Štićenici Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici prebrodili vanredno stanje: deca jača od svega

- Niko od naše dece se nije ni zakašljao, niti je kome nos curio - ističe Jankelić. - Uvođenje vanrednog stanja, nama je odredilo i novi režim života i rada u "Dečjem selu". Najvažnije je bilo ponašati se u skladu sa merama zaštite i poštovati propise, zatim nastaviti sa učenjem, ovaj put "na daljinu", dok je najveći "neprijatelj" bilo slobodno vreme. To smo rešavali na razne načine. U naših 10 kuća u selu živi 85 štićenika uzrasta od tri do 19 godina, dok je njih 15, uglavnom studenata, smešteno u stanove u Novom Sadu.

Svakodnevno je, tokom vanrednog stanja, sa decom boravilo i 10 vaspitača, negovateljice, pedagog, psiholog i socijani radnik.

- Naš posao nije mogao da se obavlja od kuće, pa smo ko zna koliko noći i koliko nas proveli u selu - kaže Jankelić. - Organizovali smo poseban sistem prevoza, jer mi smo pravo selo, otvoreno, a ne klasična ustanova i sve je organizovano po dečjim kućama.

Deci je, ističe Jankelić, najteže palo upravo to socijalno distanciranje, potpuno suprotno njihovom načinu života.

- Najteže je bilo deci objasniti način na koji smo poštovali sve bezbednosne mere. Uočeno je da su svi shvatili ozbiljnost situacije. Istina, popuštali smo na raznim stranama, ispunjavali želje, pa je bilo i palačinaka kada za to vreme nije, slatkiša. Internet je sve vreme bio uključen, i mnogo toga im je bilo dozvoljeno. Dezinfekcija je bila svakodnevna, deca su nosila zaštitnu opremu, vodili računa o presvlačenju, a da ne govorim o ličnoj higijeni.

"Škola na daljinu" i saradnja sa učiteljima i nastavnicima tekla je besprekorno. Radili su se domaći zadaci, izrađivale zaštitne maske, a po kućama su se igrale društvene igre.