ETNIČKO ČIŠĆENJE PRAVOSLAVNIH SRBA: Izveštaji ruskog konzula o panislamizmu i Albanskoj ligi u Staroj Srbiji

Akademik Slavenko Terzić

03. 02. 2023. u 17:00

RUSKI konzul Ivan Stepanovič Jastrebov je u Albanskoj (Prizrenskoj) ligi video sastavni deo šireg panislamističkog pokreta, što je kasnije u svojim istraživanjima istakao i hrvatski istoričar Bernard Stuli.

ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ СРБА: Извештаји руског конзула о панисламизму и Албанској лиги у Старој Србији

Foto: Dokumentacija "Novosti", "Borbe" i Vikipedija

Spoljnopolitička i unutrašnja situacija u Osmanskom carstvu, naročito posle poraza u rusko-turskom ratu 1877/78, pogodovala je brzom širenju ideja panislamizma. Iako su ove ideje nastale van teritorija Osmanskog carstva, kao i pre dolaska na vlast sultana Abdula Hamida II 1876. godine, panislamizam je, kako ističe I. L. Fadejeva, "postao zvanična ideologija i temelj političkog kursa osmanske vlade tokom skoro tri decenije".

Početkom osamdesetih godina 19. veka Abdul Hamid II je nastojao da dobije vojnu i diplomatsku podršku nemačkog kancelara Bizmarka. U anonimnoj brošuri "Engleska i Nemačka na Istoku" objavljenoj 1881. godine od strane "bivšeg diplomate" (verovatno turskog) izneta je oštra kritika britanske politike na Bliskom istoku. Za reorganizaciju vojske i nekih delova državne administracije pozvani su nemački oficiri i civilni činovnici koji su privremeno stupali u tursku službu. Na mesto engleskih oficira koji su ranije komandovali žandarmerijom došli su nemački oficiri. U Carigrad je 1881. godine došla specijalna nemačka misija na čelu sa knezom Radživilom: nova spoljnopolitička orijentacija Osmanskog carstva zasnivala se na stavu panislamista da je nedopustivo mešanje evropskih sila u poslove muslimanskih država, a Nemačka je bila manje od svih drugih evropskih država zainteresovana za Istočno pitanje.

Izveštavajući o Albanskoj ligi ruski konzul Jastrebov je zapazio da se još do rusko-turskog rata u turskoj publicistici propovedao princip islamskog saveza ("ove lige") pod nazivom Itihad-i-islam (Islamsko jedinstvo). Ideju panislamizma Turci su nastojali da prošire i na prostore evropske Turske i zato su, isticao je Jastrebov, "ovdašnji muslimani više nego ikada podigli svoje glave na štetu hrišćanskog elementa tako da je položaj hrišćana u ovoj oblasti postao neuporedivo lošiji". Ovdašnji muslimani sa podsmehom govore o reformama koje je tražio Berlinski kongres. Pošto su turski predstavnici u Berlinu govorili da su Gusinje i okolina naseljeni Albancima, Turci i danas govore Evropi "kao da su svi tamošnji žitelji Albanci". Jastrebov piše da ni Muhtar-paša nije mogao da negira da je tamošnje stanovništvo u ogromnoj većini slovensko a ne albansko.

Foto: Dokumentacija "Novosti", "Borbe" i Vikipedija

Ruski konzul Ivan Stepanovič Jastrebov

Ruski konzul je prikupio podatke o verskoj i etničkoj strukturi stanovništva Gusinja, Plava i 29 okolnih sela: ukupno su bile "1.032 kuće srpske narodnosti i samo 230 kuća albanske narodnosti". U samom gradu Gusinju ima 560 domova muslimanskih i 120 porodica hrišćanskih. "Svi žitelji pripadaju srpskoj narodnosti i govore prirodnim srpskim jezikom. Sam Ali-paša gusinjski - prirodni je Srbin. U Plavu se nalazi 200 porodica muslimanskih i 500 porodica hrišćanskih. Svi su narodnosti srpske". Jastrebov je doneo podatke i o verskoj strukturi svih 29 sela, pri čemu ističe da su čisto albanska samo tri sela: Vusanje, sa 150, Martinovići sa 50 i selo Hoti sa 30 domova Albanaca muslimana. Turska vlada na isti način i druge sandžake i kaze Stare Srbije smatra albanskim, kao na primer Prizrenski i Prištinski sandžak i kazu Peć, u kojima, naprotiv, većina stanovništva pripada srpskoj narodnosti, "iako muslimanski elemenat ima značajnu prevagu nad hrišćanskim".

Prema Jastrebovu u Prizrenskom sandžaku bilo je do 3.000 hrišćanskih domova i 11.000 muslimanskih, ali "domova srpske narodnosti je više nego čisto albanskih i albanizovanih Srba": broj domova srpske narodnosti iznosi 7.000 a albanske 6.000. U Pećkom mutesarifluku ima 4.000 domova srpske narodnosti i 2.500 domova albanskih. U Prištinskom sandžaku, prema Jastrebovu, nema ni 1.000 albanskih domova dok ima oko 4.900 srpskih kuća. U pogledu veroispovesti, hrišćanskih domova nema više od 2.000 a muslimanskih ima 3.500. Albanski elemenat ima apsolutnu dominaciju samo u Đakovičkoj kazi sa oko 8.400 domova i samo oko 100 domova Srba (muslimana ima do 7.000 domova). Neki putopisci, kao na primer Jakov Slišković, koji je proputovao Albaniju prvih godina 20. veka, ističe da je kod Albanaca više razvijeno narodno osećanje od verskog i da su stoga oni lako menjali veru. "Kod Arbanasa vrijedi kao načelo narodna njihova poslovica: Gdje je moć, tu je i vjera, što odgovara onoj Cuius regio, illius religio". Ali, ipak, "ako koji od Miridita pređe na islam, mora ostaviti svoja dobra i zemlju i potražiti si boravište gdje drugdje".

CENTAR PRIZRENSKE LIGE JE BIO U CARIGRADU

Porta je smatrala da je albansko pitanje na način kako se tumačilo u Evropi, kao borba za autonomiju Albanije, vrlo opasno i zato je preko svojih agenata na čelu sa Muhtar-pašom nastojala da Albancima umesto ideje narodnosti (povezane sa idejom o nezavisnosti) nametne ideju islamskog saveza "pod znamenjem Proroka". Abdul-efendija iz Skoplja je udaljen zato što je bio mišljenja da Liga treba da se razvija "ne na osnovu religioznog principa već na principu narodnosti", trudeći se da muslimanskoj ligi privuče i Albance katolike. Što se tiče položaja hrišćana, pravoslavnih Srba, Jastrebov je često ponavljao da se njihov položaj ni na koji način ne poboljšava: ne prođe dan da se ne čuje bilo o ubistvu hrišćana ili o pljačkama njihovih kuća po selima. U samom Prizrenu neki muslimani su počeli opet da pod pretnjom uzimaju novac od hrišćanskih trgovaca. Čak je jedan policajac, Malić-beg, išao po radnjama i uzimao novac od trgovaca sa čime je bio upoznat i Muhtar-paša. Jovan Hadži-Vasiljević navodi podatak da su Arbanasi na vrhuncu snage Lige u Južnoj Albaniji "posekli sve hrišćane u jednom selu".

Foto: Dokumentacija "Novosti", "Borbe" i Vikipedija

Lord Robert Solzberi, predsednik britanske vlade

Jastrebov je bio uveren da se centar Albanske lige nalazi u Carigradu. Pre nego što je počela sa radom konferencija ambasadora velikih sila u Berlinu juna-jula 1880. u vezi sa granicama Crne Gore i Grčke, iz Carigrada je "ovdašnjem komitetu takozvane albanske lige", piše Jastrebov, stigla instrukcija o potrebi sazivanja kongresa svih članova u Prizrenu. Čak je predsednik komiteta Lige Hadži Omer-efendija pozvao istaknutije Albance iz Skopskog, Prištinskog i Debarskog sandžaka i Pećke kaze, ali pošto veći deo čak nije ni odgovorio, uputio je poverljivo lice da ih ubedi da je neophodno da se okupe u Prizrenu "upravo sada".

Položaj pravoslavnih Srba u Staroj Srbiji postajao je sve nepodnošljiviji. Samo u Pećkoj kazi od septembra 1876. godine bilo je ubijeno 126 Srba i nijedan ubica nije bio ni kažnjen ni uhapšen. Te podatke engleski konzul u Prizrenu Sindžon je dostavio lordu Solzberiju, a ovaj Porti koja je to odmah demantovala: Savas-paša je naredio ambasadoru u Londonu Musuris-paši da to opovrgne tvrdnjom da je u Pećkoj kazi bilo samo 14 ubica i da su svi na odgovarajuće načine kažnjeni (izveštaj Sindžona i telegram Savas-paše štampani su u Plavoj knjizi). Engleski konzul je ponovo Solzberiju potvrdio istinitost svojih saopštenja i dostavio mu detaljan spisak ubijenih sa podacima gde su i kada bili ubijeni. Besa zaključena nedavno, pisao je Jastrebov, između Arnauta i ostalih muslimana da se obustave ubistva i pljačke, nije se odnosila i na hrišćane.

Foto: Dokumentacija "Novosti", "Borbe" i Vikipedija

Manastri Visoki Dečani krajem 19. veka

"Hrišćani mnogih sela prinuđeni su da i praznicima od ranog jutra do kasne večeri obrađuju polja nasilnika strahujući da će biti prebijeni do smrti kao pravi robovi". Jastrebov pored ostalog navodi i dva sledeća primera nasilja: 12/24. februara deset razbojnika na konjima napalo je kuću Jovana Grujića u selu Lipovica sat i po hoda od Gnjilana iz koje su odvezli sve žito, a 21. februara/5. marta došli su ponovo i odvezli svu pokretnu imovinu zato "što se usudio da se žali vlastima na njihov postupak". Pritom su "polili na njegovu glavu olovo" i Grujić leži bez svesti. Sledeće noći 22. februara/6. marta trinaest nasilnika je napalo na kuću Kovačevića u selu Parteš. Svezavši njega i dva sina opljačkali su svu njegovu imovinu i natovarili na kola sa njegovim volovima, zatim su zapalili svu nepokretnu imovinu i "na kraju krajeva silovali po redu snahu Kovačevića Milenu i njegovu kćerku Grozdu". Na Kosovu polju su opljačkana hrišćanska sela Radevo, Batuce i Korimlje, a u Sredskoj su opljačkane dve crkve i pocepane sve knjige tako da se više ne mogu upotrebljavati. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

UEFA BEZ MILOSTI PREMA ALBANCIMA: Žestoka kazna zbog vređanja Srba, provokator Daku suspendovan zbog sramnog skandiranja