Beograd

"AVALA" NE ODUSTAJE OD GRADNJE U KOŠUTNJAKU: Oglasio se investitor deset dana posle predaje potpisa sugrađana

S. VIDAČKOVIĆ

23. 07. 2020. u 10:37

DESETAK dana pošto su predstavnici civilnog sektora na adresu gradskog Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove predali nekoliko hiljada potpisa protiv seče šume u Košutnjaku, oglasio se Peter Dajko, generalni direktor "Avala studiosa", preduzeća koje je investitor projekta izgradnje poslovno-stambenog kompleksa u gradskoj šumi. Dajko je rekao da prema planu izgradnje projekat "Avala filmski park" nije u parku Košutnjak, koji je u javnoj upotrebi, već će gradnja biti "prekoputa".

АВАЛА НЕ ОДУСТАЈЕ ОД ГРАДЊЕ У КОШУТЊАКУ: Огласио се инвеститор десет дана после предаје потписа суграђана

Foto K. Mihajlović

Iz "Avala studiosa" objašnjavaju da se projekat od 86 hektara planira na prostoru gde se trenutno nalaze studiji ove kompanije, "a koji je Ulicom kneza Višeslava razdvojen od parka Košutnjak". Prema njihovim navodima, urbanistički plan podrazumeva i "sveobuhvatno uređivanje trenutno zapuštenog i većim delom neprohodnog prostora između ulica Kneza Višeslava i Miloja Zakića, sa druge strane Košutnjaka na padini ka Ceraku." Taj deo ne pripada zaštićenoj zoni košutnjačke šume.

Foto K. Mihajlović

- Ovaj prostor nikad nije bio u javnoj upotrebi, nije održavan i zapušten je. Planom projekta izgradnje filmskih studija i pratećih objekata, Beograđani će osim ulaganja u kapacitete za privlačenje svetskih filmskih produkcija dobiti 10 novih hektara javne površine na korišćenje. Osim izgradnje nove osnovne škole, dva vrtića i najsavremenijih sportskih objekata, projektom će biti očuvana i sva najvrednija stabla - kažu iz firme "Avala studios".

Zamoljen da prokomentariše saopštenje, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu prof. dr Ratko Ristić ostaje pri svom prvobitnom stavu i ponovo kaže, za "Novosti", da "planirano uklanjanje zelenih površina na području Košutnjaka, bez obzira na to da li su zaštićene ili ne, jeste direktna negacija interesa većine građana i pokušaj zadovoljenja ogoljenog materijalnog interesa pojedinaca i interesnih grupa".
Podsećajući da planirane aktivnosti na urbanizaciji prostora Košutnjaka, uz redukciju zelenih površina, predstavljaju negaciju svih principa u usvojenim dokumentima Grada, kao i globalnim RIO konvencijama, koje je Srbija ratifikovala u Narodnoj skupštini, profesor Ristić kaže:

dodatna URBANIZACIJA

DEKAN Ristić kaže da je uočljiv stalan pritisak u pravcu dodatne urbanizacije centralnog dela grada.

- Često su nove građevine podignute na parcelama koje imaju najviši stepen izgrađenosti, kako bi investitori tržištu ponudili što više skupih kvadrata i, naravno, što više zaradili. Takva gradnja uticala je na zabrinjavajuću redukciju zelenih površina, koja se meri u stotinama hektara, gde umesto šumica, živica, livada, travnjaka, sada imamo beton i asfalt.

- Teško je razumeti princip "razvoja" i urbanizacije, uz redukciju šumskih i drugih zelenih površina i drastično povećanje broja stanovnika uz još intenzivniji saobraćaj, na već zagušenim lokalnim saobraćajnicama.

Teritorija Beograda, ističe naš sagovornik, izložena je intenzivnoj promeni prirodnih uslova sa različitim efektima, koji se manifestuju kroz gubitak šumskih i ostalih zelenih površina, znatno smanjenje bioraznovrsnosti, manjak rekreativnih površina, pogoršane životne uslove stanovništva...
- Uklanjanje šumskih i drugih zelenih površina u urbanizovanim delovima prestonice dovodi do povećanje emisije gasova koji proizvode efekte "staklene bašte" i "toplotnog ostrva", manje produkcije kiseonika, dehumanizacije gradskog prostora, i povećanja potencijala za pojavu bujičnih poplava.
Prema njegovim rečima, zaštita životne sredine na teritoriji glavnog grada obavlja se na prostoru od 3.532 kvadrata. U periodu od 2010. do 2020. godine, Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine je, kroz saradnju sa Šumarskim fakultetom razvijao koncept "plavo-zelenih" koridora, kojim se identifikuju, štite i povezuju preostali otvoreni vodotoci, fragmenti šumske vegetacije i vrednih zelenih površina.
Cilj je, naglašava prof. Ristić, da se obezbedi prostor za sportsko - rekreativne aktivnosti, očuva i obnovi bioraznovrsnost, te afirmišu estetske i duhovne vrednosti prostora.

SKI-STAZA I ADA CIGANLIJA

Dekan Ristić smatra da buduće aktivnosti na urbanizaciji Košutnjaka poništavaju sve principe koje je Grad zvanično usvojio. On podseća da se, s vremena na vreme, "plasiraju idejna rešenja kojima se opipava puls i senzibilitet javnosti nauštrb najvrednijeg javnog prostora". U takve projekte, osim gradnje na Košutnjaku, spadaju i izgradnja ski-staze na Avali u zaštićenom području, kao i proširenje golf terena na Adi, na račun više od 10 hektara šume u savskom priobalju.

Foto K. Mihajlović

- Beogradu su potrebni projekti kojima se oblikuje koncept rešenja za trajnu zaštitu preostalih prirodnih potencijala u urbanizovanim zonama, u cilju povećanja stepena pošumljenosti, povezivanja postojećeg urbanog zelenila sa okolnim šumama, stvaranje zona za rekreaciju i relaksaciju i slično - zaključuje profesor Ristić. n

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (9)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!