STRUČNJAKINJE SKRNAVE SRPSKI JEZIK: U Novom Sadu, u Matici srpskoj, predstavljen Zbornik radova o položaju našeg jezika

J. SIMIĆ

30. 06. 2022. u 10:13

MNOGIM svojim odredbama Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je Skupština Srbije lane po ubrzanoj proceduri usvojila bez konsultacija sa ljudima iz struke, urušava i skrnavi srpski jezik, suštinski činilac našeg individualnog i kolektivnog identiteta.

СТРУЧЊАКИЊЕ СКРНАВЕ СРПСКИ ЈЕЗИК: У Новом Саду, у Матици српској, представљен Зборник радова о положају нашег језика

Foto J. S.

Stoga ovaj dokument treba ponovo preispitati i korigovati, ovoga puta u saglasju sa relevantnim znalcima ove oblasti.

Ovo je suština poruke sa jučerašnjeg predstavljanja Zbornika "Položaj srpskoga jezika u savremenom društvu: izazovi, problemi, rešenja", koji su u Matici srpskoj u Novom Sadu priredili ova institucija i Odbor za standardizaciju srpskog jezika. Zbornik je plod prošlogodišnjeg skupa povodom ove goruće teme, kada je svoj apel na razum iznelo više od 40 stručnjaka. Od donošenja zakona, lingvisti se bune zbog "silovanja" jezika izrazima poput stručnjakinja, borkinja i vatrogaskinja.

Zaključci sa ovog skupa, a potom i odštampani Zbornik, prosleđeni su nadležnom ministarstvu i ministarki Gordani Čomić, ali odgovora - nema. Predsednik Matice prof. dr Dragan Stanić kaže da se politika veoma često ponaša kao da nema sposobnost da oslušne ono što struka i nauka imaju da kažu, a to je slučaj i sa zakonom o tzv. rodnoj ravnopravnosti.

- Potpuno se previđa nešto što je priroda srpskog jezika koji pruža bezbroj primera rodnog identifikovanja te nema potrebe uvoditi veštačku leksiku koja bi to prenaglašavala krajnje rogobatno, što skrnavi prirodu našeg jezika - naglašava Stanić, uz napomenu da se niko razuman ne protivi rodnoj ravnopravnosti.

Prema viđenju dr Sreta Tanasića, zakon je katastrofalan, jer ne samo da razara srpsku kulturu, već i optužuje srpski jezik da je rodno diskriminatoran:

- Taj zakon počiva na podvalama kao što je tvrdnja da to diktiraju dokumenti EU. Aevropski dokumenti kažu da treba voditi računa o rodnoj osetljivosti, ali svako u skladu sa strukturom svog jezika.

Na sociološki aspekt spornog zakona upozorio je prof. dr Srđan Šljukić, rekavši da je reč o pokušaju jedne grupe ljude da svoj ideološki projekat nametne celom društvu uz grubo neuvažavanja ne samo eksperata srbistike, nego bilo kog građanina koji ima drugačiji stav.

Da neke odredbe ovog zakona mogu da imaju dalekosežne negativne posledice, ukazala je prof. dr Isidora Bjelaković. Reč je o Predlogu standarda kvaliteta udžbenika koji je nedavno poslat Nacionalnom prosvetnom savetu na mišljenje i usvajanje. U tom predlogu navedeno je da udžbenici moraju da uvažavaju obaveznu upotrebu rodno osetljivog jezika, što bi trebalo da stupi na snagu dogodine.

Najtananiji odnos među ljudima

STAV vladike bačkog Irineja, iznet u Zborniku, jeste da jezik predstavlja najtananiji odnos među ljudima, te da iziskuje da poštujemo i volimo svaki jezik i one koji njime govore, a osobito rođeni jezik i sve koji njime govore. U zborniku su radovi desetine uglednih profesora i naučnika iz SANU, Matice srpske, instituta, sa katedri za srpski jezik, ali i sa drugih fakulteta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

OPŠTA PANIKA NA POZNATOM SRPSKOM LETOVALIŠTU: Pogledajte horor scenu iz Grčke (VIDEO)