JUŽNJAČKI NARODI DRAMATIZUJU, SEVERNJACI TRPE I PRIKRIVAJU Psihijatri tvrde: Jačina bola zavisi i od karaktera

LjUDI definitivno različito doživljavaju bol. Za jedne ista senzacija "nije strašna", dok je za druge "nepodnošljiva". Razlog za različit doživljaj jačine bola je, tvrde psihijatri, i u karakteru osobe.

Foto Shutterstock

Oni upućuju da usmeravanje pažnje na bol, koje je svojstvenije za "zatvorene" osobe, pojačava bolni doživljaj za čak 400 odsto! Takvo stanje često može da bude okidač za razvoj anksioznosti, straha i zabrinutosti, čime se ulazi u začarani krug pa bol uzrokuje psihičku reakciju, a psiha bol.

Koliki je intenzitet bola može objektivno da se utvrdi merenjem temperature bolnog mesta. Sve drugo je direktno vezano za način kako doživljavamo bol, koliko mu pažnje pridajemo i kako on deluje na psihu.

Evo šta sve može da utiče na to kako doživljavamo bol:

Odnos prema drugima

Način na koji doživljavamo bol, ističu psihijatri, svrstava se u nepromenjive crte ličnosti. U te crte ubrajaju se i način na koji reagujemo prema drugim ljudima, dakle da li smo otvoreni ili zatvoreni tip osobe, odnos prema radu i osetljivost, kako prema sebi, tako i prema drugima. To praktično znači da je bol kako fizička, tako i psihološka kategorija i ne mogu da se razdvoje jedna od druge.

Moć psihe je ogromna

Koliko je doživljaj bola direktno povezan sa psihom najbolje pokazuje šta sve može da se dogodi osobi sa napadom panike. Ona zaista može da oseti gušenje, znojenje, brže lupanje srca... Od čitavog niza simptoma samo strah od smrti i gubitka kontrole nad sobom su psihološki, sve druge manifestacije napada su fizičke i praćene telesnim simptomima. Ipak, činjenica je i da hroničan fizički bol može da dovede do psihičkih poremećaja od kojih su najčešće anksioznost i depresija. I vrlo često se oba stanja prepliću, pa anksioznost provocira pojavu bola, a bol osećaj zabrinutosti.

Stvar mentaliteta

Istraživanja pokazuju da južnjački narodi po pravilu dramatično reaguju na bol, dok su severnjaci skloni da ga trpe i prikrivaju. Ovo je još jedan dokaz da je bol stvar mentaliteta, odnosno karaktera.

Objektivnost doživljaja

Činjenica je da postoje stanja za koje je poznato da se svrstavaju među najjače bolove. To su bubrežne kolike, porođajni bol, bol usled metastaza kancera... S druge strane, najčešći su reumatski bolovi, bolovi u leđima i vratu, kostobolja, glavobolja... Dakle svaki hroničan bol je mukotrpan jer traje, dok je akutni, bez obzira na težinu, prolazan i samim tim se lakše doživljava.

Ne zanemarujte ga

Bez obzira na to kakav je subjektivan doživljaj bola, njega ne bi trebalo zanemarivati. Lekari savetuju da je lek potreban i kod objektivnog i kod subjektivnog osećaja bola. Ali, to ne znači da nekritički pijete lekove za smirenje, benzodijazepine, jer je činjenica da antidepresivi, antiepileptici i neki drugi lekovi mnogo bolje regulišu bolna stanja. Dakle, neophodno je da potražite pomoć stručnjaka. Antidepresivi smanjuju osećaj bola, pa čak mogu da pomognu u slučaju anksioznih glavobolja. Antiepileptici takođe smanjuju doživljaj bola, kao i opinoidni analgetici.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 2

EYEBROW ADVANCE: Revolucija u transplantaciji obrva

11. 12. 2025. u 10:00

Dr Novosti

0 0

Srčana slabost, tiha epidemija koja pogađa više od 120.000 ljudi u Srbiji

09. 12. 2025. u 15:19

Dr Novosti

0 1

PIJETE GA, ALI NEMA EFEKTA: Ovo su načini da vitamin D odradi posao

07. 12. 2025. u 19:26

Dr Novosti

0 1

Može li muškarac da se sačuva od problema sa prostatom?

03. 12. 2025. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije