SIMPTOMI SU SLIČNI PREHLADI, ALI JE BOLEST MNOGO OPASNIJA Savet reumatologa: Deca su teži reumatološki pacijenti od odraslih

KADA se dete, najčešće u pubertetu, žali na bolove u zglobovima, često je malaksalo, gubi na telesnoj težini i s vremena na vreme ima povišenu telesnu temperaturu, a koža burno reaguje na sunce, trebalo bi posumnjati na neku od sistemskih autoimunih bolesti vezivnog tkiva.

Foto: Shutterstock

Ta reumatološka oboljenja pogađaju do pet odsto cele populacije, ali 20 odsto tog broja čine upravo dečaci i devojčice u adolescentnom dobu. Kao i kod većine drugih hroničnih bolesti, veoma je važno prepoznati ih na vreme, kako bi se pravovremenom terapijom sprečilo sistemsko oštećenje organa.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Predrag Ostojić iz Instituta za reumatologiju kaže da su upravo radi skretanja pažnje, pre svega stručne javnosti, nedavno održali 43. Republičko savetovanje o dečjim reumatskim bolestima:

- Sistemske autoimune bolesti vezivnog tkiva napadaju više organa istovremeno. To ih čini kompleksnim kako za rano prepoznavanje, tako i za adekvatno lečenje. Ipak, činjenica je da se, kada se sa terapijom počne na vreme, posledice mogu da sprečiti, odnosno ublažiti.

Koje sve sistemske bolesti vezivnog tkiva postoje?

- U njih se svrstavaju sistemski eritemski lupus, dermatomiozitis, Sjegrenov sindrom, sistemska skleroza i sistemski vaskulitisi. Kada se ispolje pre 16. godine života, nazivamo ih juvenilnim. Najčešće među njima su sistemski eritemski lupus i Sjegrenov sindrom.

FOTO: Arhiva novosti

Da li svaka od ovih bolesti ima specifične simptome ili oni mogu da se prepliću?

- One imaju opšte karakteristike. Postoji čitav spektar znakova koji na ta oboljenja ukazuju, a najdominantnije su kožno-zglobne tegobe. Ti pacijenti od opštih simptoma imaju malaksalost, slabost, gubitak težine, crvenilo po koži, osetljivost na sunce. Česta je i pojava ranica u ustima, zadebljavanje kože i stvaranje kalcifikacija pod kožom, bolovi u mišićima i zglobovima, bol u trbuhu, uvećana jetra, poremećene vrednosti leukocita i trombocita, krv u urinu, krize svesti, glavobolje...

Ovako širok spektar simptoma je verovatno najveća prepreka da se te bolesti otkriju na vreme?

- Jeste. One su, uslovno rečeno, retke i zato je bitno da ih pedijatri imaju na umu. Jer, početak neke od sistemskih autoimunih bolesti vezivnog tkiva može da se manifestuje upalom srčane maramice ili izlivom u plućnu maramicu. Dete često može da ima i probleme u nalazima krvne slike, kao što su niski leukociti i trombociti. Bitno je da izabrani pedijatar ne isključi reumatološki uzrok i da pošalje dete kod pedijatra reumatologa ili pedijatra imunologa.

Kako se postavlja dijagnoza?

- Ispitivanjem određenih antitela iz krvi možemo pouzdano i bez velikih dilema da utvrdimo o kojoj bolesti je reč. Dakle, zato ističemo da je mnogo bitnije uputiti pacijenta na dijagnostiku, nego ga lečiti od brojnih tegoba koje ima, a ne otkriti pravi uzrok.

Zašto se ove bolesti ispoljavaju najčešće u pubertetu?

- Zato što se tada menja hormonski status dečaka i devojčica, a određeni hormoni imaju negativan uticaj jer podstiču autoimune procese kod genetski predisponirane dece. To ne znači da ako majka ili otac boluju od neke reumatološke bolesti da će i njihovo dete oboleti. Ta verovatnoća je vrlo mala. Dakle, u stvaranju genetske sklonosti učestvuje čitav mozaik gena koji na kraju uslovljava pojavu bolesti, za koju je najčešći okidač neka od benignih infekcija, kao što su, na primer, respiratorne.

S obzirom na to da od ovih bolesti obolevaju i stariji, zašto se dešava da se to nekom dogodi baš u detinjstvu?

- Dokazano je da određena kombinacija gena ukazuje na to da će se neka od tih bolesti ispoljiti u detinjstvu. S obzirom na to da su one sistemske, deca su, po pravilu, teži reumatološki pacijenti od odraslih, jer ako im se oboljenje ne otkrije na vreme može ozbiljno da im naruši celokupno zdravlje i time skrati životni vek.

Koliko je lečenje efikasno?

- Što se tiče mogućnosti lečenja, neke od tih bolesti leče se vrlo dobro. Na primer, za sistemski eritemski lupus postoje lekovi koji ga drže pod kontrolom, dok kada je reč o juvenilnoj sistemskoj sklerozi, za nju su terapijske mogućnosti svuda u svetu vrlo ograničene, pa su i rezultati lečenja lošiji.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 0

OD LUPANjA SRCA, DO GLAVOBOLjE: Prepoznajte znake anemije na vreme

11. 03. 2026. u 07:00

Dr Novosti

0 2

VELIKI USPEH FARMACEUTA: Odboren je prvi lek na svetu za lečenje Parkinsonove bolesti

10. 03. 2026. u 23:33

Dr Novosti

0 5

ČESTE INFEKCIJE, DEPRESIJA I HRONIČNI UMOR: Šta dovodi do nedostatka vitamina D u organizmu (FOTO)

10. 03. 2026. u 07:00

Dr Novosti

0 2

STIŽU BEZBEDNIJE KAPI ZA NOS: Naučnici razvili novi lek bez rizika od zavisnosti

09. 03. 2026. u 23:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije