Društvo

VEROVALI SLOVENSKOJ RUSIJI I FRANCUSKIM IDEJAMA: Dr Aleksandra Kolaković o uticaju dve države na srpsku elitu krajem 19. i početom 20. veka

КЦНС

31. 10. 2022. u 22:04

CILj nove tribine koja tematizuje rusko-srpske odnose jeste da se, kako dr Aleksandra Kolaković navodi, osvetli i komparira uticaj veza Srba sa Rusijom i Francuskom u vreme sukoba dva bloka evropskih sila.

ВЕРОВАЛИ СЛОВЕНСКОЈ РУСИЈИ И ФРАНЦУСКИМ ИДЕЈАМА: Др Александра Колаковић о утицају две државе на српску елиту крајем 19. и почетом 20. века

Nasleđe rusko-srpskih i francusko-srpskih odnosa gradi predstave i percepcije u aktuelnom trenutku i stoga je važno prikazati mesto Srbije u međunarodnim odnosima toga doba. Godinu dana nakon što je zvanično na snagu stupio Francusko-ruski sporazum (1894), došlo je i do ključne promene srpske spoljne politike koja je označila udaljavanje Srbije od Austrougarske i okretanje ka Rusiji i Francuskoj.

Dr Kolaković ističe da Rusija nije očekivanom brzinom menjala svoju politiku prema Srbiji, ali da to nije sprečilo jedan značajan deo srpske elite da i nakon Berlinskog kongresa u njoj vidi „zaštitnicu" i „moćnu uzdanicu". Pored tradicionalne saveznice Rusije, srpski intelektualci su verovali kako Francuska može odigrati ulogu značajnog činioca u pružanju ekonomske i diplomatske podrške Srbiji, što postaje smernica srpske spoljne politike od perioda sklapanja Francusko-ruskog sporazuma do Velikog rata.

Uviđajući značaj Rusije i Francuske za političku sudbinu Srbije oni se od 1894. godine posvećuju detaljnijim analizama spoljne politike, međunarodnih odnosa i stanja u javnom mnjenju ovih država.Dr Kolaković napominje kako su velika očekivanja od Francusko-ruskog saveza manifestovana nadom da članice ovog saveza pomognu Srbiji 1908, 1912. i 1913. godine, kao i oko realizacije ideje jugoslovenstva, ali srpski intelektualci su uviđali i ograničenosti dometa saveza koje su pokretali interesi Rusije i Francuske, koji se do Velikog rata nisu u dovoljnoj meri poklapali sa srpskim.

Iako je ruski uticaj bio jak među Srbima, bio je i ograničen strahom od ruske autokratske vlasti i ekonomske zaostalosti u poređenju sa Zapadom, te su kao privlačnija ideologija jačali zapadnjački liberalizam i demokratija. Istovremeno, sve veći broj Srba školuje se u Francuskoj, a uticaji koje prenose u srpsku kulturu vezuju je za zapadnu i menjaju stavove srpskih intelektualaca prema neoslavizmu.

Dr Kolaković ističe kako su oduševljenost veličinom Rusije i kulturom Francuske izmešane u mislima srpskih intelektualaca početkom 20. veka, te da su uporedo kao uzori isticani „pravoslavna i slovenska Rusija" i „francuske ideje" slobode, jednakosti, bratstva kao univerzalne tekovine napretka, kao i francuski radikalizam.

Predavanje dr Aleksandre Kolaković „Srbi o Rusiji i Francuskoj od Aneksione krize do Velikog rataˮ može se pogledati na Jutjub kanalu KCNS.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI