NA DOMOGLED SE HODOČASTI JER ON GLEDA NA SRBIJU: Reporter "Novosti" u Rumuniji u potrazi za zaboravljenim Srbima sa južnih Karpata

Boris Subašić

29. 05. 2022. u 13:00

AUTOMOBIL koji nam je išao u susret neočekivano se isprečio i zaustavio nas u dubokoj klisuri Černe, "crne reke" koja proseca Južne Karpate u Rumuniji. Vozač je promolio glavu kroz prozor i zagledao se u beogradske tablice, kao da ne veruje u ono što vidi. Polako je krenuo napred, izravnao se sa našim vozilom i glasom drhtavim od uzbuđenja doviknuo: "Dobar dan! Iz Srbije ste? I ja sam Srbin!"

НА ДОМОГЛЕД СЕ ХОДОЧАСТИ ЈЕР ОН ГЛЕДА НА СРБИЈУ: Репортер Новости у Румунији у потрази за заборављеним Србима са јужних Карпата

Foto Boris Subašić

Lice čoveka na kome je težak život urezao duboke bore pretvorilo se u osmeh kada je čuo otpozdrav na srpskom. Brada mu je drhtala od uzbuđenja i jedva je prozborio: "Kuda ste pošli?" Oči su mu zablistale kada je čuo ime planinskog vrha Domogled, koji za Srbe u banatskim Karpatima ima poseban značaj.

- Domogled je najlepša planina, sa nje se vidi Srbija! I Banatska klisura, gde žive Srbi! Pored staze ka vrhu je Srpska pećina, gde su bili naši hajduci koji su se tukli sa Turcima. U Banji Herkulane je njihova Hajdučka pećina. U Srbiji i ne znate da su ovde živeli Srbi - tronutim glasom je govorio starina Jovan, potomak srpskih graničara Habzburškog carstva iz podunavskih planina.

Oni su čuvali duboki kanjon Černe koji je, posle Golupca, bila prva slaba tačka u karpatskom bedemu leve obale Dunava. Sudbina ovdašnjih Srba je po mišljenju etnologa najtajanstvenija od svih priča o "najstarijoj srpskoj dijaspori" koja je od 5. veka nastanjivala planinski Banat, Vlašku, Moldaviju i Besarabiju, istorijske oblasti od kojih je u 19. veku nastala moderna Rumunija i rumunska nacija.

Od brdsko-planinskog zaleđa Turnu-Severina naspram Kladova nižu se bez prekida srpski toponimi do Oršave, gde se Černa uliva u Dunav: Topolnica, Brezovica, Ilovica, Černovica, Dedovica, Banovica, Vodica, Šumica, Pećinica, Toplica. Niz se nastavlja uzvodno duž cele Banatske klisure, kako ovdašnji Srbi tradicionalno zovu Đerdap, na čijim su liticama Dubova, Svinica, LJupkova, Belobreška. U planinama nad njima su Bela Jablanica, Lapušnica, Prlipac, Prigor, Sopot. Nad svim ovim mestima bdi vrh Domogled koji sa 1.170 metara nije najviši, ali ima oreol izuzetnog, posvećenog mesta zbog pogleda na Srbiju koji se pruža sa njega.

Cela ova planinska oblast Oltenije ima status svete gore zbog manastira, skitova i kelija koje je u 14. veku sazidao Sveti Nikodim Osvećeni, učeni srpski monah-isihasta iz Hilandara, sa bratijom. S njime počinje era prosvećenosti i pismenosti od 14. i 17. veka, kada je zvanični jezik crkve i dvorova vlaških i moldavskih knezova bio srpskoslovenski.

Knjige i dokumenti pisani ovim jezikom bili su razumljivi i vernicima i plemićima, što govori o brojnosti Srba i njihovom povezanošću sa vlaškim i moldavskim stanovništvom.

Nikodim je 1370, kada je Srbija "fizički propadala, ali duhovno obasjavala ostali svet", prešao Dunav i počeo da stvara "karpatski Atos", čije se granice i danas mogu nacrtati na geografskoj karti prateći srpska imena manastira i skitova, kao što su Vodica i Topolnica, kao i njihovih nekadašnjih metoha, sela u rumunskim županijama Karaš-Severin i Mehedinci: Bistrica, Židovštica, Sušica, Preklečevci, Potok, Žarkovac, Banjica, Jelovica, Kumanski Brod, Bistrica, Kaluđerovci, Strumica, Srbošor, Rasovo...

Iznad svih njih stoji vrh Domogled kao karpatski Atos sa koga se vidi Srbija. Za ritual odlaska prekodunavskih Srba na visove sa kojih se vidi Srbija prvi put sam čuo od izuzetnog, prerano preminulog istoričara dr Miroslava Svirčevića, koji je poreklo vodio od banatskih graničara: "Iz porodičnih priča znam da su vekovima, posle nedeljne jutarnje službe u crkvi, očevi vodili sinove na uzvišenja uz Dunav i pokazivali im Srbiju na drugoj obali."

Tako je setno ime Domogled dobio vrh iznad 1.000 metara duboke klisure Černe, sa koga su porobljenu otadžbinu čežnjivo posmatrali Srbi iz Južnih Karpata, koji su se ovde iselili pred osmanskom najezdom. Sa istog vrha posmatrali su i nove domove na planinskim kosama oko klisure Černe, koju su branili kao graničari. Vojna granica pod direktnom komandom Beča ukinuta je 1872. i srpskim krajišnicima koji su postali nepotrebni oduzete su narodno-crkvene privilegije.

Tada počinje intenzivna kampanja odnarođivanja Srba, koja je podrazumevala i promenu imena toponima i izbacivanje srpskih reči iz rumunskog jezika, kojih je tada bilo 50 odsto, sada ih je, kažu lingvisti, oko 20 procenata. To nije bila ideja srpskog, vlaškog, besarapskog i moldavskog naroda, koji su vekovima živeli i delili muke zajedno, već Zapada. Posle Krimskog rata, kada su se evropske sile udružile sa Turskom u ratu protiv Rusije, stvorena je unija kneževina Vlaške i Besarabije, nova država Rumunija, pod stranom upravom. Zapadne sile su je formirale kao bedem između Rusije i Balkana i počela je kampanja "rumunizacije" nacionalno veoma šarolikog stanovništva.

Nešto slično se desilo, na primer, u bližoj prošlosti, posle raspada Sovjetskog Saveza, na prostoru Ukrajine. Na stazi za Domogled otkrili smo još jedan znak da takvi procesi nisu okončani. Na nešto nižem visu postavljena je tabla Domogledul, koja bi valjda trebalo da sakrije srpski naziv koji još uvek stoji na vrhu planine. Na hajdučkim stazama po strmim stenama upoznali smo vižljastog visokog mladića, uz koga je istrajno koračala naizgled krhka devojka, sve do kamenite kupe na 1.170 metara.

- Zovem se Darko, iz Temišvara sam i došao sam na Domogled jer svaki Srbin mora bar jednom da se popne na ovu planinu. U Temišvaru nas ima oko 10.000, ali je u gradu teško ne biti bar upola Rumun, sredina te asimiluje. Sa Domogleda se dobro vidi Banatska klisura, gde u selima žive "stopostotni" Srbi, ne daju se, mada ih je sve manje - pokazivao nam je blistavu ploču reke u Velikom kazanu, ispod tamnomodrih silueta vrhova Svinica na rumunskoj obali i Malog i Velikog Štrpca u Srbiji.

Srpski etnolozi s početka 20. veka su istraživanja završavali na kraju Banatske klisure i stvorili su pogrešnu sliku da su srpska naselja u njoj i poslednja. Posle Drugog svetskog rata nisu mogli ni da pomisle da istražuju oblasti Mehedinci i Karaš-Severin oko klisure Černe. Sukob Staljina i Tita 1948. rumunski komunistički vrh, pod Đorđu Dežom i Nikolaem Čaušeskuom, iskoristio je da izvede nemilosrdno etničko čišćenje Srba.

Agenti zloglasne tajne službe Sekuritatea su u predvečerje praznika Svete Trojice 1950. na kapije "obeleženih" stavili grančice rascvetalog bagrema, putokaz za vojnike i policajce s oružjem u rukama. Tek poznih devedesetih otkriven je podatak da je više od 40.000 muškaraca, žena i dece za jednu noć, samo sa odećom na sebi i malim zavežljajima hrane, deportovano stočnim vagonima u Baragansku pustinju u delti Dunava. Prognanici su ostavljeni na ledini iza žice koju je čuvala vojska s metkom u cevi. Među naredbodavcima i izvršiocima etničkog čišćenja bili su i presvučeni pripadnici rumunske fašističke Gvozdene garde sa velikim iskustvom iz deportacija i istrebljenja Jevreja. Pustoš Baragana bila je kopija gulaga u Sibiru.

HILJADE PROGNANE I SKONČALE

ZVANIČNI podatak o 2.700 Srba koji su ovde prognani i skončali nije konačan, jer su se mnogi od njih odrekli identiteta da bi spasli živu glavu. Baraganska golgota je u Jugoslaviji skrivana i ostala je nepoznata sve do devedesetih, kada su Srbi već postali beznačajna manjina. Na formularu za popisivanje u Rumuniji rubrika za srpsku nacionalnost postoji tek od 1997. godine.

HAJDUCI

MNOGOBROJNE pećine u klisuri Černe bile su stražare graničara koji su čuvali taj prolaz kroz planine u dubinu Kneževine Vlaške. Posle turskog osvajanja, u kanjonu ispod Domogleda skrivali su se srpski hajduci, o čemu svedoči i naziv Srpske pećine, čiji je ulaz nevidljiv za prolaznika sa uske šumske strme staze, samo nekoliko metara od njega.

VEKOVNI SAN O UJEDINJENJU

SRBI iz krajeva koji su dali Dositeja Obradovića, Mihaila Pupina, Miloša Crnjanskog i mnoge druge velikane srpske kulture vekovima su čvrsto branili identitet. Kada je na kraju Velikog rata srpska vojska oslobodila ceo Banat, ponadali su se da će san o ujedinjenju sa otadžbinom biti ostvaren. Aleksandar Karađorđević i Nikola Pašić dali su prvenstvo interesima Hrvata i Slovenaca, a Francuska je podržala velikorumunske zahteve. Srbi iz većeg dela Banata koji je pripao Rumuniji ostavljeni su na cedilu i, kada se srpska vojska povlačila, pratila ju je kolona iseljenika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

HIT: Srbin zalutao na nudističku plažu u Grčkoj, nije verovao šta vidi