Na Kosovu je neophodan kompromis: Lord Oven o greškama Zapada

Miodrag Mija Ilić

02. 02. 2020. u 18:12

На Косову је неопходан компромис: Лорд Овен о грешкама Запада
Velika je greška što je Zapad priznao unutrašnje granice bivše Jugoslavije. Trebalo je da se odlučno kaže da novonastale države neće biti priznate dok se ne uvaže interesi svih naroda, rekao je lord Dejvid Oven

GLOBALIZACIJA, neravnopravnost, produbljivanje socijalnih razlika i odnos mog sagovornika prema ovim fenomenima bilo je ono što me je posebno interesovalo u razgovoru sa lordom Dejvidom Ovenom u njegovoj kući u Vestminsteru, u Zapadnom Londonu.

"Ja sam socijaldemokrata i uveren sam da će uvek postojati podela između onih koji imaju i više nego što im je potrebno i onih koji su, bez svoje krivice, na ivici opstanka. Filozofija saradnje, neophodnost pomoći, odnosno socijalističke i socijaldemokratske ideje nisu umrle. Rasprava o raspodeli bogatstva, o istinskoj jednakosti u šansama, biće neminovna, kao i nova rešenja u tom smislu. Ali ne onako kako se desilo u nedemokratskim komunističkim sistemima. Hoću da verujem da će britanske vlade, bilo laburističke, bilo konzervativne, usmeriti pažnju na narastajuće siromaštvo. Trenutno postoji opasnost da će jačati politika bez ideologije, bez brige o čoveku. Ja sam uvek bio optimista i nadam se da će razum i demokratska rasprava pronaći izlaz. Mene globalizacija ne zabrinjava, ukoliko to znači slobodu kretanja, inicijative, kreativnosti, razmene dobara, ukratko kolektivni progres."

"ALI, postoji, uverenje da je globalizacija mehanizam potčinjavanja sveta u korist najjačih ekonomija, da se globalna politika krupnog kapitala vodi iz određenih centara. Vi ste bili na tajnim sastancima Bilderberg grupe u kojoj su najbogatiji i najmoćniji ljudi?", usledilo je moje pitanje.

"Bilderberg grupa? Koješta!... Dva puta sam prisustvovao njihovim sastancima. To je ono što nazivamo 'klubom navijača'. Ljudi koji posmatraju politiku sa strane i koji ne snose ličnu odgovornost za odluke koje se tiču budućnosti, koji popuju o problemima bez obaveza. Tako je veoma lako 'biti pametan'! Ono što se zaista događa jeste globalizacija ekonomije koja ide u korak sa globalizacijom političkog procesa. Ohrabrujuće je što se zvanični predstavnici država, izabrani političari, sastaju i što razgovaraju, što se - uprkos nekim nesporazumima i incidentima - razvija široko polje zajedničkih globalnih odgovora na mnoga suštinska pitanja."

"BILI ste veoma angažovani u nastojanju međunarodne zajednice da zaustavi građanski rat u Jugoslaviji. Ako bacite pogled unazad, kako ocenjujete ulogu velikih sila, pre svih Amerike, u tom procesu?". Osetio sam da je trenutak da skrenem tok razgovora prema onome što interesuje TV gledaoce u našoj zemlji.

"Ah, to je za mene noćna mora. Isto kao što su se na Zapadu plašili od posledica raspada Sovjetskog Saveza, tako su odgovorni ljudi strahovali i od raspada Jugoslavije. Danas izgleda možda čudno što je postojala težnja da se obe ove države očuvaju u celini. Malo je onih koji su bili uvereni da je njihov raspad neizbežan. A bio je neizbežan. Bilo bi mnogo mudrije da smo prihvatili taj raspad, nego što smo se suprotstavljali.

VELIKA je greška što smo mi, na Zapadu, priznali unutrašnje granice bivše Jugoslavije kao međunarodne granice novih država. Trebalo je da razgovaramo o toj temi, da se držimo principa i da odlučno kažemo da novonastale države neće biti priznate dok se ne reše politička pitanja, dok se ne uvaže interesi svih naroda. Apsurdan je položaj Srba u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj. Rat je izmakao kontroli i nismo se snašli... Ali, i vi, Srbi, za vas je kompromis nešto vrlo teško. Milošević je, doduše, bio spreman na kompromis u vezi sa Krajinom i Bosnom, ali bosanski i hrvatski Srbi bili su apsolutno protiv bilo kakvog kompromisa..."

"Šta sada savetujete Srbima?"

"Morate da shvatite da je na Kosovu neophodan kompromis..."

"Mi shvatamo, ali da li i Albanci to shvataju?"

"Svet se slaže da Kosovo mora da ostane deo Srbije. Znam da se mnogi albanski lideri zalažu za nezavisno Kosovo. Nezavisnost neće dobiti. Sjedinjene Države to neće dozvoliti. Nezavisnost bi dovela u pitanje sporazum u Dejtonu, a i veliku nestabilnost u Makedoniji.

PREMA tome, neće biti nezavisnosti, ali mora biti omogućena autonomija za Albance na Kosovu. Srbija će i dalje kontrolisati granice Kosova i Albanije. Možda uz prisustvo stranih posmatrača. Za predsednika Miloševića to je škakljivo pitanje. To pouzdano znam, jer sam proveo sate i sate u razgovoru s njim. On ne želi da se pitanje Kosova internacionalizuje na bilo koji način, ali mora da shvati da bi vam internacionalizacija samo pomogla da iziđete na kraj s Albancima..."

Razgovor se primakao kraju.

Naš domaćin je izišao, a snimatelj Filipović počeo je da pakuje opremu. Prošlo je nekoliko minuta, a onda se Dejvid Oven ponovo pojavio, sada u štofanom mantilu, gologlav, sa omotanim vunenim šalom oko vrata, očigledno spreman da iziđe iz kuće.

"Gospodo, žurim. Imam zakazanu večeru. Vi ostanite koliko želite, poslužite se slobodno pićem. Kad budete izlazili, samo zalupite vrata za sobom. I, molim vas, pazite da mačka ne pobegne na ulicu. Laku noć."

Ostali smo sami u velikoj kući, nas dvojica. U uglu, na stolu, bezbroj boca sa najskupljim pićem, a na zidovima slike starih majstora velike vrednosti.

"Čedo - obratio sam se svom dragom kolegi - jedna od ovih slika rešila bi sve naše probleme do kraja života!"

Nasmejali smo se obojica, malo polaskani poverenjem koje nam je ukazao lord, autentični džentlmen. Izišli smo na ulicu ne dotakavši nijednu bocu, dok su - naravno - i sve slike ostale na svom mestu. Ni mačka nije pobegla.


PRODUŽENjE LjUDSKOG VEKA

IZABRANI sagovornici, u feljtonu koji je pred čitaocima "Novosti", izrekli su mnogo kritičnih misli o svetu danas i sutra, o politici koja služi ekspanziji krupnog kapitala na štetu de mokratije, međunarodnog prava, slobode i suvereniteta država. Sve što je rečeno trebalo bi da bude opomena narastajućem egoizmu, komformizmu i idolatriji novca, koji prete uništavanjem prirode i opstankom ljudske vrste. Zaključak svih razmatranja u dijalozima, vođenim u nizu zemalja, ukazuje na poražavajući paradoks, na suprotstavljenost destruktivne politike i vojne moći, s jedne strane, i blistave perspektive nauke, humanističkih tendencija kreativnih umova koji nude napredak, sreću i blagostanje za milijarde ljudi širom planete, na drugoj strani. Neka kao ilustracija ove tvrdnje posluže reči ruskog naučnika Igora Kudrjavceva, biologa - genetičara iz moskovskog Instituta za ekologiju i evoluciju, koji je na pitanje da li će nauka uspeti da produži ljudski vek, odgovorio: "Prema uverenju velikog broja naučnika u svetu, ljudski vek mogao bi da se produži na 400 godina. Faktor koji bi omogućio ovaj cilj jeste ferment tolmerada. Međutim, reč je samo o jednoj od 'kockica' koja je tokom istraživanja pronađena, a ja sam uveren da se približavamo vremenu kada će takvih 'kockica' biti mnogo više. Znate, reći ću vam nešto uzbudljivo: žena će u tom slučaju, po meni, ući u tridesete godine života i nikada neće izići iz tog doba. Muškarac neće po fizičkim, biološkim svojstvima dopreti ni do forme koju imaju danas četrdesetogodišnjaci. Približivši se polnoj zrelosti negde sa 12, 16, 18 godina, ljudi će to prekrasno doba mladosti i snage produžiti bar za 300 godina."


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Драган П.

03.02.2020. 10:57

Американци неће дозволити независност Косова? Од кад вам је овај интервју? Бајат је бар деценију и по. Имате ли ви нешто свежије?