MOŽEMO li da smestimo dvoje beskućnika kod vas, našli smo ih na ulici na -5?" - Žao nam je, imamo licencu za 16 ljudi, već smo puni.

- Manite licencu, umreće ljudi od ove hladnoće.


Ovako često izgleda razgovor ljudi iz Centra za socijalni rad Smederevo i Prihvatilišta za socijalno ugrožene u Maloj Krsni, jedinog pri Crvenom krstu u Srbiji. Bilo je zima da ovde utočište pronađe i po 80 ugroženih iz čitave Srbije. Danas ih je 30, dvostruko više od "propisanog" broja.


- Mi smo humanitarna organizacija. Ne možemo da ostavimo čoveka na ulici, da se smrzne, zato često imamo više štićenika nego što je propisano, ali nemamo izbora - kaže Radica Stanković iz Crvenog krsta Smederevo.

Pročitajte još: 33 PORODICE NA ULICI: Raseljeni opet - beskućnici?

Od ukupno 186 centara Crvenog krsta, jedino smederevski ima licencu za smeštaj 16 odraslih lica. Kapacitet ima za 50 štićenika, ali novca za to nema, kao ni licencu. Boravak štićenika plaćaju centri za socijalni rad odnosno gradovi koji ovde smeštaju nevoljnike. Najviše ih je iz Smedereva, ali smo tamo zatekli ljude iz Pančeva, Požarevca, Petrovca na Mlavi...


- Na teritoriji dva okruga, i šire, ne postoji drugo prihvatilište. Zovu nas iz čitave Srbije, pa kad god možemo, primimo ljude. Obezbeđena im je lekarska i medicinska nega, imaju tri obroka dnevno, dve užine, nabavljamo im lekove - kaže Stankovićeva.


Po pravilima, ovo je "hitna pomoć" za najugroženije, koji bi ovde trebalo da borave najduže do šest meseci. Pravilo se često krši, jer izbora, opet, nema. Ljudi često nemaju gde da odu ili socijalne ustanove ne nalaze adekvatan smeštaj. Tako je i sa Rakicom Janković iz Osipaonice. Sa prekidima, ovde je od 2004. I Drago Marković, izbeglica iz Sanskog Mosta, godinama je "izbeglica" od prihvatilišta do prihvatilišta. Milosavu Rankoviću (56), ratnom invalidu iz Badljevice, ovo je jedini dom.


- Ovde sam od kada mi se kuća srušila. Nemam kuda... - kaže Ranković.

Foto N. Živanović

U sobama zatičemo jednu ženu - žrtvu trgovine ljudima, zatim staricu o kojoj niko ništa ne zna. Dovedena je sa ulice, bez dokumenata. Niko je ne traži. Kažu, dali su joj ime ovde, jer ga nisu znali, kao ni ona. Još je traže u sistemu, a prekobrojna je i ovde trenutno. Ipak, mora se nahraniti hlebom.




I tu prestaje dilema - poštovati sistem ili nahraniti gladna usta. Ovi humani ljudi nemaju izbora - osim da ispunjavaju misiju. Svako koga pošalje Centar za socijalni rad ili ga dovede policija, dobiće krevet, odeću, hranu i lekove.


ČIJA JE NARODNA KIHINjA?

Priprema i raspodela besplatnih obroka u okviru narodne kuhinje, ponovo je poverena Crvenom krstu Smederevo, koji je na tenderu imao povoljniju ponudu od privatne ketering firme, koja je ovaj projekat realizovala prethodnih godinu i po dana. Međutim, firma iz Vinče žalila se na odluku tenderske komisije, a odluke po žalbi nema tri meseca.