ISTORIJSKI DODATAK - KAKVA VREMENA TAKVI I OBIČAJI: Što se stvarno dešavalo u Beogradu neposredno posle oslobođenja

Slobodan Kljakić

09. 10. 2021. u 17:14

ČUDNIH li vremena, čudnih li običaja, uzviknuo je Marko Tulije Ciceron u prvoj rečenici svog slavnog, prvog govora protiv Katiline, koji je 63. godine pre naše ere pokušao da u zaveri sruši Rimsku republiku.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КАКВА ВРЕМЕНА ТАКВИ И ОБИЧАЈИ: Што се стварно дешавало у Београду непосредно после ослобођења

Zeleni venac 1948 . godine, zabeležen kamerom Aleksandra Dimitrijevića

Uz oslonac na parafrazu ovog drevnog usklika – kakva vremena, takvi običaji – moglo bi se dodati da su i zakoni u skladu s vremenima i običajima, a kakvi su zakoni takve su i krivice i kazne.

Već od leta 1945. godine, nove, revolucionarne vlasti Jugoslavije, ubrzano su u Privremenoj Narodnoj skupštini radile na donošenju Ustava i niza novih zakona. Među prvima, raspravljano je o predlogu Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države. Predstavnik Demokratske stranke i njen predsednik, ugledni srpski i jugoslovenski političar Milan Grol, u debati o predlogu ovog zakona, izrekao je stav da se njime isuviše široko i proizvoljno određuju različite krivice. U tom nizu je navedeno i krivično delo kojim se ,,nanosi šteta vojnoj snazi, odbrambenoj sposobnosti ili ekonomskoj moći“ države.

POLEMIŠUĆI sa stavovima Milana Grola o različitim ekonomskim pitanjima i njegovom tvrdnjom da se ekonomske teškoće u kojima se zemlja nalazi ne mogu prevazići bez ,,podmetanja širih leđa“, Milovan Đilas je konstatovao da su ,,dovoljno široka“ leđa radničke klase, seljaštva, inteligencije i ,,svih ljudi“ mobilisanih u obnovi ekonomije, ukoliko svi oni deluju ,,pošteno u duhu opštih principa ove borbe i tekovina ove borbe“ – oslobodilačke.

,,Svaka druga leđa – rekao je Đilas – u stvari su suvišna leđa i svi drugi ekonomski faktori koji djeluju u ekonomskom životu, i tu dolaze, osim ovih elemenata koje sam ja pomenuo i jedino mogu doći špekulanti, crnoberzijanci, razni ljudi koji švercuju robu iz inostranstva, itd. Te treba zauzdati i ne samo zauzdati nego prosto naprosto uništiti. Da skupštinska manjina ne bi ovo krivo shvatila ja ne mislim da g. Grol brani crnoberzijance ali smatram da bi takva ekonomska linija u stvari imala potpun mah i potpunu slobodu i stvorila sve mogućnosti crnoberzijancima i raznim neprijateljima nove ekonomije koji nastoje da zarađuju preko muke, preko gladi radničke klase, preko bijede našeg seljaštva.“

 

Milan Grol

Ubrzo po izglasavanju veoma strogog Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, u štampi i na radio stanicama je započeta snažna kampanja protiv crnoberzijanstva, špekulantskih poslova, šverca robe, takođe i protiv korupcije. Objavljivana su imena prekršilaca zakona, izveštavano je sa sudskih procesa koji su protiv njih vođeni.

ZANIMLJIV primer navodi dr Srđan Cvetković, viši naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda. Decembra 1945. godine, u dnevnom listu ,,Politika“ objavljne je nepotpisani komentar o slučaju jednog mučenika, milicionera, koji je primio mito od 100 dinara. U tom tekstu je navedeno i sledeće:

“Sram te bilo, Dragoljube! Bio si partizan, hrabro si se borio i sad si primio mito! Tako se čuvaju tekovine naše borbe, tako se ruši naša država. Pošao si putem onih žandarma u staroj Jugoslaviji, pa, ako ti neko ćušne u ruku koju paru, neka radi šta hoće.”

Nesrećni Dragoljub je osuđen na dve i po godine zatvora sa prinudnim radom i tri godine gubitka građanskih i političkih prava.

Više nego rigorozna, moglo bi se reći i drakonska kazna, očigledno je imala da pokaže odlučnost vlasti u suzbijanju različitih špekulantskih poslova, mita i korupcije, a trebalo je da deluje i upozoravajuće, reklo bi se ,,vaspitno”, na sve one pojedince koji bi pali u iskušenje ili bili dovedeni u situaciju da se odaju inkriminisanim poslovima.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

SUKOB IZMEĐU BRDA I DOLINE

OD SILNIH tekstova ove vrste mogla bi se sačiniti zanimljiva hrestomatija koja bi dodatno osvetlila ono vreme, zamke u koje su pojedinci svesno ili nesvesno upadali, kao i nastojanja vlasti i preduzete mere da se stane na put podrivanju ekonomske moći nove države. Ta moguća hrestomatija ne bi mogla da zaobiđe neku vrstu paralele između posledica primene rigoroznog krivičnog zakona i onoga što se posle rata događalo u Beogradu, kada su predstavnici pobednika počeli da se useljavaju u kuće bogatih, predratnih, sada razvlašćenih buržuja, bez obzira na to što se tokom rata nisu diskreditovali saradnjom sa neprijateljom.

Pristigli iz dinarskih predela, uglavnom iz siromašnih seoskih krajeva, mnogi su partizani tokom rata izrasli u vodeće ličnosti u novoj armiji i postali u miru visoki državni fukcioneri. U tom velikom sudaru kulture sela i kulture grada, u toj velikoj promeni u društvenoj strukturi, za ustoličenim vojnim i državnim rukovodiocima počele su da stižu i reke ljudi, njihovih najbližih i rođaka sa sela.

U tom ,,sukobu između brda i doline“, kako ga je nazvao Vladimir Dedijer, dolazilo je i do grotesknih pojava. Evo Dedijerovog opisa jednog takvo zbitija:

,,U Beogradu je, na primer, podignuta ogromna stambena zgrada za funkcionere Udbe, koji su povukli sa sela svoje žene i roditelje. Na balkonima svojih stanova smestili su kokošinjce. Prasiće su držali u kadama.

Milovan Đilas i Josip Broz Tito

JEDAN od poznatih jugoslovenskih generala doveo je oca sa Golije. General je morao da ode u inospekciju jedinica. NJegov otac je mrzeo centralno grejanje koje je bilo ugrađeno u vili u kojoj su živeli; kada se njegov dobri sin vratio video je da mu je otac oborio jedno od najlepših stabala u vrtu, probio parket sa poda, doneo nekoliko kamenova i napravio ognjište. I tako je mogao sav zadovoljna da se greje kao što su se grejali njegovi preci u Crnoj Gori stotinama godina, probušivši rupu na krovu da kroz nju izlazi dim.“

U takvim okolnostima, partizanska primenjena etika, kao naročita vrednost revolucionarnog rata, sada je bila izložena velikim iskušenjima. Dok su vojni rukovodioci u ratu delili poslednji zalogaj sa borcima, dok je duboko ukorenjena moralna svest izrodila i disciplinu koja znači gotovo sigurnu smrt ukoliko partizan posegne za tuđom voćkom, sada su ovi uglednici, našavši se u svili i kadifi, slabo marili što uživaju u tuđem, odagnavali su od sebe naloge primenjene partizanske etike.

Za taj privilegovani sloj, tu ,,novu klasu“ o kojoj će kasnije pisati Milovan Đilas, razlistavale su se različite privilegije, od specijalnih prodavnica u kojima se moglo po niskim cenama kupiti i ,,od tice mleko“, do zatvorenih klubova i odmarališta. U uslovima teške oskudice, ovi najpovlašćeniji kupci imali su specijalne karte – R1, a građani – R3. Zvali su ih ,,tačkice“.

IZ NIZA svedočenja o ovakvoj praksi izdvojili smo ono LJube Mikića, pukovnika JNA i nosioca Partizanske spomenice: ,,Bilo je tu srebrnog i zlatnog posuđa, lustera, vitrina, fotelja, skupocenih tepiha, zavesa, čitavih garnitura nameštaja, krzna… Sve je to dovoženo vojnim kamionima, a već sutradan su generalice dolazile i merkale. Vojni kamioni su po nečijem naređenju vozili i u velike, takođe uzurpirane stanove partizanskih rukovodilaca, koji su koliko pre godinu-dve dana osnivali ratne vojne sudove i streljali gladne borce ako bi ubrali šljivu u voćnjaku.”

Mučeni milicionar Dragoljub nije bio među onima koji su ušli u tuđu kuću na Dedinju, za njega nije važilo da može da se baškari u tuđem. Zato mu je i izrečena izrazito stroga kazna, ali je ona bila ništa prema onome što se 1946. godine dogodilo Aleksandru Hercogu iz Gradskog nabavnog preduzeća, skraćeno GRANAP.

Trgujući pekmezom, Hercog je iskamčio od dobavljača 30.000 dinara provizije, plus mito od dva dinara za svaki kilogram otkupljenog paradajza. Uhvaćen u ovoj nepodopštini, pred Speijalnim većem Vrhovnog suda Srbije osuđen je na kaznu smrti. Dvojici njegovih saradnika u opisanom poslu, posredniku Đorđeviću i trgovcu Tadiću, sud je odrezao vremenske kazne, prvom od 15, a drugom od 10 godina zatvora s prinudnim radom. Svoj trojici je konfiskovana sva imovina.

Ako je za utehu, presuda Hercogu bila je jedina smrtna kazna izrečena u borbi protiv špekulanata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

KAKO SE PIŠE: EVRO ili EURO? Samo je jedan oblik ispravan