SPEKTAKULARNI SPOMENICI SVIH MEĐUNARODNIH IZLOŽBI: Zapanjujuće arhitektonske strukture izgrađene i dizajnirane da živi duže

SPEKTAKULARNI događaji, kakvi su, uglavnom, za svoje doba bile skoro sve Svetske izložbe do sada, imale su u sebi i neku vrstu „kratkotrajne prelepe aure“, koja će se, kako se tada osećalo, za kratko vreme, rasplinuti i zauvek nestati.

Foto: "Vikipedija"

Tu činjenicu nemoguće je ne pomenuti kada svodimo zaključak ovog feljtona o Svetskim izložbama.

S obzirom na efemernu prirodu svetskih sajmova — zapanjujuće arhitektonske strukture, koje su privlačile publiku, podignute za Svetske izložbe, takođe su, uglavnom, bile privremene. Međutim, mali broj zgrada - ponekad, jedna zgrada, toranj, spomenik, iznenađujuće lepi, izgrađeno je i dizajniran da živi duže od izložbe. Kod novijih izložbi, to su,  obično, „tematske“ zgrade sajma ili nacionalni paviljon zemlje domaćina. koji se sačuva, dok se manje strukture demontiraju, uklanjaju ili nastave da se koriste – ali u druge svrhe. Više autora i sajtova bavilo se pitanjem koji su među tim spomenicima najmarkantniji i najuzbudljiviji, ali nema nijednog konačnog znalački donetog suda o tome. Donosimo vam ovde jedan od takvih izbora:

1. Ajfelova kula — 1889. Svetska izložba u Parizu

TREBA li zaista da objašnjavamo globalnu veličinu ovog obeležja, ovog klišea, ovog visokog podviga inženjerstva iz kasnog 19. veka koji vrišti: „Ja predstavljam Francusku!?“ Mnogi savremeni posetioci Ajfelove kule u Parizu uopšte ne razmišljaju o tome, dok se penju na nju, ili dok se fotografišu ispred nje, ili je snimaju izdaleka. Većina njih nikada i ne sazna koliko je bio snažan odijum protiv izgradnje te „rugobe“, kako su je u vreme dok je trajala izgradnja nazivali. Graditelji su, navodno, planirali da kulu rastave i odnesu negde oko 1909, dve decenije posle završetka izložbe, ali se na to, srećom, zaboravilo.  

2. Palata lepih umetnosti — Izložba kupovine u Luizijani, Sent Luis 1904.

PALATA lepih umetnosti u Sent Luisu, podignuta za Kupoprodajnu izložbu u Luizijani 1904. godine, veličanstveno je delo građanske arhitekture u kome je publika neprekidno uživala i mnogo posle svetske izložbe. Krunski dragulj Forest Parka, koju je dizajnirao Kas Gilbert bila je jedina stalna građevina izgrađena za taj događaj. Samo nekoliko godina nakon završetka sajma, palata ponovo je otvorena kao novi dom Muzeja umetnosti Sent Luisa. .  

3. Palata lepih umetnosti — Panamsko-pacifička izložba 1915, San Francisko

SA LUKOM Kineske četvrti i oslikanim damama trga Alamo, misteriozne lažne rimske ruševine, inače poznate kao Palata lepih umetnosti, bile su tema milion i jednog instagrama snimljenog u San Francisku. Najpoznatija po svojoj veličanstvenoj, grčko-romaničkoj rotondi sa kupolom i kolonadama, postavljenim uz mirnu lagunu punu labudova, palatu je dizajnirao Bernard Maibek kao privremenu strukturu — pop-ap muzej. Umesto da bude srušena, jer je bila napravljena od papir-mašea, grad je odlučio da je obnovi, koristeći izdržljivije materijale 1964. godine.

4. Magična fontana Montjuik — Međunarodna izložba u Barseloni 1929.

Očaravajuća, čudesna i turistički magnet kategorije A, Magična fontana na Montžuiku stalno je raskošno osvetljena večernja predstava – od 1929. godine kada je otkrivena za Svetsku izložbu u Barseloni. Smeštena na Avenidi Marija Kristina direktno ispod drugog zadivljujućeg ostatka izložbe, Palau nacional, najznačajnija je lokacija u Barseloni.  Izgrađeno 1992, obeležje koje je dizajnirao Carles Buïgas je pažljivo obnovljeno pre Letnjih olimpijskih igara iste godine.

5. Atomijum — Ekspo 58, Brisel

AH, ATOMIJUM ... dobro očuvana svetska relikvija koja je tako impozantna, tako bizarnog izgleda da je nejasno da li treba da mu se približite — ili da pobegnete od njega. Prvobitno napravljen za "Ekspo 58" u Briselu, zvanična veb stranica Atomijuma najbolje sumira značaj ove „vrste NLO u kulturnoj istoriji čovečanstva“: „Semenski totem na horizontu Brisela; ni toranj, ni piramida, malo kubični , pomalo sferičan, na pola puta između skulpture i arhitekture, relikt prošlosti sa izrazito futurističkim izgledom, muzejski i izložbeni centar; Atomijum je istovremeno objekat, mesto, prostor, utopija i jedini simbol te vrste na svetu, koji izmiče svakoj vrsti klasifikacije."

6. The Space Needle — Svetska izložba 1962. u Sijetlu

IZGRAĐENA  kao vrtoglava, zaslepljujuća vežba u životu svemirskog doba, izuzetno uspešna, da ne pominjemo dalekovidna, izložba Century 21 — poznatija kao Svetska izložba u Sijetlu — bila je posebno puna akcije. Trajni uticaj događaja na grad domaćin Sijetl je neizbrisiv: sajmište, sada veliki park i zabavni kompleks poznat kao Sijetl centar, još uvek je dom brojnih retro-futurističkih atrakcija (Međunarodna fontana, Arena Kei, izgrađena kao Naučni paviljon Sjedinjenih Država, sada poznat kao Pacifički naučni centar. Nad svima, naravno, predsedava The Space Needle ( vasionska igla), kao osmatračnica na vrhu letećeg tanjira u kojoj se nalazi paluba za posmatranje, restoran koji se polako okreće. Igla još donosi novac: karta košta za odrasle 21 dolar.  

7. Unisfera — Svetska izložba u Njujorku 1964-1965

TREĆA turneja Svetske izložbe u Njujorku, događaj koji je organizovao Robert Mozes i koji je uživao u održavanju od aprila do oktobra 1964. i 1965. godine, bio je spektakl sa temom svemirskog doba, naseljena uzburkanim, modernističkim strukturama. Mnoge su propale, ali je Unisfera prošla mnogo bolje. Monumentalni globus — visok 12 spratova, to je „najveći svet na svetu“ — izgrađen od nerđajućeg čelika i posvećen „Čovekovim dostignućima na globusu koji se smanjuje u širećem univerzumu“,

8. Habitat 67 — Ekspo 67, Montreal

JEDINI svetski sajam za koji znamo da ima profesionalni sportski tim nazvan u njegovu čast, moto "Ekspo 67" — „Čovek i njegov svet“ — ostavio je trajno nasleđe u gradu Montrealu. Izgrađen kao tematski paviljon namenjen da prikaže novi, eksperimentalni način stanovanja, koji „modifikuje 'porodični stan' da bi postojao koncizno i bez napora u okruženju velike gustine grada". Ovaj brutalistički stambeni kompleks orijentisan na zajednicu sastoji se od 354 montažna modula naslaganih jedan na drugi, koji se sada sastoji od 146 veoma poželjnih stanova-

9. Lisabonski okeanarijum — "Ekspo '98", Lisabon

DIZAJNIRAN i izgrađen da dugo nadživi Svetsku izložbu 1998. na temu okeana, Lisabonski okeanarijum je najveći zatvoreni akvarijum u Evropi i privlači najveći broj turista u celoj Portugaliji. Glavne atrakcije uključuju ogromne sunčanice, rakove paukove koji izazivaju noćne more i razigrane morske vidre. Vredi napomenuti da Lisabonski okeanarijum nije jedini akvarijum svetske klase koji se napravljen za Svetsku izložbu. Ostali su Akvarijum u Milanu (Ekspo 1906) Akvarijum u Đenovi (Ekspo Kolumbo '92) i slatkovodni akvarijum na reci Saragosa (Ekspo 2008).

SUTRA: JAPANCI I SRBI IMAJU BOGATU EPSKU POEZIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije