Fruška gora: U avanturu mimo rute

VEROVALI ili ne, ali, na Fruškoj gori ima delova koji izgledaju kao prava divljina u koju ljudska noga nije kročila decenijama, a sve to na samo desetak minuta vožnje od Novog Sada.

Ovako pohode po Fruškoj gori, ali nemarkiranim stazama, opisuje Mihajlo Lončar, iskusni planinar i idejni tvorac ovih planirasrkih akcija.

Šetnja nemarkiranim stazama, odnosno stazama bez planinarskih oznaka, koja se, poslednjih meseci, kao sve popularniji vid avanturističkog izleta učvrstila u turističkoj ponudi Novog Sada, privukla je, kako priča Lončar, ne samo mlade iz Novog Sada, već i iz celog regiona...

- A sve je krenulo jednostavno - priseća se Lončar, koji, kako sam kaže, Frušku goru poznaje kao svoj džep, pošto njome krstari od 1975. godine. - Pomislio sam kako je mnogim planinarima već dosadilo da šetaju poznatim stazama i ponudio sam nešto novo. Svaku stazu, kojom, najčešće nedeljom, vodim planarske grupe, prethodno sam obiđem tri puta, da bih izbegao svaku mogućnost greške. Naravno, i učesnici šetnje odgovaraju sami za sebe, jer se krećemo van puteva i staza, često i uz potoke. Upravo zbog toga, važno je da ne precene svoju kondiciju, a i da imaju adekvatnu, kvalitetnu obuću i dobre pantalone.

Same šetnje, dodaje naš sagovornik, nisu duge, kada se meri kilometraža, ali, i pored toga, jako su zahtevne.

- U poslednjoj šetnji smo u 20 kilometara savladali visinsku razliku od 1.000 metara - kaža Lončar. - Oni koji se šetaju, znaju koliko je to ozbiljan posao. Uz opremu, zato učesnicima šetnje savetujem da ponesu i dovoljno vode, a i poneki sendvič, kako bi povratili snagu, jer tek na kraju šetnje stižu do "civilizacije"...

Planinarima i ljubiteljima prirode, koji malo manje vole avanture, inače, Fruška gora i dalje nudi 500 kilometara kvalitetno markiranih staza, više od bilo koje planine u Srbiji. Kako objašnjava Dragan Ćirić, iskusni planinar, ultramaratonac i jedan od najboljih poznavalaca panonske lepotice - Fruške gore, razloga za dolazak ima mnogo jer ove staze krivudaju kroz najveću lipovu šumu u Evropi, vode od vidikovaca, planinarskih domova, nekog od više od 20 manastira, pored jezera, vodopada, pa i vinograda i vinskih podruma, do salaša i etno-kuća, a sve kroz najstariji nacionalni park u Srbiji.

- Najveći deo staza markiran je za potrebe Planinarskog maratona, jedinstvene planinarske smotre, koja poslednjih godina okupi i nekoliko hiljada ljubitelja prirode, od maratonaca do onih koji uživaju u šetnji po prirodi - objašnjava Ćirić. - Uz maraton, tu su takođe i nedeljna pešačenja, koja, bez pauza, svake nedelje, od 1981. godine, organizuje naše planinarsko društvo PSD "Železničar".

KAKO U POHOD

PLANINARI se o tome kako i kada se šetati Fruškom gorom, kako navodi Ćirić, poslednjih godina najčešće informišu na internetu.

- Imali slučajeve da nam se, posredstvom Turističke organizacije Novog Sada ili Turističke organizacije Vojvodine obraćaju planinari iz Japana, iz Norveške, Amerike... - nabraja Ćirić.

PLANINARSKI DOMOVI

ZA SMEŠTAJ planinara, koji ne vole šatore i "vlastitu režiju" samo na Popovici, kod Novog Sada, aktivna su četiri planirasrka doma, a domovi rade i na Glavici, Zmajevcu, Stražilovu i na Osovlju. U nekima od domova potrebno je najaviti dolazak, a neki imaju stalne domaćine. Zahtevniji gosti mogu da se smeste u hotelu "Norcev", sa četiri zvezdice, 140 ležaja, bazenom i saunom. Tu je hotel "Termal" u Banji Vrdnik, dva hotela u Sremskim Karlovcima.