Autonomija pravo svakog naroda

Miodrag Mija Ilić

01. 02. 2020. u 19:00

Аутономија право сваког народа

Lord Dejvid Oven

Tito je čvrstom rukom držao međunacionalne odnose pod kontrolom i upravo zato eksplozija je bila neminovna, zbog postojećih naslaga istorijskog sukobljavanja i netolerancije

LORD Dejvid Oven, baron Oven, britanski političar i lekar, Velšanin, rođen je 2. jula 1938, u Plimptonu (Devon). Diplomirao je medicinu na Univerzitetu u Kembridžu i prošao kliničku praksu u bolnici Sv. Tomas, potom specijalizirao neurologiju i psihijatriju. Ušao je u politiku još kao student, podstaknut vojnom intervencijom premijera Entoni Idna zbog Sueckog kanala i izazvane krize 1956. godine.

Napustio je Laburističku stranku i osnovao Socijaldemokratsku, na čijem je čelu bio s prekidima od 1983. do 1990. godine. Bio je najmlađi britanski ministar spoljnih poslova u drugoj polovini dvadesetog veka, kada je u 39. godini zauzeo ovaj položaj na kome je bio od 1977. do 1979. Lordu Ovenu poveravane su mnoge odgovorne dužnosti, bio je ministar zdravlja i ministar za komonvelt.

PRITISNUO sam taster električnog zvona kraj ulaza kuće broj 20 u Ulici Kvin Ens gejt, u Vestminsteru, jedne od onih veoma sličnih belih kuća, nanizanih jedna uz drugu u Zapadnom Londonu. Na vratima se pojavio on, lord Dejvid Oven, u tamnom odelu s kravatom, upravo onakav kakvog smo ga viđali u televizijskim vestima devedesetih godina, elegantan, dostojanstven, ozbiljan.

Čitateljke bi svakako dodale i - šarmantan. Izvinio nam se što je sam u kući, jer je posluga posle šest sati uveče dobila "of". Uveo nas je u prostrani salon u prizemlju, verovatno sobu za dnevni boravak. Predložio mi je da sednem u naslonjaču ispred rasplamsalog kamina, dok je on zauzeo istu takvu naspram mene.

I DOK je moj verni drug i kolega, majstor kamere Čedo Filipović, postavljao rasvetu, poveli smo razgovor o aktuelnoj političkoj situaciji u svetu, o naoružavanju i najopasnijim pretnjama po budućnost čovečanstva.

"Moja opsesija je biološko oružje", kaže političar, koji kao lekar po obrazovanju, doživljava ovu pošast na poseban način. - Mala količina bacila antraksa može da izazove strahovite posledice, naročito u urbanim sredinama. Zastrašujuća je činjenica to što je sve veći broj zemalja koje mogu da razviju biološko oružje. I hemijska oružja su razlog za zabrinutost, a razume se i nuklearna. Da ste mi pre deset godina postavili ovo pitanje, na prvo bih mesto stavio nuklearne bojeve glave. Danas je biološko oružje najveća pretnja po opstanak ljudskog roda.

PRED oči mi ponovo izlaze slike iz japanskog dokumentarnog filma, na kojima radnici u Rusiji i Americi, u odeći kakvu nose marsovci u vizijama naučno-fantastičnih prikaza, pretovaruju manju burad s nervnim otrovom u veću burad, kako bi sprečili izlivanje ubitačne supstance koja nagriza metal i preti pomorom miliona ljudi.

Prestanak Hladnog rata i raspad Varšavskog pakta, po rečima uglednog političara, uveo je svet u novu spiralu problema.

"Pad i rušenje Berlinskog zida jedan je od najvažnijih događaja u mom životu, odmah posle pobede nad Nemcima i Japancima u Drugom svetskom ratu. Komunizam je bio raširen, ta ideologija duboko je prožimala mnoge narode. Zato je pravo čudo kako su se Sovjetski Savez i druge socijalističke zemlje tako brzo i lako odrekle svog sistema represije.

Niko nije mogao da predvidi da će tranzicija biti tako mirna i spontana. No, umesto likovanja nad poraženim ideološkim neprijateljima, voleo bih da Zapad uloži što veće napore da ekonomski i u svakom drugom pogledu pomogne zemljama Istočne Evrope da postanu demokratske, tržišno orijentisane, slobodne. Bilo da je reč o Rusiji, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Poljskoj... Dužni smo da pomognemo i vama, u Jugoslaviji, ali ne na ponižavajući, ucenjivački način, već moramo zajedno da prođemo kroz iskustvo oporavka, da podelimo probleme s vama."

NEZAOBILAZNO je bilo pitanje o njegovom iskustvu devedesetih godina na Balkanu i o nacionalizmu kao zlu koje je uzrok mnogih sukoba. Pomenuo sam beskonačni konflikt Engleza i Iraca.

- Ser, ja nisam Englez! - uzvratio mi je povišenim glasom. "Ja sam Velšanin! Moj narod je vekovima pod presijom većine u Britaniji. Poslednji velški kralj izgubio je bitku oko 1200. godine, ali mi nismo izgubili svest o svojoj posebnosti. Ponosni smo na svoje nacionalno osećanje. Zato razumem i sve druge nacije i nacionalne manjine, i smatram da se identitet i nacionalna kultura moraju poštovati unutar drugih, većih etničkih celina.

Politička autonomija, pravo na jezik i veroispovest, osnovna su prava svakog naroda. To važi i za Balkan, gde postoje naslage istorijskog sukobljavanja i netolerancije. Tito je čvrstom rukom držao međunacionalne odnose pod kontrolom i upravo zato eksplozija je bila neminovna.

NACIONALIZAM je poguban ako vodi u šovinizam, u dogmatičnost i slepu potrebu za eksterminacijom druge nacije, druge vere. Ali, znate, nacionalizam, koliko god bio uzrokom krvoprolića i mržnje, toliko u širem istorijskom kontekstu može doneti i dobro ljudima. Mislim na Veliku Britaniju i nacionalni gnev koji nam je omogućio da se suprotstavimo Nemačkoj.

Zatim, Rusija je ušla u veliki pobedonosni patriotski rat nošena jakim osećanjem pripadanja velikoj naciji. Nacionalizam je pokrenuo i Titove partizane, ali u drukčijim uslovima, kad je jedinstvo bilo preduslov otpora prema okupatoru... Postoje oni koji danas veruju u Evropsku uniju, u kraj nacionalizma, jer će sve manje države prerasti u zajedničku veliku državu. Ja jesam za Evropsku uniju, ali nisam za Sjedinjene Evropske Države. To čudovište, ako ikad bude stvoreno neće dugo živeti, jer će uništiti samo sebe.

DOVOLjNO je da sarađujemo, da imamo veliko zajedničko tržište, da se slobodno krećemo... Britanija nikada neće prihvatiti uniju u kojoj dominiraju Francuska i Nemačka, ili samo Nemačka. Berlin će biti najvažniji grad u Evropi, to je očigledno, ali London će i dalje biti moćan ekonomski centar... Ono što može doneti nevolje u budućnosti biće širenje NATO snaga pod vođstvom Amerike, koja će sigurno biti velika sila u narednih 20 do 25 godina, a posle... Ne znam.

Mislim da se NATO širi na provokativan način. Bilo je umesno da Amerikanci usvoje taktiku bržeg širenja Evropske unije od širenja NATO-a. Prilično je neinteligentno što Vašington nameće NATO, što vojnom savezu daje prednost ispred političkih i ekonomskih povezivanja, ispred demokratskih i tržišnih reformi.


BALKANSKA ODISEJA

DEJVID Oven je 1992. godine zamenio lorda Karingtona na mestu kopredsednika Konferencije EU za bivšu Jugoslaviju. Zajedno sa američkim bivšim ministrom inostranih poslova, Sajrusom Vensom, istupio je s predlogom rešenja ratnog konflikta na Balkanu (Vens-Ovenov plan), koji nije prihvaćen zbog otpora Srba, ali i američke suzdržanosti. Član je Gornjeg doma Britanskog parlamenta. Autor je knjige "Balkanska odiseja" (1995), u kojoj je analitički sagledao međunacionalne probleme na tlu Jugoslavije u istorijskom i savremenom kontekstu.



SUTRA: NA Kosovu je neophodan kompromis

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije