U BEOGRADU Šesto odeljenje Uprave bezbednosti Nemačke razvija obaveštajni rad u Jugoslaviji i na Balkanu, stvarajući agenture, posebno u vojsci i u policiji. Imalo je čitavu mrežu radio-stanica prenosnog tipa ili samo predajnike u Beogradu, Novom Sadu, Zemunu, Vršcu, Rumi, Iloku i Vrbasu. Veru Pešić se planski nabacuje najpre na tajnu agenturu britanske i francuske obaveštajne službe, a potom i na nemačku mrežu.

Ona prilazi ženama ili oficirima u civilnom odelu, koji posećuju ekskluzivne barove i restorane u hotelima "Mažestik", "Pariz", "Moskva", "Balkan"... Kreće se svuda gde se okuplja otmen svet i sastaju diplomatski službenici ambasada i predstavništava raznih stranih firmi. Na tim mestima Vera upoznaje supruge stranih službenika u Jugoslaviji i nastoji da im se približi. Prati ih po gradu i nastoji da se s njima sretne "slučajno" u trgovinama i na drugim sasvim običnim mestima.

RAZGOVORI sa njima su izuzetno srdačni i prisni, tako da je svaki sledeći susret još otvoreniji i spontaniji. Na zabavama i igrankama Vera se najbolje snalazila. Valcer i tango igrala je kao pravi umetnik. Tu joj je najviše koristilo znanje stečeno u onda najpoznatijoj beogradskoj plesnoj školi Marije - Mage Magazinović, koju je u slobodno vreme pohađala. Imala je telo, koje je izazivalo pozornost i interesovanje muškaraca.

Bila je nenametljiva i time je otvarala vrata i vešto mamila one za koje je služba bila zainteresovana. Njeni "prijatelji" su plasirali vest da radi u Generalštabu, što je uveliko pobudilo interesovanje upravo stranih obaveštajaca, sa kojima je i trebalo da uspostavi kontakt. Sada su je obletali u nameri da joj se približe, uspostave kontakt s njom i pridobiju je. Pritom, nemilice troše velike svote novca, a njoj upravo odgovara baš takav "boemski" život.

TAKO prilazi i Elizabeti fon Malcan, supruzi Viktora fon Herna, ambasadora Nemačke u Beogradu, poznatoj u otmenim krugovima kao Lepa Lili. "Slučajno" su se srele u zlatarskoj radnji i počele razgovor o ogrlici koju je Lepa Lili želela da kupi. Lili je insistirala da zajedno gledaju predstave u striptiz barovima, a tamo bi, omamljena pićem, glumila veselost i razdraganost, grlila i ljubila Veru Pešić. Kako je Lili imala svoje obaveštajne zadatke, desilo se da dve špijunke, jedna na početku karijere, ali talentovana i dobro pripremljena, a druga iskusna i prepredena udare jedna na drugu. Ulazak u privatni život ambasadora jedne velike zemlje, supersile, ogroman je obaveštajni uspeh.

Vera Pešić je potom dobila zadatak da osvoji i obaveštajce britanske i francuske službe koji su obitavali u restoranu hotela "Moskva".

- Ja sam Gordner. Dolazim iz Engleske - rekao je svoje tajno ime britanski šef agenture u Beogradu.

KADA je majoru Slavku Radoviću podnela izveštaj sa svog prvog kontakta sa Englezom, on joj je rekao da je imala "vatreno krštenje", kako se izrazio, sa jednim od najefikasnijih britanskih obaveštajaca u Beogradu, šefom Intelidžens servisa u Jugoslaviji i na Balkanu. Već na sledećem sastanku Gordner je direktno pokušao da vrbuje Veru Pešić za saradnju.

- Gospođice, vi znate da je Velika Britanija prijatelj Jugoslavije. Naše vlade sarađuju, a kneza Pavla smatramo našim vaspitanikom, jer se školovao u Londonu, i u rodbinskim vezama je sa našom kraljicom... Hoćete li da radite za nas? Platićemo vaše usluge... Ne plaši te se. Naš rad nije uperen protiv Jugoslavije, naša je borba protiv Nemaca i Amerikanaca, protiv komunista Rusa, koji su i vaši neprijatelji!

SA GORDNEROM se viđala sve češće, i to javno, čineći mu ponekad paravan za njegove akcije u kulturnom životu Beograda. Međutim, iz kontraobaveštajnog odeljenja tražili su njene izveštaje. U jednom od njih je zapisala: "Englezi nastoje da sačuvaju pozicije na Balkanu (...) rade na otkrivanju i suzbijanju nemačke obaveštajne službe. Pružaju joj otpor na razne načine. U privrednom pogledu nastoje da im konkurišu. Obraćaju pažnju na držanje viših oficira i generala, ministara... Kontaktiraju sa liderima opozicionih stranaka i finansijski im pomažu: rade na pridobijanju Srpske pravoslavne crkve protiv katolicizma koji je prihvatio fašizam (...) Gordner često putuje u susedne zemlje..."

Učila je i umetnost zavođenja, pa nije bilo muškarca koji bi joj odoleo, kao na primer, tridesetpetogodišnji inženjer Karl Lotar Kraus, sudetski Nemac, rođen u Čehoslovačkoj. Kao SS major, postavljen je za šefa Šestog odeljenja Glavne uprave bezbednosti Trećeg rajha, čiji se centar nalazio u Beogradu. Njegov zadatak je bio da "obrađuje" Jugoslaviju, Bugarsku, Grčku, Albaniju, Tursku, Rumuniju i Mađarsku.

KONTRAOBAVEŠTAJNO odeljenje Generalštaba je odmah organizovalo praćenje Krausa. Napravljen je plan da mu se približi Vera Pešić i zato je za nju iznajmljen stan u istom krugu zgrada. Krausu nije mogla da promakne pojava otmene dame u njegovoj blizini i prepoznao je kao partnerku Lepe Lili. Odmah je dvojici službenika dao zadatak da prikupe podatke o njoj i organizuju njeno praćenje. Posle nekoliko dana na njegovom stolu je bio izveštaj u kojem je pisalo: "Frojlan svakog jutra odlazi u jugoslovenski Generalštab, odakle izlazi posle radnog vremena." Ubrzo, zatim, dogodio se "slučajni" susret. Obratio se na češkom jeziku, da inženjer, izbeglica, sudetski Nemac, i da radi u Beogradu. Posle je počeo da govori i srpski:

- Vi ste Vera Pešić koja radi u Generalštabu. Sutradan joj je poslao divan buket cveća.

VERA Pešić je referisala svom šefu majoru Slavku Radoviću kako je došlo do susreta i prepričala mu razgovor sa Krausom. Major je bio oprezan: - Samo vaš razgovor potvrđuje da neko u Generalštabu radi za Nemce. To moramo otkriti. Ti ćeš neko vreme izbegavati susret sa gospodinom, da vidim šta će on preduzeti. Strpljivo čekaj i budi oprezna.

Nemački špijun je brzo reagovao, pozvao je mladu damu na izlet do Novog Sada, pa na jedan bal, pa joj poklonio divnu bundu. Stalno je zasipao cvećem. Uskoro je dobila i prvu platu od Nemca - 10.000 dinara. Taj podatak će razbesneti njene u vojnoj agenturi. Pukovnik Dragoljub Stojanović je "otpustio" iz Generalštaba da bi stranim agentima Krausu, Gordneru i Rišaru poslao poruku da je "Vera Pešić otkrivena i smenjena". Generalštab joj je davao podatke koji su interesantni za britansku, nemačku i francusku agenturu, a ona je izvršavala zadatke.

Za vezu sa Verom Pešić određen je potpukovnik Boško Maksimović Maks, iskusni kontraobaveštajac, koji je obučio da se žali Krausu, Gordneru i Rišaru kako nema od čega da živi da bi oni nastavili da je vrbuju da radi za njihove službe.


ŠPIJUN NA IVICI BRIJAČA

VERA Pešić se kretala "po ivici brijača" i ulazila u opasnu dvostruku igru. Više od dve godine radila je za engleskog obaveštajca Gordnera, koji je uredno plaćao njene usluge. U međuvremenu je saznala da mu je pravo ime major Julius Han. Vera je kao špijun sa lakoćom ostvarivala kontakte. Tome je doprinosila i njena sve izraženija lepota zrele žene. Koristila je najfiniju kozmetiku koju joj je proporučivala i nabavljala Lepa Lili, supruga nemačkog poslanika, oblačila se po njenim savetima, tako da je izgledala istovremeno i otmeno i poželjno.

SUTRA: Vera Pešić između četnika i partizana