FELJTON - NAJZNAČAJNIJI DOGAĐAJ U ISTORIJI SRPSKOG NARODA: Prvo rušenje islamskog tipa feudalizma i stvaranje slobodne nacije

Napisao: Akademik Milorad Ekmečić

28. 01. 2024. u 18:00

SRPSKA revolucija je počela 1804. godine, kada je u Francuskoj proglašeno Napoleonovo carstvo, a završila se 1815, kada je to carstvo sišlo sa istorijske scene.

ФЕЉТОН - НАЈЗНАЧАЈНИЈИ  ДОГАЂАЈ У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА: Прво рушење исламског типа феудализма и стварање слободне нације

Foto: "Vikipedija"

Ona je najznačajniji događaj u nacionalnoj istoriji srpskog naroda, jer je udarila temelj nezavisnoj državi i društva osnovanog na načelu slobodne preduzimljivosti. Opširnost prikaza je u srazmeri sa značajem događaja. Radi se o dva ustanka, kako je ta borba nazivana od njenog početka, na srpskom jeziku. Strani pisci i evropski savremenici uopšte su je nazivali revolucijom. Neka razlika između ta dva naziva postoji samo u srpskoj kulturi. Smatra se da je u toku revolucije poginulo 150.000 ljudi. Britanski publicista Dejvid Urkvart 1835. je izračunao da je u ratu sa Srbima Turska izgubila tri svoje armije, više nego u bilo kom ratu sa evropskim velikim silama. To je bio razlog da su istoričari celo Istočno pitanje vezali za nacionalne pokrete. Žak Ansel 1923. je tako dao svoje poimanje Istočnog pitanja, jer je ono „proizvelo raspad Osmanlijskog carstva, a Balkansko poluostrvo postalo okvir novih nacija“.

Srpska revolucija je i u svoje vreme, kao i u opštem istorijskom razvoju, bila veliki međunarodni događaj. To je bilo prvo rušenje islamskog tipa feudalizma i stvaranje jedne slobodne nacije, sa društvom slobodnih seljaka. Posle srpske, 1821-1830. je došla grčka revolucija, sa istim uzrocima i posledicama. Treba ipak izbegavati da se srpska revolucija veže samo za prošlost Jugoistočne Evrope, ili Balkanskog poluostrva, kako se od 1811. ta teritorija počela da naziva. Krajem XVIII i početkom XIX veka postoji više takvih oslobodilačkih revolucija, koje se od nacionalnih istoričara različito nazivaju: „ratovima za nezavisnost“, „ustancima“, „revolucijama“. Istorijska nauka je sve te pokrete vezala u jednu zajedničku celinu i nazvala je „Doba demokratske revolucije 1776-1830“. Neki istoričari to protežu do kraja revolucije 1849.

Turska je u ratu sa Srbima izgubila tri armije, više nego sa bilo kojom velikom silom

ISTORIČARI se nisu uvek slagali o mestu srpske revolucije u ovom velikom istorijskom dobu, u kojem je stvorena moderna parlamentarna država, kao zajednica suverene nacije i društva slobodne preduzimljivosti na ruševinama islamskog tipa feudalizma. Albert Sorel je 1887. smatrao da je Francuska revolucija imala odjeka svuda u svetu, ali da se te druge revolucije razlikuju zbog posebnih okolnosti u kojima su nastajale. Zajedničko svim tim revolucijama je rušenje feudalizma i oslobođenje seljaštva, stvaranje nacionalne države i moderne demokratije s njom.

Britanski istoričar Hobsbaun, u svom prikazu ovog velikog doba revolucije, dao je 1962. alternativno tumačenje da ova srpska pobuna ne spada u jedinstvenu svetsku celinu, jer Srbi „nikad nisu razvili jedinstveni srpski nacionalizam... U prvoj fazi ustanka (1804-1807) nisu ni tvrdili da se bore protiv turske vlasti, već za sultana, a protiv zloupotreba lokalnih vlasti“. Hobsbaun očigledno ponavlja teoriju američkog istoričara Stavrianosa iz 1958. da Srbi u revoluciji 1804. ne teže za nezavisnom državom. To bi bilo isto kao tvrditi da Francuzi, sa pomirljivim zahtevimau početku revolucije 1789, nisu udarili temelje republici, koju će proglasiti nekoliko godina kasnije. Ovaj zaključak ne može odoleti prigovoru da je zasnovan na nepoznavanju stvari i da je ostao veran teorijama od pre nego što je obavljena „destaljinizacija istorije Francuske revolucije“. Istoričari su ustanovili da buržoazija ne vodi revoluciju u Francuskoj i da je njen ideal prosvećena monarhija. Nauka smatra da je osnovno socijalno pitanje u tim svim pobunama agrarno.

REVOLUCIJOM se mogu nazivati samo one pobune koje menjaju društvene odnose, a ustanci i državni udari imaju za cilj ekonomsku bedu i menjanje vlade. Filozof Kondorse 1793. je napisao da se revolucijom može nazivati samo ona oružana pobuna koja ostvaruje slobodu. Bezmerno bi se osiromašilo pitanje univerzalnog značaja Francuske revolucije 1789, ako se ne bi prikazala i njena posledica u razaranju islamskog tipa državnog feudalizma. Greše istoričari koji uticaj Francuske revolucije na Osmanlijsko carstvo vežu za dolazak nekih francuskih emisara u sultanovu prestonicu sa planovima reforme njegove vojske, kako bi lakše suzbijala autokratsku Rusiju. Srpski zahtevi za autonomijom ne dolaze iz njihovih političkih ciljeva da žive u Osmanlijskoj imperiji, nego iz nužde. To je bio minimum na koji je turski sultan mogao pristati, u strahu da ne dođe do novog jedinstva evropskih država protiv njega.

HRIŠĆANSKI NARODI SE BUNE

 FRANCUSKI istoričar Albert Sorel, krajem 19. veka piše da je Osmanlijsko carstvo svuda izgledalo istrošeno, klimalo se, načeto sa svih strana. Erupcije koje naglo izbijaju otkrivaju da postoji neki podzemni vulkan. Hrišćanski narodi se bune. Nezavisnost za njih na prvom mestu znači religioznu slobodu. Nacije se ponovo okupljaju oko crkava, one ponovo polažu nadu u život. To je posledica Francuske revolucije u ovim još zaostalim zemljama. Revolucija je u Francuskoj poskidala zvona sa crkava, „ali su upravo zvonari bili ti koji su na hrišćanski Orijent preneli poziv za revoluciju“.

Uspon i pad Napoleona, kojim se godinama omeđava srpska revolucija, određivali su i njenu sudbinu. Od kada 1805. počinju velike srpske pobede nad turskom armijom i srpska buna postaje faktor u svetskoj politici. Još dok do oružanih obračuna nije došlo sredinom februara 1804, turski sultan strahuje od novih sukoba sa evropskim državama. Jedno vreme i Napoleon je njegov mogući protivnik. On je 1797, kada šalje svoje prethodnice na Jonska ostrva koje je ranije držala Venecija, rekao generalu Tjentiliju  da su u strateškom pogledu ta ostrva značajnija nego cela Italija.

Odatle je bilo moguće da se umeša u lokalne pobune albanskih paša u Janjini i Skadru i da ima uvid u procese raspadanja Osmanlijskog carstva. Dok je njegova ekspedicija u Egipat 1798. ukrcavala brodove u Tulonu, turska vlada je strahovala da se ta vojska može iskrcati na srednjem Jadranu, odakle bi kratkim prelaskom teritorija pod austrijskom kontrolom, mogla da ugrozi Hercegovinu. Sultan je naredio mobilizaciju u hercegovačkim kadilucima, a zborno mesto je bilo u Gabeli. Turcima pomaže tuniska flota. Tunisom upravljaju „dahije“, pa se verovatno 1789. prvi put ubacuju na Balkan.

Pobuna u srednjoj Dalmaciji 1806-1807. godine, iako odvojena
od Šumadije, spada u njen okvir

EGIPATSKA ekspedicija je bila opomena Turskoj da ne sme rizikovati sukob sa Francuskom, kao što je i sa francuske strane vrlo brzo dozrela ideja da Turska ne predstavlja opasnost, pa od 1806. počinju pripreme za savez. Napoleon je iza sebe ostavio više grandioznih planova, koje nije ostvario, nego onih koje je uspeo da uvede u život. Odmetanje lokalnih paša od sultana je počelo u severnoj Albaniji 1786, u južnoj 1798, a u severozapadnoj Bugarskoj 1794. Posle pada 1815. Napoleon je o svojim mislima ostavio zabelešku da Evropa ne može stvoriti univerzalno carstvo, jer je ono samo na Orijentu. Njime bi se vladalo iz Pariza, Rima i Konstantinopolja. „Onaj ko bude držao Konstantinopolj, moraće vladati svetom“, veli on tada.

Kada se od 1799. napuštaju Jonska ostrva, ruska ratna flota je počela pripreme za mogući narodni ustanak. Kada je do njega došlo u srednjoj Dalmaciji 1806. i 1807, to će biti razlog da je 1809. deo jadranske obale, Hrvatske, Vojne granice i slovenačkih pokrajina skupljeno u „Ilirske provincije“. U Dalmaciji je stvorena osnova za pohod armije od 25.000 vojnika na pobunjeni Beogradski pašaluk. Nazivaju je „Srpskom armijom“. Iako potpuno odvojena od Šumadije, pobuna u srednjoj Dalmaciji 1806-1807. spada u njen okvir.

SUTRA: DUBOKI KORENI RELIGIJE KAO VODODELNICE NACIJA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NOVAK ĐOKOVIĆ ŠOKIRAO SVE(T)! Devet dana posle operacije kolena - odlučio se na ovo (VIDEO)