VLASNICI KULTNIH RESTORANA NA RECI PRODAJU SVOJE NEKRETNINE: Manja zarada zbog pandemije ili najava strožih propisa?

S. Vidačković

21. 09. 2021. u 11:00

STROŽI gradski propisi za postavljanje plutajućih objekata, pandemija koja je zaključala ugostiteljske objekte i ispraznila novčanike, navodno i zasićenje poslom neki su od razloga prodaje splavova koji su tokom devedesetih važili za mesta najboljeg provoda.

ВЛАСНИЦИ КУЛТНИХ РЕСТОРАНА НА РЕЦИ ПРОДАЈУ СВОЈЕ НЕКРЕТНИНЕ: Мања зарада због пандемије или најава строжих прописа?

Foto N. Fifić

Osim malih objekata na vodi, nekadašnji splavovi "Lukas", "Pirana" i "Leonardo" prodaju se za vrtoglavu sumu novca, od kojih neke idu i više od pola miliona evra!

Nekada "Lukas", jedan od simbola devedesetih, poznat po žurkama i vatrenim obračunima devedesetih - a danas "Uzbuna" ima 1.114 kvadrata i nudi se za 666.000 evra. Kako navode iz agencije koja posreduje pri prodaji ove nekretnine, višenamenski splav na Ušću može poslužiti za tri lokala. Zainteresovanih već ima, a razlog prodaje je taj što dugogodišnji vlasnik ne želi da se više bavi ovim poslom.

- U potpalublju se nalazi stan površine 229 kvadrata sa saunom, kupatilom, dnevnim boravkom, spavaćim sobama... idealno za "stan na dan". Noćni klub je u prizemlju na 309 kvadrata, kompletno sređen sa terasom koja gleda na Kalemegdan, a iznad je galerija na dva nivoa, kompletno opremljena za razne proslave - kažu u agenciji.

Za splav "Pirana" kod Sajma vlasnici traže 110.000 evra, a "Leonardo" u blizini Brankovog mosta, prekoputa Kalemegdana nudi se za 200.000 evra.

Posrednici kažu da se u poslednje vreme prodaje sve više splavova, uglavnom manjih i onih koji nemaju zakupljeno mesto. Takođe, pandemija virusa korona i stavljanje katanca na rečne ugostiteljske objekte znatno je uticala na mnoge vlasnike, koji su digli ruke od ovog posla i stavili svoju plutajuću nekretninu na prodaju. Kada je pre nekoliko godina počela gradnja kompleksa Beograd na vodi i uređenja Sava promenade, svi splavovi koji su bili sa obe strane Save, od Gazele do Brankovog mosta, pomereni su nizvodno. To je bila odluka gradskih čelnika, koja je uvela malo reda u ovu haotičnu oblast, bez obzira na to što su tu bili neki od najpopularnijih splavova, poznati i među strancima kao sinonim dobrog provoda.

Novi, stroži propisi za postavljanje i održavanje splavova, koje su u junu usvojili beogradski odbornici, predviđaju 78 zona - 14 na Dunavu i 64 na Savi.

Ovaj dokument definiše namenu i vrstu plutajućih objekata koji se dele u četiri kategorije - za javne svrhe, koje upotrebljavaju državni organi, privredne, koji obuhvataju ugostiteljske i prodajne objekte, za sopstvene potrebe u cilju odmora, sporta ili rekreacije, dok poslednja klasa obuhvata privezišta za čamce.

Dimenzije plutajućih objekata biće propisane ovim aktom, što znači da ako se iza reda splavova nalazi neki spomenik ili zaštićena zona, oni neće smeti da ugrožavaju pogled svojom visinom. Poseban deo beogradskih reka biće određen za smeštanje havarisanih i neupotrebljivih plovila.

POPISANO SAMO 319 OBJEKATA NA REKAMA

IAKO prema poslednjem popisu iz 2019. godine na prestoničkim rekama ima ukupno 319 plutajućih objekata, Beograđani znaju da ih ima više. Mnogi ih posećuju, ali mnogima i smetaju. Mesta na koja su nekad odlazili samo oni željni uživanja u reci, cvrkutu ptica i netaknutoj prirodi, danas su postala glavne turističke atrakcije, za zabavu do zore.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)