PLASTIČNO, STAKLENO, ILI OD ČELIKA? Koje je posuđe najbolje, šta je otrovno, a šta najzdravije - Toksikolog otkriva za "Novosti" (VIDEO)

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

25. 05. 2024. u 21:50

POSTOJE četiri osnovna načina na koje hemikalije dospevaju u ljudski organizam i tako ga hronično truju.

ПЛАСТИЧНО, СТАКЛЕНО, ИЛИ ОД ЧЕЛИКА? Које је посуђе најбоље, шта је отровно, а шта најздравије - Токсиколог открива за Новости  (ВИДЕО)

Foto: Profimedia

To su zagađenost vazduha, pušenje, profesionalna izloženost određenim supstancama, kao i njihov unos kroz hranu, vodu, i druge proizvode za svakodnevnu upotrebu.

Gostujući u podkastu "Novosti", profesor dr Aleksandra Buha Đorđević, toksikolog Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naznačila je da se otrovi dele na prirodne i industrijske:

- Prirodne otrove koje stvaraju biljke i životinje nazivamo toksinima, a industrijske - hemikalijama. I jedni i drugi mogu da budu fatalni, a to zavisi u kojoj dozi smo im izloženi, i u kom vremenskom periodu. Svaka supstanca je štetna u velikim kličinama. Najbolji primer za to je voda. Ukoliko se unese u velikim količinama, može da dovede do smrtnog ishoda.

* Koja namirnica sadrži najveću količinu otrova?

- To je teško reći, ali ono što je sigurno je da ne postoji ona koja ne sadrži industrijske hemikalije. Hemikalije mogu da dospeju u hranu iz životne sredine. Drugi način je da biljke tretiramo pesticidima, pa nam se ove hemikalije vraćaju u organizam kroz njihovo konzumiranje, kao i kroz hranu životinjskog porekla. Treći, podjednako bitan način je ambalaža. Ona takođe može da utiče da hemikalije prodru u hranu, a bitan je i način na koji se hrana čuva i priprema.

Vojislav Danilov

profesor dr Aleksandra Buha Đorđević

* Postoji li način pripreme hrane kojim se smanjuje mogućnost da se ona kontaminira?

- Postoji posuđe koje je manje štetno. Pripremanje hrane u plastičnom posuđu, podgrevanje i čuvanje tople hrane u njoj nije najbolji izbor s obzirom na to da plastika sadrži veliki broj hemikalija. Pogotovo oštećena plastika. Što se tiče zdravijih opcija, to je čuvanje i serviranje hrane u staklu. Staklo je inertan materijal i minimalan broj supstanci će iz ove ambalaže da prodre u hranu. Idealno je da se hrana termički obrađuje u posuđu od čelika, a da se izbegava teflon.

* Na koji način možemo da prepoznamo da je telo puno toksina?

- U retko kojim situacijama će telo da bude zasićeno otrovima. Znači to su već situacije kada govorimo o akutnom trovanju, kada je došlo do velike izloženosti konkretnoj hemikaliji u kratkom periodu. Ono o čemu sada pričamo je hronična izloženost hemikalijama u malim količinama. Mi nikada nećemo imati jasne simptome koji će da nas upozore da je do trovanja došlo. Hronična izloženost hemikalijama jeste značajna zato što je naše zdravlje proizvod genetike, i svega onoga sa čime se susrećemo tokom života. Kombinacija ova dva faktora određuje naše zdravlje.

Foto Shutterstock

* Kada govorimo o prirodnim otrovima, jesu li oni jaki kao industrijski?

- Jesu. Neki od najjačih otrova su prirodnog porekla. Tu bi trebalo pomenuti aflatoksine, prirodne otrove koje stvaraju gljivice i mogu se naći u žitaricama i mleku. Aflatoksin b1 se smatra vrlo kancerogenim.

* Da li toksini iz hrane izazivaju gojaznost i dijabetes?

- Da. To su otrovi koje nazivamo endokrinim omotačima. To je specifična grupa otrova, koji se u organizmu pretvaraju da su naši hormoni. A, hormonska ravnoteža je vrlo bitna za očuvanje zdravlja. Naročito je organizam na ove otrove osetljiv u toku razvoja, dakle u ranom detinjstvu, kada se endokrini sistem i svi drugi organi razvijaju. Ovi otrovi mogu osobu da predisponiraju za gojaznost i za dijabetes, čak i kada je majka tokom trudnoće bila njima izložena.

Alkohol nikako

* Postoji verovanje da je čašica domaće rakije lek. U kojoj meri je alkohol toksičan?

- Moje mišljenje je da alkohol uopšte ne bi trebalo da se konzumira, a pogotovo ne tokom trudnoće. Alkohol izaziva zavisnost, a hronična izloženost može da ošteti jetru i centralni nervni sistem i razvije brojne oblike rizičnog ponašanja.

* Na koji način da smanjimo izloženost otrovima?

- Zakonska regulativa zaista pokušava da ide u korak sa naukom, i one hemikalije koje su nekada bile u upotrebi, a dokazalo se koliko su opasne se više ne upotrebljavaju ili su svedne na minimum. Činjenica je da regulativa uvek kasni za naukom, ali je to donekle normalno. Ipak, najbitniji su naši zdravi izbori, a to je da izbegavmo plastiku, da konzumacijom cigareta i alkohola ne doprinosimo većoj izloženosti štetnim hemikalijama nego što je to potrebno.

* Da li je tačno da stres i negativne emocije predstavljaju ozbiljan izvor toksina?

- Stres i negativne emocije su deo našeg svakodnevnog okruženja i to u kombinaciji sa izloženošću hemikalijama, kroz biohemijske procese može da odredi kakvog ćemo da budemo zdravlja.

BONUS VIDEO - TOP PET SUPER LEKOVITIH BILjAKA: Momčilo Antonijević gost podkasta Dr Novosti



 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

PA, NEĆE RUSI DA SEDE SKRŠTENIH RUKU! Reprezentativac Albanije koji je prostački vređao Srbiju saznao šta ga čeka kad se vrati u ruski klub