OCA SE SEĆAM DELIMIČNO, MNOGO JE RADIO: Ispovest sina Zdravka Krivokapića, evo šta očekuje od njega

Novosti online

20. 09. 2020. u 19:50

ОЦА СЕ СЕЋАМ ДЕЛИМИЧНО, МНОГО ЈЕ РАДИО: Исповест сина Здравка Кривокапића, ево шта очекује од њега

Foto: D. Milovanović

MILOŠ Krivokapić, sin lidera pobedničke koalicije "Za budućnost Crne Gore" Zdravka Krivokapića je objavio potresnu ispovest o svom ocu.

On je pisao o svom detinjstvu i odnosu sa ocem, lekcijama koje je od njega naučio, kao i o tome šta očekuje od svog oca ako postane premijer Crne Gore. Njegove reči prenosimo u celosti:

Rođen sam 22. septembra 1991. u Podgorici. Prvih godina života se po prirodi stvari sećam samo na osnovu priče, najviše roditelja. Oni su pričali te priče sa ciljem da cenimo njihovo odricanje, kako bi zadobili poštovanje i skromnost. Detinjstvo sam najviše voleo da provodim kod očevih roditelja u Nikšiću. Đed Drago je bio najbolja osoba koju sam u životu imao priliku da sretnem. Ljubav je nosio u osmehu a pravičnost u pogledu. Iz velike ljubavi i potrebe da mu odam poštovanje ga spominjem.

U detinjstvu se OCA sećam delimično. Sećam se da je mnogo radio. Da je kući dolazio kasno. Ali da je bio izuzetno veseo. Znam da su se on i majka uvek svega odricali da bi mi imali. Odricali su se odeće, obuće, izlazaka, pa i voća, da bi mi imali sve to i mnogo više. Iz čiste nesebičnosti i ljubavi. Ali su tražili; poštovanje, trud i rad. Pa smo svi bili dobri đaci i studenti.

Imam mnogo priča i načina kako su me učili životu, podeliću neke od njih: Prvi put sam se odvojio od roditelja u 3. razdredu osnovne škole. Otišli smo na eskurziju u Kolašin. Prvu noć sam preplakao. Sutradan je došao moj OTAC. Rekao je da je u prolazu i da me vodi na ručak. Čim smo seli počeo sam da plačem da želim da se vratim. Tada mi je rekao:

- Ovo si ti izabrao - moj OTAC mi je govorio: “Mi Krivokapići smo takvi da kad uzmemo nešto idemo do kraja, nema odustajanja”. Te reči su me odredile za celi život.

Kasnije u gimaziji počinje i intezivnije druženje sa OCEM. Tu sam shvatio šta znači imati životni oslonac. Oslonac na koji se odupireš kada ti je teško, da bi išao dalje. Dileme smo rešavali tako što mi je on davao savet. Nikada rešenje, do rešenja sam sam trebao doći.

Sećam se i rasprava na temu materijalnog (zašto nemamo više). Moja potreba je bila odraz prohteva društva iz srednje škole. Društva čiji su roditelji bili deo “elite”. Mnogo razgovora je trebalo da se pomirim a tek skoro da shvatim da se nakon ispunjenja egzistencijalnih uslova mir i sreća ne kupuju novcem.

Odlazak na studije je bio veliki izazov. Beograd je pružao mnogo, grešio sam. Svaka greška kada je postajala ozbiljnija sećao sam se roditelja i njihovih odricanja. Koliko puta sam osećao potrebu da se odužim roditeljima. I konačno, počeo sam da radim i stičem i da budem u prilici da ja njima pomognem.

Ali, tada na red ponovo dolazi OTAC. Dolazi da po hiljaditi put unese svetlost u moj život. Da ponovo na pijedastal života izdigne najuzvišenije vrednosti ljudskog društva. Da me odbrani od želje satanine i apatije duhovne. Da me ponovo opomene šta znači biti čovjek i koje su to prave vrednosti.

ZDRAVKO D. KRIVOKAPIĆ je moj otac. Čovek velikog srca i još veće duše. On i majka su me naučili: da govorim, da mislim, da volim, da poštujem, da cenim i da volim svaku osobu na planeti. Oni su me naučili da je moguće i kamen voleti. Oni su me naučili da je sve što zamislite moguće uz rad, veru i trud.

Ovo pišem jer osećam dug da sa vama podelim šta znači biti njegovo dete. Kada ZDRAVKO dođe za premijera, ne znam kakve će promene ekonomske se desiti ali znam da će prave vrednosti ponovo postati moda. Da će se ponovo ceniti čovjek i duh njegov. Da će biti preča vaša dobrota, rad, trud, znanje nego svi novci ovoga svijeta.

A što se tiče plata i penzija. Ne sekirajte se. Ako sam mu trazio 10 eura davao mi je 20, iako je pitanje koliko mu je ostalo u džepu. I nikada, nikada nije rekao da nema. I uvek smo imali dovoljno.

Kao građanin se nadam u Boga, da nećemo propustiti jedinstvenu priliku da ono što sam u kući stekao kao vrednosti postanu državne vrednosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

Ima nade

20.09.2020. 20:34

Ovako nešto treba da se cuje.Odlican opis principa u zivotu ako nisi rodjen sa zlatnom kašikom a to vecina nismo. Mi koji smo istog porijekla od dna Crne Gore pa sve do Zumberka govorimo isti jezik i to ne nasilno kao neki/e sa kapicom nego od malih nogu zelimo da uspijete na putu koji ste zapoceli.

Ljube

20.09.2020. 23:39

Posle potpisanog sporazuma izmedju " trojstva " mi je jasno kao dan ,da su na vlast dosli samo zahvaljujuci stranoj agenturi , i da ce podobniji za zapad biti i od samog Mjla. Probrani ,poslusni ,malo znaju ili skoro nimalo .

Gojko

21.09.2020. 09:26

@Ljube - Pa i onaj čuveni Bane,sin nekog ,,narodnog heroja'' sa one cetinjske bakljade,nije priznao Zdravka Krivokapića da je Crnogorac.Vi mora da se jako pitate za budućnost Crne Gore,pošto nikakav drugi posao nemate.