio je slučaj Novaka Nistora, kulaka i člana MNO iz Kustilja, srez vršački, koji je nagovarao seljake da pre vremena svi pokolju svinje i tako izbegnu oduzimanje od države. Seljaci su ga navodno poslušali i poklali sve svinje. Kad je Sreski narodni odbor tražio isporuku svinja, njih nije bilo. Uhapšen je takođe Branko Maksimović, predsednik MNO iz Velikog Gaja, zato što je "sabotirao otkup u svom selu i zaštićivao kulake od otkupa", govoreći da narod ne daje kukuruz državi zato što ga nema, da u svojoj kafani "napija neke tipove i priprema ih da nastupaju na konferencijama protiv otkupa", kao i da brani kulake od SNO.

U izveštaju se dalje kaže da su kulaci naročito aktivni u srezu zemunskom i sremsko-mitrovačkom, šidskom, gde su govorili da otkupljeni viškovi ne idu u pasivne krajeve nego da se izvoze u Rusiju. Na terenu staropazovačkog i zemunskog sreza pojavile su se nove neprijateljske pesme: "Druže Tito, ljubičice bela, pozdavlja te iz Londona Pera, pozdravlja te lepa Mariola, da se seliš iz njihova dvora", ili "druže Tito, mi te svi volimo, mi želimo da te obesimo".

U daljem nabrajanju neprijateljskih istupa navođeni su konkretni primeri. Tako je npr. Mile Živić iz Subotišta, srez Ruma, otvoreno govorio da je današnja vlast gora nego što je bila vlast ustaša i Švaba, i da naše komisije koje idu i vrše popis viškova žitarica, isto su što su bili fašistički policajci, koji su pljačkali narod. Za sve te pojave, rekao je, da dolaze otuda što su danas Hrvati na vladi i što je i sam Maršal Hrvat"; ili Ilija Curčić iz istog mesta koji je noseći 2 mtc. žita da preda MNO glasno vikao "dole sloboda, živela gospoda" i pri tome psovao komisiju; ili Marko Mirković iz Jakova koji je govorio da se žito uzima zbog toga što je rat neodloživ i da se šalje u Rusiju, a ne u pasivne krajeve "jer kada Ovi pobegnu u Rusiju da tamo imaju šta jesti; ili Evica Kušira i njene prijateljice koje su pevale neprijateljsku pesmu: Ko sa nama neće da pije hrvatskog vina mi se nikad nećemo slagati sa njima, jer volimo mladog kralja, s našom zemljom da upravlja, a nećemo druga Tita našom zemljom da se skita".

Pored toga, uočen je i "nepravilan" stav sreskog suda u Rumi, koji je Marka Prelića iz Nikinaca, koji nije hteo da izveze viškove kukuruza i koji je psovao majku maršalu Titu, psovao državu i narodnu vlast, osudio na svega mesec dana zatvora.

Preporučujemo

Društvo

1 7

GLAVA SE GUBILA ZBOG PEDESET KILOGRAMA ŽITA: Teror lokalnih partijskih aktivista prilikom planskog otkupa

15. 02. 2023. u 17:00

Društvo

1 7

VOJVODINA HRANILA CELU JUGOSLAVIJU: Progon seljaka posle zamerki politici KPJ od strane sovjetskog rukovodstva

14. 02. 2023. u 17:00

Poznati

0 0

MUŽ KATARINE ŽUTIĆ: Poznati muzičar - godinama su krili vezu, upoznala ga dok se razvodila, nije joj bilo do ljubavi

15. 02. 2023. u 08:17

Poznati

0 0

NIJE ČUDNO ŠTO SAM PODSTANAR Rada Manojlović očajna nakon prevare: "Bila sam glupa"

14. 02. 2023. u 21:58

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije