ŠTRAUS ZA OBRENOVIĆA NAPISAO KADRIL: Ovo delo, po narudžbini kneza Miloša, izvedeno na Svetosavskom balu

J. SIMIĆ

05. 12. 2022. u 09:59

POVRŠNI poznavaoci naše muzičke tradicije sa dozom skepse lane su propratili vest da su za novoizgrađenu Muzičko-baletsku školu "Isidor Bajić", pod čijim krovom je Novi Sad dobio i prvu koncertnu dvoranu, kupljena 44 nova najsavremenija klavira.

ШТРАУС ЗА ОБРЕНОВИЋА НАПИСАО КАДРИЛ: Ово дело, по наруџбини кнеза Милоша, изведено на Светосавском балу

Foto: I. Marinković/Vikipedija

A, Srpska Atina je i u prošlim vekovima, na simboličan način, bila prestonica ovog instrumenta.

Potvrđuje to i Dejan Tomić, nekadašnji muzički urednik Radio Novog Sada i pisac više od 20 knjiga o našem muzičkom blagu. U najnovijoj knjizi "Vojvodina stara i kompozicije za klavir evropskih kompozitora" (u ediciji IK "Prometej") istraživačkim radom prvi put sabran je notni materijal 16 dela dela koja su evropski autori - Štraus Mlađi, Morfidis Nisis, Bajer, Tolinger, Dubek i drugi, komponovali inspirisani tradicijom naših predaka - za klavir. Zanimljivo je da je Jan Kadavi 1844. za klavir komponovao jedno staro srpsko kolo.

Srpski narod u Velikoj seobi 1690. godine u Panonsku niziju doneo je i svoju muzičku zaostavštinu izvođenu na guslama, gajdama, frulama, tamburama, zurlama i dairama.

Docnije, tokom 19. veka, u evropskoj muzici usavršavani su instrumenti sa dirkama i oni su svojom atraktivnošću očarali i Srbe u Panonskoj ravnici. Tada se odomaćuje i nova reč "klavir".

Prve kompozicije iz Tomićevog "albuma" nastale su u vreme velikih revolucija i nacionalnih preporoda koji su 1830. i 1848. potresali evropski kontinent. Cela Evropa učestvovala je i u pokušajima razrešenja "istočnog pitanja", a u toj evropskoj zajednici naroda dizali su glavu i Srbi iz Habzburške imperije osokoljeni izvojevanim uspehom sunarodnika sa druge strane Save i Dunava, koji su ostvarivali nacionalno oslobođenje od Otomanske imperije, na šta se sa simpatijama gledalo u celoj Evropi.

- Aleksandar Morfidis Nisis (1803-1878), nastavnik klavira, horovođa, kompozitor i pokretač muzičkog života u Novom Sadu prvi je 1841. godine ljubiteljima muzike iz redova srpskog građanstva pružio priliku da kućnu muzičku biblioteku obogate valcerima pod naslovom "Pozdravi serbskim devama", prvim klavirskim delom nastalim u njihovoj sredini - otkriva Tomić.

U notnom obliku, to muzičko delo moglo se nabaviti u novosadskoj knjigoprodavnici Petra I. Stojanovića, u Beču kod Haslingera, u Beogradu kod Grigorija Vozarevića, u Lajpcigu kod Rudolfa Hartmana, u Pešti kod Karla Gajbela, u Pragu kod Krombergera, u Zagrebu kod "Supana i sina", a u Temišvaru kod Josifa Vajhsla.

Ni Johan Štraus Mlađi (1825 - 1899) nije odoleo motivima srpskih pesama, igara, poskočica, a o tome svedoči zapis Ane Dobrić Popović, objavljen 1910. u Srpskom velikom ilustrovanom kalendaru u Novom Sadu. Štraus je koristio zapise pesama: "Sedi Mara kraj bunara", "Na levoj strani kraj srca", "Šet`o sam se gore dole", "Sećaš li se onog sata", "Lepa Maca cveće brala" i "Majka Maru op, op, op". Podstaknut ovim Štrausovim obradama, knez Miloš Obrenović naručio je od ovog bečkog kompozitora kadril koji je izveden na Svetosavskom balu.

U predgovoru Tomićevoj knjizi, Dušan Mihalek, vrsni muzikolog poreklom iz Novog Sada, koji poslednjih decenija živi u Jerusalimu, ističe da u vreme kad je tonsko zapisivanje muzike bilo još naučna fantazija i daleka budućnost, evropski kompozitori su dolazili do srpskih narodnih pesama isključivo usmenim putem.

- Zapisivali su ih muzičari koji su dolazili među Srbe i podučavali ih evropskoj muzičkoj praksi. Među Srbima i drugim narodima Panonske nizije pojavljuju se klavirski pedagozi, pijanisti, prodavnice instrumenata, prodavci nota, domaći izdavači, albumi nota, povezi, distributeri, klavirštimeri, dirke od slonovače i ebonovine - navodi Mihalek.

Bilo je to vreme kućnog salonskog muziciranja, balova i proslava koje su ubrzo iznedrile i javne koncerte i izgradnju prvih koncertnih dvorana u kojima je klavir postao statusni simbol građanske klase. Srbi Vojvodine stare utkali su deo svog muzičkog blaga u milje evropske muzičke kulture.

OPEVANE DAME IZ SOMBORA

NE SAMO muzika, već i lepota Srpkinja očaravala je evropske kompozitore. Kompozicije su posvetili četirima Somborkama "srbskim lepoticama ot mladi Srbalj" - Jeleni Dadić, Antoneli Ružić, kao i kćerkama čuvenog prosvetitelja Nikole Vukićevoća - Veri i Sidi. Vera je docnije postala majka slavnog slikara Milana Konjovića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NATO NA NOGAMA ZBOG BERBOKOVE: Bura posle izjave nemačke šefice diplomatije