Leskovac – Protojerej Dalibor Stefanović, sveštenik leskovačkog Sabornog hrama, silom prilika porodio je svoju suprugu Tamaru jer je njihovo šesto dete požurilo na svet, pa nije bilo vremena da se stigne do lekara. Tamara se porodila u porodičnom domu u Leskovcu, u sredu ujutru. Rodila je devojčicu koja je od lekara dobila najviše ocene, a ekipi Hitne pomoći, kada su stigli na teren, preostalo je samo da preseku pupčanu vrpcu i da ocu Daliboru kažu da je sve obavio kao profesionalac. I oni su se bebi obradovali, kao da im je rod najrođeniji, a mamu i novorođenče prevezli su u bolnicu.


- S obzirom na to da je šesti porođaj, sve se odigralo vrlo brzo. Dok sam pozvao Hitnu pomoć porođaj je već krenuo. Morao sam da budem i babica. Usledio je sledeći napon i ubrzo mi je dete završilo na rukama. I prilikom ranijih porođaja žurili smo kod lekara, ali ovoga puta za to jednostavno nije bilo vremena – priča otac Dalibor.


Priznaje da mu nimalo nije bilo svejedno kada je shvatio šta se dešava.


- S obzirom na to da je supruga bila uplašena, ja nisam smeo da se plašim. Prozborio sam molitvu i stavio peškir na krilo kada se pojavila bebina glavica koju sam rukama oslobodio. Nisam planirao da prisustvujem porođaju, ali mi je bilo lepo. Čudesno je kako je to Gospod sve uredio – dodaje otac Dalibor.


On je šest godina službovao u selu Bošnjace, kod Lebana, i bio arhijerejski namesnik jablanički, a od 1. februara je dobio službu u Sabornom hramu u Leskovcu. Srećan je što ga je „Bog blagoslovio brojnim potomstvom“ koje, kako kaže, nije planirao.


- Ako bi se u današnje vreme to planiralo za decu nikada dovoljno. Međutim, gde se život rađa, sve se rađa. Rođenje je dar božiji, a sve ostalo dođe sa njim. Važno je da nas ima što više, da ostajemo ovde i da se trudimo da naše okruženje učinimo što boljim. Deca donose veliko zadovoljstvo i sreću, a sa tim dođe i ono materijalno kome mnogi teže – zaključuje otac Dalibor.


Pročitajte i:  ZAŠTO CELO SELO OBOŽAVA DALIBORA? Protojerej dobrim delima i mudrim rečima inspiriše sve oko sebe

„PLAŠI“ SE KRVI


Kada je sve prošlo, otac Dalibor se sa suprugom prisećao detalja ovog neobičnog porođaja. Iako je Tamara bila uplašena, ona je i tada pomislila na suprugov „strah“ od krvi.


- I kada vadim krv „padam u nesvest“. Ne volim to da gledam, ali u trenucima dolaska bebe na svet, pod uticajem adrenalina, o tome nisam ni razmišljao. Samo sam se molio Gospodu da sve protekne bez problema i trudio se da Tamari budem od pomoći – kaže otac Dalibor.