Jugoslavija osuđena na krah

Miodrag Mija Ilić

05. 02. 2020. u 20:04

Југославија осуђена на крах

Dr Sara Flaunders Foto Vikipedija

Rat protiv Jugoslavije pripreman je godinama. U novembru 1990, oba doma Kongresa SAD donela su akt kojim su ukinuti svi krediti, zajmovi i trgovinska razmena, sve karike za opstanak jedne zemlje

SARA Flaunders je istaknuta antiratna aktivistkinja. Uz Remzija Klarka, bivšeg saveznog javnog tužioca SAD, najistaknutiji je član Internacionalnog akcionog centra, osnovanog u Njujorku 1992. povodom američke invazije na Irak, koji vodi u svojstvu kodirektora. Ona zadivljuje poštenjem, hrabrošću, humanošću, doslednošću. U misiji Akcionog centra posetila je Srbiju tokom NATO agresije 1999, da bi imala lični uvid u razmere zločina, a pre i posle toga direktno je bila prisutna na mnogim žarištima sukoba izazvanih sprovođenjem neoimperijalističkih ciljeva Vašingtona i NATO-a.

Sara i njeni saborci, volonteri, neumorno rade - nastupaju u medijima, prikupljaju dokaze, istražuju, objavljuju studije i knjige, putuju po svetu, organizuju konferencije, finansirani prilozima dobronamernih i humanih ljudi. Sara je javno razotkrila zakulisne motive okupacije Kosova - pohlepu velikih korporacija da se dočepaju Trepče i ostalog rudnog bogatstva srpske pokrajine.

NjUJORK nas je u leto 2000. godine dočekao dobro poznatom žustrinom zvukova i pokreta, dinamikom kretanja ljudi i vozila između solitera koji zamračuju dan. Čedo Filipović, noseći kameru, i ja, tražili smo zgradu broj 147 u istočnoj 24. ulici na Menhetnu. Na drugom spratu sasvim neupadljive stare zgrade, u sivoj hali osrednje veličine, očigledno nekadašnjem prostoru neke davno likvidirane manufakturne proizvodnje, grupa od tridesetak ljudi marljivo je radila na pakovanju prikupljene robe, namenjene humanitarnoj pomoći ugroženim ljudima u nekom delu sveta. Među njima, zaposlena, kao i svi drugi u Internacionalnom akcionom centru, bila je i omanja žena crne kose, s naočarima, dr Sara Flaunders.

Kako sam najavio dolazak, nije bila iznenađena. Ponudila mi je stolicu u uglu hale, dok je sama sela na običnu, drvenu klupu. Znao sam iz njenih objavljenih tekstova da je istraživala noviju istoriju Balkana i da je proučila sve okolnosti razbijanja Jugoslavije. Zato se moje prvo pitanje odnosilo na dilemu, neprestano aktuelnu: da li je postojao plan ("zavera") velikih sila da se SFRJ rastoči i ukloni sa mape kao važan politički faktor u Evropi.

"RAT protiv Jugoslavije pripreman je godinama", rekla je odmah Sara Flaunders, glasom nekoga ko je sasvim ubeđen u ono što govori i za koga je to notorna činjenica. "Mi, odnosno ovaj centar, imali smo u rukama američki zakonski akt, donet u novembru 1990, dakle pre građanskog rata i pre nego što je bilo koja republika proglasila nezavisnost. Taj akt odobrila su oba doma Kongresa, a potpisao ga je predsednik Buš. Po tom zakonu bili su ukinuti svi američki krediti, zajmovi i trgovinska razmena, sve karike koje su omogućavale opstanak Jugoslavije u zajednici naroda.

"Jugoslavija je preko noći doživela ekonomski krah. U zakonu je jasno rečeno da će finansijska sredstva biti dostupna samo onim republikama koje Stejt department smatra demokratskim. To zapravo znači da su separatisti bili plaćeni da rade u interesu Vašingtona. Paralelno, uloga Vašingtona i Pentagona bila je da naoružavaju, finansiraju i podrže separatističke pokrete, pripremajući tle za formiranje novih država. Pošteno govoreći, sve je planirano i ranije, jer su MMF i Svetska banka još 1989. postavili Jugoslaviji takve uslove da je vaša zemlja upala u ogromne teškoće. Zahtevano je da se ukinu dotacije Kosovu, što je rasplamsalo već postojeće probleme."

"KOJI je krajnji cilj Sjedinjenih Američkih Država?", upitah, da zabeležim podrobnije objašnjenje.

"Sjedinjene Države nameravaju da izvrše ponovnu kolonizaciju čitavih oblasti planete, i to onih koje su već ostvarile nezavisnost. U Vašingtonu se detaljno raspravljalo i pisalo o kolonizaciji Balkana, Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, dakle otvoreno o otimanju i prisvajanju naftnih izvora u oblasti Kaspijskog mora. Danas je to plan velikih američkih korporacija, koje sarađuju s vladom, ali su istovremeno konkurencija nemačkim i većim evropskim korporacijama. Sve to podseća na stanje pre jednog veka, kada je mali broj država vladao svetom, dok su male države bile kolonije. Veoma je važno to što se Jugoslavija oduprla takvim idejama, premda je to koštalo žrtava. Od početka napada na vašu zemlju, u martu 1999, mi smo organizovali proteste.

"HILjADE ljudi demonstrirale su u Njujorku, San Francisku, Vašingtonu i stotinama drugih gradova. Povezali smo se putem interneta sa drugim grupama i organizacijama u svetu, slali smo informacije i izveštaje za štampu. Bio je to poziv na akciju, na otpor, zahtev da se obustavi nepravedan rat. Naša kampanja bila je žestoka, obaveštavali smo ljude o onome o čemu su američki mediji ćutali. Spisak naših aktivista se povećao za nekoliko hiljada ljudi. Gospodin Remzi Klark, sa snimateljkom Glorijom la Rivom, otišao je u Jugoslaviju, u Beograd, samo četiri dana posle početka bombardovanja. Ja sam im se pridružila u maju. Napravili smo na hiljade kopija video-zapisa i fotografija i razaslali ih školama, univerzitetima, crkvenim organizacijama, raznim udruženjima... Na kraju, kada je NATO počeo da ulazi na Kosovo, Remzi Klark je podigao optužnicu u kojoj je naveo 90 razloga da se NATO, predsednik Klinton i lideri Evropske unije izvedu pred lice pravde za počinjene zločine.

"OPTUŽNICA je bila osnov za niz rasprava u svetu i celoj Americi. Moralno suđenje održali su u Berlinu pravnici iz mnogih zemalja, a ovde, u Njujorku, biće održano u junu, na godišnjicu okupacije Kosova. Pokazaćemo svetu kakva su zlodela počinjena, ne samo tokom rata, već i u prvoj godini okupacije, kada je s Kosova proterano bezmalo celokupno srpsko stanovništvo, kada su razorene crkve, manastiri i drugi kulturni spomenici.

"Optužićemo i američke medije za falsifikovane izveštaje, za stvaranje pogrešne predstave o ratu na Balkanu. Jer, istoriju ne pišu samo pobednici, već i oni koji su se protivili nasilju i bezumlju, koji su se solidarisali sa postradalim narodom u Jugoslaviji."

"VI STE, dakle, u sukobu sa američkim establišmentom i medijima. Da li se suočavate s preprekama, da li ima pokušaja da budete onemogućeni? Da li vas neko uznemirava, možda vam preti?"

"Naravno. Takva je politika. Mnogi američki zakoni sadrže pretnje za one koji iskaču iz 'glavnog toka'. Na primer, naše su delegacije više puta nosile lekove u Irak, uprkos zakonu po kome možete biti osuđeni na 12 godina zatvora i milion dolara kazne, jer je to 'zločin', budući da ste pomagali zemlji s kojom su SAD u ratu. Međutim, mi upravo želimo da pokažemo građansku neposlušnost. Da izazovemo vladu. Kada bi nas sudski gonili, bila bi to mnogo veća sramota za vladu nego za nas. Zato vlada pokušava da nas ignoriše. Zakoni su smišljeni tako da zastraše one koji dopuštaju da budu zastrašeni. Postoje zatim i obaveštajne agencije, koje nam prete na razne načine."

ODBRANA MILOŠEVIĆA

KAO svedok odbrane Slobodana Miloševića pred Međunarodnim sudom za zločine u bivšoj Jugoslaviji u Hagu, Sara Flaunders posetila je optuženog u zatvoru u Sheveningenu i objavila svoja zapažanja pod naslovom "Miloševićeva smrt - političko ubistvo" (Messin. March 2006, Source). Internacionalni akcioni centar, zahvaljujući njenim naporima i naporima Remzija Klarka, postao je nesumnjivo najznačajniji antiratni pokret na tlu SAD, koji, osim u Njujorku, ima kancelarije i u Vašingtonu, San Francisku i Bostonu.

(U petak: Mediji u Americi nisu slobodni)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Јабре

06.02.2020. 16:09

Нама су у словеначкој војсци објаснили како су се деценијама спремали за рат и градили ТО као словеначку војску. А један генерал ВРС ми је испричао како су му показали документе НАТО официри, како су пратили све виђеније политичаре још док су студирали.