Na Javoru zemljano utvrđenje iz Prvog srpskog ustanka: Voždov šanac svedok ratnih pohoda braći

Dragoljub GAGRIČIĆ

nedelja, 28. 06. 2020. u 15:30

На Јавору земљано утврђење из Првог српског устанка: Вождов шанац сведок ратних похода браћи

Beleg u slavu palih u Javorskom ratu Foto Ljubo Novković

Međaš iz 1809. još nije na turističkim mapama
ISPOD Vasilijinog vrha, najviše kote Javora (1.519 metara), i ukraj puta Ivanjica - Nova Varoš, nalazi se spomen-kompleks sa tragovima bojeva i belezima posvećenim junacima iz dva minula veka. Deo međaša prošlosti Starog Vlaha još uvek je, nažalost, malo poznat i daleko od očiju javnosti.

Prolazeći drumovima preko planine, namernici što obilaze rodni kraj ili izletnici i gosti okolnih planina, kao i meštani, rabadžije, drvoseče i krompiraši, pred belim mermernim spomenikom na visu zapale sveću i prekrste se, uz reči: "Bog da im dušu prosti, večna slava i hvala im!" Poklone se senima javorskih junaka, razgledaju "krstaše" na groblju ratnika iz Javorskog rata (1876-1878), a samo retki obiđu obližnji Karađorđev šanac.

MNOGI i ne znaju za ovu istorijsku znamenitost, a neki se ne usuđuju da kroz visoku travu zakorače preko dubokog rova do bedema i zemljanog utvrđenja sa još vidljivim mestima za topove i džebanu. Zbog nemara pokolenja šanac nije istražen, kao ni ostali na području od Golije do Murtenice. Nema ga ni na turističkim mapama, niti se pominje na krajputaškim tablama koje je pre neku godinu postavila Turistička organizacije Ivanjice. S druge strane, po srpskom usudu, zavičajna istorija nije se učila u školama.

BELEG JUNACIMA PET godina pre oslobođenja Raške oblasti od Turaka u Prvom balkanskom ratu, nedaleko od karaule i carinarnice na "staroj granici", na mestu gde su se nalazili kosturnica i krst, dobrovoljnim prilozima podignut je obelisk visok preko tri metra, sa zapisom: "Izginulim borcima na Javoru i Kalipolju sa javorskim junakom majorom Mih.. Ilićem u ratovima za nezavisnost Srbije 1876. i 1877. god. Blagodarno potomstvo 24. juna 1907. god."

- Šanac na Javoru, ispod Vasilijinog vrha, izgrađen u doba Kapađopđa, a u kasnijim bojevima dograđivan i popravljan, najočuvaniji je šanac u Srbiji - svedočio je, za "Novosti", pre više od dve decenije, Miodrag Sokolović, istoričar Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Kao i na ostalim planinama Starog Vlaha, javorski šanac, sa dva manja obližnja, podignut je na pogodnom vojno-strateškom mestu - za borbu, osmatranje, straže, odbranu od upada Turaka i udara u pozadinu. Ustanici su ga izgradili nedaleko od karavanskog puta koji je dolazio sa Sjeničke visoravni i iz doline Uvca i vodio u kotlinu Moravice. Svedok je Karađorđevog pohoda u Staru Rašku 1809. godine, kada je vođa Prvog srpskog ustanka ličnim prisustvom i bitkama nagovestio namere Srbije: da preseče "veliki bogaz" - carigradski drum za Bosnu i spoji se sa "braćom Crnogorcima".

MALO je poznato da je ovde krvarila i crnogorska vojska pod komandom serdara Janka Vukotića. U deset dana "javorskog štita", u novembru 1915. godine, branili su bok srpske vojske u odstupanju prema Albaniji, a serdar Vukotić je na visove uvodio poslednju rezervu i dva puta na položajima lično preuzimao komandu. Hroničari su zabeležili da je u ogorčenim borbama sa Švabama Karađorđev šanac u jednom danu tri puta otiman i ponovo na noževe preotiman, da je huk bitke na javorskim položajima ključao kao vulkansko grotlo.

Karađorđev šanac i spomenik javorskim junacima

Spomen-obeležje na Javoru je, prema rečima etnologa Katarine Grujović iz Kraljeva, pod zaštitom države. Na portalu Zavoda za zaštitu spomenika kulture navodi se da je odluku o utvrđivanju spomen-groblja sa spomenikom majoru Iliću na Javoru za nepokretno kulturno dobro - znamenito mesto, Vlada Republike Srbije donela 26. juna 1997. godine.


OJ, JAVORE

O RATNICIMA, bunama i bojevima najbolje svedoči narodna pesma što se pronosi kroz sabore i svetkovine: "Oj, Javore, ne treba ti kiše, junaci te krvlju natopiše, nema mesta ni kamena tvoga da ne čuva junaka jednoga..."






Pratite nas i putem iOS i android aplikacije