Porast vojne moći SAD u Evropi

Leonid Savin

14. 03. 2020. u 20:26

Пораст војне моћи САД у Европи

Vežbe NATO snaga na severu Evrope / Depositphotos

Američki fond privatnih investitora KKR, koji predvodi general Dejvid Petreus, ima kontrolu nad najvećim kablovskim operaterom u Srbiji SBB i aktivno kupuje akcije drugih medija

AKO govorimo o konkretnim trenutnim akcijama NATO u Evropi, upečatljiv primer je operacija "Atlantska rešenost", koja je pokrenuta na inicijativu SAD, a pod okriljem NATO u aprilu 2014. godine u tri baltičke države i u Poljskoj. Razlog je bila izjava Vašingtona o potrebi da demonstrira svoju posvećenost NATO, jer se region suočio sa "novom, ali poznatom pretnjom". Iako je prilično teško nazvati to operacijom, jer nije ograničena u vremenu i, više predstavlja smišljenu eskalaciju vojnopolitičke situacije u regionu.

Takođe, 20. februara 2015. godine, proširena je na šest zemalja (i Bugarska i Rumunija). General-potpukovnik Frederik Hodžes, komandant vojske SAD u Evropi, izjavio je da je neophodno "da se misli o operaciji, kao o celogodišnjem, kontinuiranom nizu manevara od Estonije do Bugarske". Balkan je postao novi element ove avanture. Crna Gora je već postala deo NATO kroz političku avanturu. Dalji planovi odnose se na Srbiju i Makedoniju.

ISTO tako, 4. marta 2015. godine, rečeno je da se operacija može proširiti na još tri zemlje - Mađarsku, Češku i Gruziju. Istovremeno, Gruzija nije članica NATO, što može stvoriti opasan presedan za Kavkaz.

Amerikanci, kao i obično, koriste ovu situaciju ne samo kao test sposobnosti svoje vojske da se slobodno kreće iz jedne zemlje u drugu. Naglasak je i na informacionoj komponenti, pošto se Pentagon nada da obezbedi "vidljivu demonstraciju podrške za lokalno stanovništvo", kako je kazao general Hodžes. Ova predstava je već postala parada vojne tehnike SAD u Estoniji, za koju zapadni mas-mediji pišu da nikada do sada američka vojska nije demonstrirala svoju snagu tako blizu granica Rusije.

MEĐUTIM, ako govorimo o stvarnom jačanju vojne moći SAD u Evropi, treba napomenuti, da je u ovoj operaciji naglasak na kopnenim snagama, a ne avijaciji i jedinicama specijalne namene, kao što je ranije bio slučaj. Vojska SAD povećala je broj oklopnih vozila u Evropi prebacivanjem "abrams" i "bredli" tenkova.

Nastavak američkih akcija pokazuje jedinstveni cilj, za koji je, između ostalog, izvršeno i nasilno rušenje vlasti u Ukrajini. Zbog toga, sastanak NATO u Velsu, gde je konstatovana potreba da se ojača evropska bezbednost, "bio je dobro planirano pozorište za širenje akcionog plana koji je već bio dobro koordiniran i pokrenut, uključujući i stvaranje zajedničke radne grupe u regionu, kao i prisustvo sredstava masovnog informisanja u Istočnoj Evropi.

OVAJ manevar je otišao još dalje. U saopštenju izdatom 15. decembra 2014. godine navodi se da su svi napori SAD da podrži naše NATO saveznike i partnere u Evropi pod pokroviteljstvom operacije "Atlantska rešenost".

Ovo je važno zbog toga što je u ovom saopštenju navedeno više od 50 vojnih vežbi, održanih 2014. godine u raznim delovima evropske komande, i razne obuke specijalnih borbenih operacija i delovanja, preduzetih u cilju podrške Ukrajini. Sve ove akcije mogu imati taktičke i strateške ciljeve, ali u njihovoj pozadini, kao što se jasno vidi, stoji pokušaj slabljenja ruske moći.

SAD su izvodile vojne vežbe i na teritoriji Ukrajine. Iako zvanično predstavljene kao elementi odvojeni od opšte operacije "Atlantska rešenost", vršene su sa ciljem sputavanja Rusije. Pored klasičnih manevara, u Ukrajini je bio raspoređen američki vojni kontingent, čiji je cilj - obuka jedinica koje učestvuju u kaznenim akcijama u Donbasu.

VAŠINGTON, između ostalog, uvek razmišlja strateški i uvek pokušava da istovremeno ispuni nekoliko ciljeva. Legalna okupacija Bugarske i Rumunije je povezana sa jačanjem antiameričkog raspoloženja na Balkanu, uključujući pobede evroskeptika i kritiku NATO.

Treba se prisetiti i Makedonije. Pokušaj državnog prevrata koji su organizovale opozicione snage u Skoplju 2014. godine, nije odmah uspeo, ali je pokazao aktivno učešće Viktorije Njuland u tom procesu, poznate odranije po kijevskim događajima. Nakon ovoga, pokrenut je proces destabilizacije uz pomoć akcija albanskih terorista i kroz ulične proteste, koji su povezani sa Soroševim Institutom za otvoreno društvo.

TREBA dodati, na sve to, i pokušaj Amerikanaca da preuzmu kontrolu nad medijima na Balkanu. Američki fond privatnih investitora KKR, koji predvodi general Dejvid Petreus, ima kontrolu nad najvećim kablovskim operaterom u Srbiji - SBB i aktivno kupuje akcije drugih medija. Ponekad se to ne može identifikovati odmah, jer često fond ne deluje direktno, a njegove akcije pripadaju drugim evropskim kompanijama.

Dezinformacija i propaganda su deo operacije "Atlantska rešenost". Ta forma, u kojoj ruske javne i medijske organizacije pod kontrolom Vašingtona predstavljaju Rusiju, izaziva pogoršanje imidža Rusije, čije akcije se percipiraju kao "provokativne", dok su akcije SAD predstavljene kao "zajednički napori" i stvaranje mira.

GLAVNOKOMANDUJUĆI NATO general Filip Bridlav je 22. marta 2015. nedvosmisleno izjavio da je neophodno da se sprovede informacioni rat protiv Rusije. On je rekao da Zapad treba da učini više da bi se suprotstavio Rusiji, koristeći brze odgovore u internet komunikacijama da bi odgovorio na "lažne narative" Rusije, rasprostranjenim na društvenim mrežama.

U odnosu na globalni informaciono-psihološki rat, treba imati u vidu da mreže agenata Vašingtona, uključujući i marionetske vlasti raznih zemalja, pažljivo prate raspoloženje javnog mnjenja i okruženja. Tek kada, po rečima jednog američkog diplomate, "plod sazri", počinju da se uključuju mehanizmi za obradu masovne svesti.

DOVOLjNO je prisetiti se kako je spremljena izjava o raspoređivanju novog kontingenta SAD u Evropi. Govor je održan na dobrotvornoj večeri za podršku deci poginulih i teško ranjenih vojnika dok su služili u odbrambenim snagama Estonije. Emocionalni efekat se lako mogao predvideti. Publika je aplaudirala, a neki su čak i plakali, znajući da za 48 sati američka vojska treba da stigne na estonsku zemlju. Simbolično je da je predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves sam zatražio od jednog od američkih zvaničnika da objave ovu vest.

Uopšteno gledano, očigledno je da se operacija "Atlantska rešenost" može smatrati za objavu drugog Hladnog rata Rusiji i njenim saveznicima.

NA POSLEDNjEM samitu NATO jula 2018. predstavljena je Briselska deklaracija o transatlantskoj bezbednosti i solidarnosti, koja se sastojala od 13 tačaka. U drugom paragrafu je obeležena Rusija "koja je uputila izazov međunarodnom poretku destabilizacijom Ukrajine, zbog ilegalne i nelegitimne aneksije Krima, kršenja međunarodnog prava, provokativne vojne aktivnosti, pokušaja podrivanja naših (NATO) institucija i sejanja razdora".

Kao što je karakteristično za propagandne metode NATO, terorizam i Islamska država (zabranjena u Rusiji) uključeni su u isti paragraf kako bi se stvorio stalan narativ odnosa između Rusije i terorizma. U paragrafu, Moldavija, Ukrajina, Gruzija, kao i Bosna i Hercegovina obeležene su kao istočni partneri, kojima je već pružena pomoć.


NOVA KOMANDA SEVERNE DIVIZIJE

PRVOG dana Briselskog samita 11. jula 2018, Danska, Letonija i Estonija zvanično su pokrenule novu komandu Severne multinacionalne divizije, gde su se Kanada, Velika Britanija i Litvanija potpisale kao "zemlje učesnice". Nova struktura će obezbediti kontinuirano operativno praćenje regionalnih događaja, a pod njenom komandom će biti dve do četiri brigade. To se radi zbog mogućeg sukoba u Baltičkom moru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije