HEROJI STALJINGRADSKE BITKE: Revold dečak osvetnik

ODBRANA Staljingrada je nepresušni izvor priča o tragedijama i herojima, kakav je bio Revold Timofejevič Sidorin (16), kurir generala Vasilija Čujkova, komandanta 62. armije koja je 200 dana vodila krvave ulične borbe.

Borbe sravnile Staljingrad sa zemljom - Foto: Profimedia

Dužnost štapskog glasnika kroz smrtonosne lavirinte koridora i tunela u ruševinama bila je jedna od najopasnijih u Staljingradskoj bici.

Dečak je bio njen svedok od prvog dana. Njegova majka je evakusiana u Sibir, a on je ostao uz oca, pukovnika Sidorina, načelnika Operativnog odeljenja Štaba 62. armije. Bio je sa ocem i 26. jula 1942. kada je ovaj poginuo prelazeći Don.

- Nekoliko puta sam video Sidorina starijeg i njegovog sina zajedno. Bili su nerazdvojni. Uveče 26. jula prišao mi je na komandnom mestu ovaj dečak i raportirao: "Druže komandante, dovezao sam telo poginulog potpukovnika Sidorina..." - sećao se Čujkov.

On je dan posle sahrane, polazeći na osmatračnicu ugledao dečaka.

- Ležao je na zemlji. Njegova ramena su podrhtavala od jecanja.

On je izgubio oca i ostao sim, što ga je još više tištilo. Ne razmišljajući dugo, viknuh:

- Vojniče Sidorin, sedaj odmah u kola, ići ćeš samnom. Ponesi automat i što više metaka!". Dečak skoči, strese sa sebe prašinu, popravi bluzu i kao strela polete da izvrši moje naređenje. Usput smo razgovarali i saznao sam da mu je majka evakuisana i živi negde u Sibiru. Upitah ga oprezno da li bi voleo da ide majci. Njegove se oči ispuniše suzama i shvatih da sam pogrešio, pozledivši bolnu ranu. On odsečno odgovori: "Ne. I ako me Vi oterate od sebe, ipak sa fronta neću otići, svetiću se za oca i za druge". Otada se Revold Sidorin ni za trenutak nije odvajao od mene. Bio je miran, pa čak i veseo u borbi, ničega se nije bojao, samo bi uveče ponekad uzdisao, krijući da plače za ocem - pričao je Čujkov posle Staljingradske bitke.

Kada je dobio dužnost komandanta 62. armije sa komandnim mestom u zemunici na obali Volge koja se neprestano tresla od eksplozija, naredio je svom kuriru Revoldu da ostane na levoj obali, da nađe komandu pozadine 63. armije i da joj se priključi.

- Revold me gleda suznih očiju. Pitam ga: "Šta je?" On ćuti, okreće se, u stranu. Shvatio sam ga. I nehotice setih se kako je on postao moj kurir. I pogledavši u njegove oči, rešio sam da ga povedem u Staljingrad - sećao se Čujkov.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije