Društvo

KOLAČ "PEČEN" NA LISTU KUPUSA: Na Murtenici vekovima pripremaju neobičnu poslasticu

D. GAGRIČIĆ

18. 10. 2022. u 12:33

NEMA zimnice bez pekmeza, a kolači od šljiva madžarki i sušeno voće su, kao i nekada iz bakinog sanduka - glavna poslastica.

КОЛАЧ ПЕЧЕН НА ЛИСТУ КУПУСА: На Муртеници вековима припремају необичну посластицу

Foto D. Gagričić

Ovog iskustva, ali i umeća predaka se, kao i druga domaćinstva na planini Murtenici, drže Nedeljko (65) i Vidojka (57) Grujičić iz novovaroškog sela Draglica.

Uz glavni posao ovih dana - sakupljanje krušaka za rakiju, Grujičići uzgred pripremaju tradicionalne i gotovo zaboravljene poslastice od voća sa okućnice, iz pristranjaka i dolja, zaklonjenih od severa u nedrima Murtenice. Na hiljadu metara nadmorske visine sve se sprema i čuva na starinski način, a posebna pažnja poklanja kolaču od šljiva.

- Pri kraju kuvanja, u pekmez se dodaje nekoliko kašika pšeničnog brašna, koje pomaže da kolač ima ukus i gustinu i da se brže osuši. Oko mesec dana traje sušenje na listu kupusa i dasci u kolibi, kolač se jednom prevrne i onda čuva u papirnoj kesi, a rok trajanja mu je i tri godine - kazuje domaćica Vidojka.

Ovde čuvaju i tradiciju da se kolač poslužuje u retkim i prazničnim prilikama, a najčešće kad stignu unuci Sofija i Dunja iz Čajetine i Radoje i Miloš iz Beograda, ali i deca iz komšiluka.

- Po starom običaju, kolač se na Detince, Oce, Materice ili Badnji dan i Božić nareže kao pršuta. A šljivov kolač može da se spremi jedino od madžarki, i to zrelih, pa ne treba dodavati šećer - podseća Nedeljko i žali što bolest "šarka" proređuje stabla ove sorte šljive.

Niske "požegača", kriške krušaka i jabuka, Foto D. Gagričić

U zaseoku ispod Talambasa i Brijača nema savremenih sušara, ali zimu ne čekaju bez sušenog voća. Niske isečenih krušaka i jabuka suši promaja: na brvnima, pod strehom, kao i šljive nanizane na prut. Ponekad drva "smederevca" u kuhinji, na rešetki u rerni i tihoj vatri, greju kriške voća sat i po, pa se sušenje nastavlja na policama kolibe ili pod tremom.

A ako godina omane i ne rodi u bašti i voćnjaku, tegle i flaše u špajzu Grujičići pune plodovima sa proplanaka i šumaraka planine. Jesenas su prodali i preko 200 kilograma šipuraka, biće i drenjina. Vičan u nalaženju panjeva borova "stolaša" i vađenju luča, kao i spravljanju melema od smole, voska i lekovitih trava, Nedeljko zna gde su staništa vranilovke, omana, podubice, virka, macine trave, prečice, ive...

KREPIO SOLUNCE U ROVOVIMA

U SELIMA Murtenice još se prepričavaju sećanja Solunaca, kako su na mobilizacije s početka 20. veka i regruti, a i trećepozivci, odlazili sa pokojim šljivovim kolačem i parčetom voska u torbi. I dugo su ih čuvali da, zbog kalorične vrednosti, okrepe snagu, da podele sa drugom u rovu i prežive u ratnim prilikama... Govorili su i da je lekovito ako na kolaču ima tragova buđi.

ČABAR I KLjUČ

PEKMEZ se nekada kuvao u rakijskom kazanu i po 60 kilograma se čuvalo u čabru od bukovog drveta, a i manjim zemljanim i drvenim sudovima. Pun si sreće kad ti za užinu pekmezom namažu kriške hleba. A suve voćke baba Vojka zaključavala je u sanduku i ključ nosila za pojasom ili u prsluku - priseća se naš sagovornik.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!