Gde god pogledam užas do užasa, a samo OVO treba da uradimo i život bi nam bio mnogo lepši

OVIH dana na društvenim mrežama osvanuo je snimak gracioznog belog labuda u Višnjičkoj banji koji pluta u vodi potpuno okružen prljavim otpadom.

Foto: shutterstock

Zarobljen labud je jedva uspevao da se probije kroz ostrvo otpada nakupljeno pri obali Dunava. Osim što je izazvalo revolt svih na društvenim mrežama, bila je to jedna od retkih tema oko koje su se svi složili. A to je da to više ne bi smelo da se događa!

Foto: shutterstock

Nažalost, događa se. U Srbiji takvih divljih deponija ima na svakom koraku. Gde god se okrenete, naiđete na neku. I što je još strašnje, stalno niču nove. Prema podacima iz Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031, u Srbiji trenutno ima više od 120 opštinskih deponija koje nisu u skladu sa standardima životne sredine i više od 3.500 divljih deponija, koje su totalno van kontrole opštinskih komunalnih preduzeća. Njihove veličine i sastav su različite, kao i rizici po životnu srednu i zdravlje. Na divlje deponije van kontrole opštinskih javnih komunalnih preduzeća baca se oko 20 odsto generisanog komunalnog otpada u Srbiji. U većini slučajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama, ali ih ima i u gradovima, na obalama reka, na proplancima - svuda.

Foto: shutterstock

Kad komšija renovira stan...

Iako postoji opšta saglasnost javnosti da su takve deponije veoma štetne, estetski neprihvatljive i da šire lošu sliku o našim navikama, svi znaju kako one nastaju i godinama se ne čini ništa da se navika bacanja otpada gde mu nije mesto promeni. Koliko puta ste videli nekog komšiju koji renovira kuću ili stan i šut baci upravo na jednu od tih divljih deponija. Tako je „doprineo“ njihovom proširenju. Ili ste gledali kako niču čitava nova naselja, ali bez dovoljnog broja kontejnera za otpad. U velikim gradovima to se često dešava. Sagrade se velike zgrade u naselju u kome su uglavnom porodične kuće. Prema već postojećim projektima predviđen je određeni broj kontejnera za to naselje, ali to nakon izgradnje nove velike zgrade nije dovoljno. U nemogućnosti da smeće bace na predviđeno mesto, stanari ga ostavljaju gde stignu. Tako se stvaraju deponije.

Foto: shutterstock

Onih u seoskim sredinama, koje nastaju na periferiji naselja i u blizini obradivih površina, nažalost ima mnogo više. Često odnošenje otpada nije organizovano ili ga lokalna javno komunalna preduzeća retko odnose. Vrste otpada koje završe na takvim divljim deponijama često mogu biti opasne, a gasovi nastali raspadanjem organskog otpada (metan i ugljen-dioksid) doprinose klimatskim promenama, dok štetne materije pomešane sa otpadnim vodama upija zemlja. Na taj način divlje deponije zagađuju okolno zemljište, koje je najčešće poljoprivredno.

Ako tome dodamo i deponije pored reka ili bilo kakvog izvora vode, koje su velika opasnost za čitav životinjski i biljni svet, onda shvatamo kakve posledice po životnu sredinu ostavlja bacanje otpada na mestima koja za to nisu predviđena.

Foto: shutterstock

Početi od sebe

Ponovna upotreba i reciklaža otpada po principima cirkularne ekonomije je jedan od najvažnijih koraka u smanjenju količina otpada koji završi na deponijama. Jednostavno rečeno, ne bacajte hranu - kupujte je planirano u odnosu na svoje potrebe. Razvrstajte svoj otpad, odvojite ono što se može reciklirati i predajte to na reciklažu – na taj način možete nešto i zaraditi.

Tako ćete sačuvati životnu sredinu, svoje i zdravlje svoje porodice.

P.O.

Preporučujemo

Društvo

0 2

TRAMPOV SAVETNIK POSETIO SPC: Patrijarh Porfirije ga primio u Patrijaršijskom dvoru

03. 07. 2026. u 18:25

Društvo

0 1

UPOZORENjE ZA SVE KOJI LETUJU U GRČKOJ: Nova pravila šokiraju turiste

03. 07. 2026. u 17:43

Društvo

0 1

Vidovdan u Rusiji: Da pokažemo našim prijateljima u Beogradu kako se slavi srpski praznik u Krasnodaru

03. 07. 2026. u 17:27

Društvo

0 0

NEWSMAX BALKANS: SPECIJALNA EMISIJA "AMERIKA - 25O GODINA NEZAVISNOSTI"

03. 07. 2026. u 15:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije