LEGNU I NA KOŠNICE DA OTERAJU STRES: Poslednjih godina u Srbiji razvija se api-turizam

Z. Rajić

18. 08. 2021. u 14:00

MESTA bogata košnicama i pčelama postala su poslednjih godina atraktivna odredišta za turiste.

ЛЕГНУ И НА  КОШНИЦЕ ДА  ОТЕРАЈУ СТРЕС: Последњих година у Србији развија се апи-туризам

Foto Privatna arhiva

To je doprinelo ubrzanom razvoju potpuno nove grane turizma, nazvane api-turizam. Nastao je u Sloveniji 2016. godine nakon što je vlada te zemlje, na predlog Pčelarskog saveza, prva usvojila strategiju integrisanja pčelarstva i turizma.

Godinu-dve posle Slovenije, ova grana turizma počela je da se razvija i u Hrvatskoj, BiH, Grčkoj, SAD... Ubrzo je stigla i u Srbiju, a procvat je doživela prošle godine posle izbijanja pandemije kovida 19. Neki od najpoznatijih api-centara su na Fruškoj gori i u okolini Gornjeg Milanovca i Smederevske Palanke, a odnedavno i na obali Dunava u Bačkom Novom Selu, u opštini Bač.

- Gosti se oporavljaju, leče i odmaraju boravkom u pčelinjoj mikroklimi. Sa lečenjem u prostoru sa pčelama, u takozvanim api-komorama, upoznao sam se tokom boravka u Ukrajini. Za tu vrstu terapije, koja se u Ukrajini primenjuje kao segment ruralnog i zdravstvenog turizma, prošao sam obuku i dobio sertifikat, sa željom da tako nešto zaživi i kod nas - priča Jozef Gašparovski, pčelar sa 156 košnica, predsednik Centra za organsku proizvodnju u Selenči, selu u opštini Bač.

Foto Privatna arhiva

Pre osam godina on je napravio drvenu kućicu, koju je postavio na četiri košnice. Kaže da se u toj api-komori, ležeći u pčelinjem biopolju, ljudi oslobađaju od stresa i aritmije, stabilizuje im se krvni pritisak i ceo organizam se dovodi u ravnotežu.

- Dve doktorke medicinskih nauka iz Slovačke su, prema programu za ruske kosmonaute, u Bačkom Novom Selu ispitivale zdravstveno stanje ljudi pre ulaska u tu kućicu i posle izlaska iz nje. Utvrdile su da svi ljudski organi posle ove terapije rade za više od 20 odsto bolje - tvrdi Gašparovski.

Pre dve godine je na košnicama podigao jednu veću drvenu "komoru", u kojoj se oni sa respiratornim smetnjama, ali i migrenom, alergijama i depresijom, podvrgavaju inhalaciji u pčelinjem energetskom polju.

- Udiše se mešavina svega što pčela iz prirode unese u košnicu, a što dezinfikuje vazduh oko pčelinjaka i podiže imuni sistem - objašnjava Gašparovski.

Jozef Gašparovski, Foto Privatna arhiva

Gazdinstvo Gašparovskog je, kao svojevrsna atrakcija, uključeno u ponudu Turističke organizaciji opštine Bač, uz srednjovekovnu tvrđavu, franjevački samostan, manastir Bođani i tursko kupatilo.

- Posedujemo kuću za smeštaj, ali još imamo više posetilaca nego turista, što je šteta, jer je za puni efekat api-terapije potreban višednevni boravak u pčelinjoj auri - kaže Gašiparovski.

PČELARI SU DUGOVEČNIJI

MNOGOBROJNA naučna istraživanja i klinička ispitivanja, obavljena širom sveta, pokazala su da pčelari žive znatno duže od svojih vršnjaka koji ne borave pored pčela.

Osim toga, o koristima meda i drugih pčelinjih proizvoda, kao i o pozitivnom učinku pčela na ljudski organizam, odavno su napisane obimne studije - kaže naš sagovornik.

Foto Tanjug

PODSTICAJ GAZDINSTVIMA

U BAČKOM Novom Selu postoji i udruženje "Pčelinja klinika", koje se nedavno obratilo Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam.

- Uputili smo zahtev da se podsticaji za razvoj turizma omoguće i poljoprivrednim gazdinstvima, a ne samo mikro i malim preduzećima i preduzetničkim radnjama, jer bi svaki pčelinjak mogao da bude mala api-klinika i da tako podstakne i razvoj turizma, ne samo u našoj opštini i Vojvodini, već širom Srbije - kaže Gašiparovski.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

OVAKAV HOTEL SVI SANJAMO: Sklad sa prirodom pretočen u najfiniji luksuz