MOLERAJ SEME UMETNOSTI: Na promociji u Kikindi malo poznati detalji o mozaičaru Đuri Radloviću

Rada Šegrt

04. 12. 2022. u 10:30

U STRUČNOJ javnosti ime slikara Đure Radlovića visoko se ceni, najviše zbog mozaika koje je uradio u hramovima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori.

МОЛЕРАЈ СЕМЕ УМЕТНОСТИ: На промоцији у Кикинди мало познати детаљи о мозаичару Ђури Радловићу

Đura Radlović i prof. Jovica Trkulja, Foto R. Šegrt

U istoriju Beogradskog univerziteta ime je upisao još pre pola veka kada je postao prvi akademski slikar koji je magistrirao na mozaiku. Prve kockice u fantastično likovno i sakralno delo složio je u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu.

Ove godine javnost je zadivio mozaik koji je sa svojim timom uradio u Crkvi Svetog Marka u Beogradu. Taj rad od oko 100 metara kvadratnih ima 1,5 miliona kockica od specijalno pečenog venecijanskog stakla zlatne, crvene i plave boje. U svakom kvadratu je 15.000 komadića. Sve to malo je poznato u njegovom Nakovu, gde je odrastao, i Kikindi gde je prvi put uzeo četkicu u ruke, ali ne slikarsku već molersku. Za Nakovčane je ovaj vrhunski umetnik i profesor, sve do pre neki dan bio njihov nekadašnji drugar iz osnovne škole i komšija iz Šeste ulice. Malo ko je znao da je on jedan od najpoznatijih stvaralaca mozaika u regionu. Zbog toga je Narodna biblioteka "Jovan Popović" u Kikindi, na ideju profesora prava Jovice Trkulje, takođe Nakovčanina, organizovala predstavljanje profesora Đure Radlovića. Na toj večeri prvi put su izrečeni i malo poznati detalji o ovom slikaru. Neke je otkrio samo za "Novosti".

- Ja sam najpre postao moler, pa tek onda slikar. Da nisam bio moler, nikada se slikarstvom ne bih bavio. Mozaik ne može da se radi bez zanatske veštine. Niko ko je završio gimnaziju nije mogao da radi ono što sam ja radio. A moler sam postao slučajno.

Nakon završene osnovne škole u Nakovu hteo sam da postanem sajdžija, pa sam u Kikindi tražio radnju u kojoj bi me primili za šegrta. Međutim, svi majstori već su imali pomoćnike. Zbog toga sam otišao u molere i počeo time da se bavim - otkrio je Radlović na promociji.

Kada je zbog više posla prešao u Beograd, njegove molerske četke vešto su se razmahale u kući nekog bogataša. Mladi Radlović bio je zadivljen velikim slikama na zidu, a vlasnik je zapazio momka veštog i sa četkom i sa bojom.

- Pitao me da li mogu da mu popravim neki paspartu oko jedne zidne slike i ja sam to lepo i vrlo precizno uradio. Kada je to video, rekao mi je da imam talenta i savetovao da odem u umetničku školu. Tamo su me primili i tako je počelo moje umetničko školovanje - otkrio je profesor Radlović na promociji u biblioteci u Kikindi.

"Hristos spasitelj na prestolu", Foto R. Šegrt

A Đuro Radlović (81), umetnik velike i značajne karijere, čovek je sa dva zavičaja. U Nakovo je stigao kao četvorogodišnji dečak, "vozom bez voznog reda", sa ocem Petrom i majkom Vidom, u nepreglednoj kompoziciji kolonista iz Bosanske Krajine, koji su posle Drugog svetskog rata masovno došli u Banat. U novi, verovalo se i bolji život, krenuo je iz rodnih Radlovića, kod Bosanskog Grahova. Njihova zadnja pošta odnosno nova adresa bila je nakovačka Šesta ulica.

- Moji roditelji nisu mogli da se naviknu na ravnicu, pa se se vratili u Bosnu, tako da su i Radlovići i Nakovo moj zavičaj. Moj otac je vešto pravio drveni nameštaj i alatke za kuću u Bosni. Bio je zanatski obdaren i mislim da sam to od njega nasledio - poverio se za "Novosti".

Više o delu profesora Đure Radlovića Nakovčani i Kikinđani, među kojima je i mnogo Grahovljana, saznali su tek nedavno kada je profesor Trkulja o njemu napisao feljton u lokalnim novinama. A onda su pre nekoliko večeri do poslednje stolice ispunili hol na predstavljanju ovog umetnika. Iznenadila ga je izuzetno dobra poseta.

- Nisam ovo očekivao. Obradovao sam se kada sam video koliko je bilo prisutnih ljudi iz moga kraja, koji me i znaju i ne znaju. Oni me znaju kao klinca iz nekog davnog vremena, ne znaju me ovakvog kakav sam postao i kakav sam sada. Ne znaju me kao umetnika, oni znaju samo Đuru iz Šeste ulice - rekao je sa osmehom posle promocije.

"Nakovačke bare", Foto R. Šegrt

- Svojim poslom bavio sam se tiho i mirno. To je moj poziv, posvetio sam se tome i mnogo radio. Kad sam počeo da radim sakralne mozaike, crkva je bila degradirana. Tek kasnije, kada je dobila svoju moć, i ja sam bio prihvaćen da ukrašavam hramove - rekao je za naš list.

Prisutni su imali prilike da vide neke njegove rane radove, poput slike nakovačkih bara, koju je Radlović naslikao pre više od pola veka. Publika na promociji videla je i portret njegove sinovice Mirjane, nastao pre 56 godina. Ona je sedela u publici.

Komšije i prijatelji na promociji, Foto R. Šegrt

ČVRSTO NA ZEMLjI

- NISU za mene veliki vernici oni koji kleče i mole se. Vernik je za mene čovek koji je pošten i pošteno radi svoj posao i stvara za svoju porodicu. Fanatike teško mogu da prihvatim. Davno sam shvatio da je umetnost nezgodna za život. Mnogo ljudi propadne.

Meni su rekli da sam umetnik koji je čvrsto nogama na zemlji - kaže profesor Radlović.

MORA DA BUDE I BRZ I DOBAR

- MOZAIK može da radi samo onaj ko voli i ko je zaljubljen u taj posao. Mojim studentima i savremenicima kažem da mozaičar ne sme biti spor, a dobar. Ne sme biti ni loš, a brz.

Može samo da bude brz i dobar, da bi nešto u životu radio. To su velike površine, kvadrati i kvadrati skupog materijala - navodi profesor Đuro Radlović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Dvojezične državne škole sve traženije, a jedna se uskoro otvara i u Beogradu na vodi!