Što slabija Srbija, jače Kosovo

Dragana Matović

20. 09. 2019. u 19:16

Што слабија Србија, јаче Косово

Josip Broz i Edvard Kardelj

U ostalim republikama preovladalo je uverenje koje je inspirisano formulacijom Edvarda Kardelja da pokrajine ne mogu srušiti Jugoslaviju, ali da snažna i jedinstvena Srbija može

DEMONSTRACIJE i pokušaj pobune na Kosovu su izazvali duboku promenu u odnosima u federaciji. Lazar Koliševski je na sednici Predsedništva SFRJ najavio da bi Srbija mogla da izađe iz političke izolacije: "Moramo biti do kraja svesni da je pogrešna teza - što slabija Srbija, to jače Kosovo. To se može reći i za tezu - slaba Srbija, jaka Jugoslavija."

Politički poraz Draže Markovića i drugih iz republičkog rukovodstva tokom slučaja "Plava knjiga" uticao je da pitanje ustavnih odnosa u Srbiji od tada bude "pokopano". Međutim, posle demonstracija situacija se izmenila. Kosovsko rukovodstvo se našlo u političkoj defanzivi i to su iz republike želeli da iskoriste. Postalo je jasno da će Centralni komitet savezne partije oceniti da je za izbijanje demonstracija kriva pogrešna politika koja je u pokrajini vođena tokom prethodne decenije.

ZA REPUBLIČKO rukovodstvo to je bila prilika za političku ofanzivu. Draža Marković je u direktnom televizijskom prenosu izjavio da su problemi na Kosovu direktna posledica nesređenih ustavnih odnosa u Srbiji u upozorio da to više ne može da bude "tabu tema". Albanski političari su, međutim, pokušavali da se suprotstave povezivanju demonstracija i ustavnih odnosa. Fadilj Hodža je želeo da se sporovi, kao i ranije, rešavaju iza zatvorenih vrata. Petar Stambolić je insistirao da je pitanje odnosa u Srbiji "veliko, jugoslovensko pitanje" i da bi trebalo ići na raspravu pred čitavom zemljom.

Republičko rukovodstvo imalo je podršku dela funkcionera na saveznom nivou, za razliku od 1977, kada je pisana Plava knjiga.U Predsedništvu SFRJ imali su podršku Sergeja Krajgera, Lazara Mojsova i Lazara Koliševskog. Sva trojica su imali svoje razloge za to.

U MAKEDONIJI su se plašili da će se nemiri na Kosovu preneti na zapad njihove republike, a slovenački rukovodioci su vodili oštre sporove sa predstavnicima Kosova oko trošenja sredstava iz fonda za nerazvijene. Posle demonstracija Vladimir Bakarić je komentarisao da su Slovenci "besni skoro kao Srbi". Jedino su predstavnici Vojvodine pružili podršku zahtevu kosovskih komunista da se stanje na Kosovu i ustavni odnosi ne dovode u vezu.

Srbi na Kosovu živeli su u strahu, a nemir se osećao kod Albanaca koji su živeli van pokrajine. Komešanje i vrenje pojavili su se u svim višenacionalnim sredinama u okolini Kosova. Bojkotovane su pekarske i zanatske radnje Albanaca, širile su se glasine o zatrovanosti njihove robe, bacane su kamenice na izloge... Procenjeno je da se do sredine juna na Kosovo vratilo oko 1.200 Albanaca iz ostatka federacije.

U JUŽNOJ pokrajini, pretnje, dobacivanja na ulici i grafiti sa pozivima Srbima da odu sa Kosova su postali znatno učestaliji nego ranije. Česti su bili i anonimni telefonski pozivi i pisma u kojima je Srbima govoreno da napuste Kosovo. Ali, o problemima na Kosovu se više nije ćutalo. Vesti o poljskim štetama, skrnavljenju crkava i nadgrobnih spomenika, ubistvima, verbalnim pretnjama i fizičkim napadima su sve češće objavljivane u novinama, incidenti su kritikovani na sednicama partijskih organizacija...

Ipak, glasinama i dezinformacijama se više verovalo, nego kontrolisanoj štampi. Govorilo se da će se neredi ponoviti na jesen i da će ovoga puta centar biti u Đakovici. I među Albancima su se pronosile glasine o monstruoznim zločinima srpskih policajaca i vojnika. Glasine o brutalnosti, žrtvama i "srpskoj okupaciji Kosova" pale su na plodno tle i postale opšte mesto u kolektivnom sećanju Albanaca. Na sednici Predsedništva SFRJ Mahmut Bakali se žalio zbog "poturanja dezinformacija i uveličavanja stvari", ali uzalud.

U VELIKOM delu akademske literature i sećanjima Albanaca savezne jedinice koje su ušle na Kosovo se poistovećuju sa srpskim. Represija srpske milicije tokom demonstracija i nakon njih je postala neupitna istina za Albance na Kosovu. Njihova želja za revanšom bila je snažna, tako da su se napadi na Srbe i njihovu imovinu događali i tamo gde ih ranije nije bilo.

Paralelno sa tim, ponovo je pokrenuto pitanje ustavnih odnosa, što je dovelo do povećanja tenzija između rukovodstava Srbije i pokrajina. Mesec dana posle usvajanja Platforme SKJ održana je Osamnaesta sednica CK SK Srbije. Namera republičkog rukovodstva bila je da javnost prvi put čuje o problemima sa kojima se Srbija suočava i da se, pod pritiskom kamera, oslabi odlučnost predstavnika pokrajina da brane svoje pozicije.

SRPSKI političari su prvi put javno obznanili da smatraju da je Srbija u neravnopravnom položaju u odnosu na ostale republike. Funkcioneri iz uže Srbije su govorili kako proces osamostaljivanja pokrajina i dezintegracije republike na svim poljima uveliko traje i napreduje. Iz pokrajina su reagovali tvrdnjama da je na delu pokušaj da se iskoriste problemi na Kosovu i promeni Ustav i koncepcija federacije.

Iako je Osamnaesta sednica izgledala kao politička pobeda republičkog rukovodstva taj odnos se ponovo pokvario na štetu srpskog rukovodstva. Na Kosovu je vladao kakav-takav mir, zvanične ocene su govorile da se stanje postepeno normalizuje, pa je duboko utkani strah od "velikosrpskog centralizma" nadvladao brigu za poljuljanu federaciju.

U federaciji je preovladalo uverenje koje je formulisao Edvard Kardelj da pokrajine ne mogu srušiti Jugoslaviju. Neizrečen je ostao nastavak rečenice da snažna Srbija može. Savezno rukovodstvo je izbegavalo da se direktno meša u događaje. Rukovodioci iz većine republika su prećutno podržali pokrajine. Zaključci sa 18. sednice ostali su mrtvo slovo na papiru. Ipak, pitanje ustavnih odnosa je otvoreno pred čitavom javnošću. Republičko rukovodstvo je bilo odlučno da na njemu istraje.

JEDNA od najznačajnijih posledica demonstracija bio je nastanak kulta nacionalne borbe. Albanski separatistički pokret je, poput KPJ u danima revolucije, građenjem kulta pridobijao simpatije za svoju borbu. Vođe demonstracija i ilegalnih grupa postali su "heroji" nacionalne borbe. Tako je Tahir Meha postao "mučenik" oko čijeg imena su ispredane legende. Govorilo se kako je ubio više desetina milicajaca i čak uništio helikopter i tenk pre nego što je herojski pao. Među Albancima na Kosovu je rašireno verovanje da se Adem Jašari na mestu njegove pogibije zakleo da će nastaviti istim putem. Propaganda albanskog nacionalnog pokreta da je tokom demonstracija brutalno intervenisala srpska milicija i da je ona odgovorna za brojne žrtve našla je mesto u brojnim delima nastalim na Zapadu o kosovskom pitanju i raspadu Jugoslavije.


DOKTORKA MEKULI

NAJPOZNATIJI albanski pisac, Ismail Kadare je inspiraciju za jedan od svojih likova Teutu Škreli pronašao u doktorki Sehadeti Mekuli, prvoj ženi ginekologu na Kosovu, koja je među Albancima stekla slavu zbog zbrinjavanja povređenih tokom demonstracija. Posle optužbi radnika klinike da je doktorka Mekuli znala da će doći do demonstracija i da je čak unapred pripremila kliniku za prijem povređenih, smenjena je sa mesta direktora prištinske klinike. Za Albance ona je postala primer hrabre Albanke koja se žrtvuje za nacionalnu stvar, dok su Srbi govorili kako je radila eksperimente sa srpskom decom i namerno povređivala majke da bi ostale sterilne. Zbog toga su se pojedine Srpkinje odlazile da se porode u Kraljevo, Prokuplje, Niš, jer su smatrale da u Prištini nisu sigurne.


SUTRA: Titova smrt produbila probleme na Kosovu


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Д. М. С.

21.09.2019. 14:56

Свака част Новостима и аутору овог фељтона за објективан фактографски приступ овој теми број један у Србији већ дуже од сто година. Види се одмах да је основа овог фељтона истиан која је највишее гажена у Југославији у вези с тамошпњим терором над Србима и Србијом и у време Југославије и после ње.