Srbija

Pirotski ćilim kao lična karta Srbije

Vitomir Ćirić

21. 01. 2018. u 10:45

Da li postoji opasnost da ostanemo bez svetski prepoznatljivog brenda. Za jedan komad potrebno nekoliko meseci rada i mnogo truda. Samo dvadesetak žena u Pirotu bavi se ovim starim zanatom

PIROĆANCI su bili više nego ponosni što je baš Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, nedavno na poklon dobio pirotski ćilim iz ruku šefa naše države Aleksandra Vučića, kada je bio u Moskvi. Pirotski ćilim je zadržao status prestižnog diplomatskog poklona koji se s puno ljubavi i umeća tka na nekom od ovdašnjih razboja i poklanja biranim osobama. Đulovi (cvetovi) obiluju simbolikom i iskrenim porukama koje se odnose kako na darodavca, tako i na onog koji je primio poklon, koji je sve samo ne puki protokol i čin kurtoazije.

Tradicija tkanja pirotskog ćilima stara je bar pet vekova, a u ćilimarstvu, kao teškom zanatu, kojim se za vreme Turaka ovde bavilo više hiljada žena, gotovo da se ništa nije promenilo, osim što je sada ostalo svega dvadesetak žena koje sede za razbojem. Među njima je i Slavica Ćirić, koja rukovodi malom radionicom "Damsko srce" u kojoj nastaju ćilimi.

Pročitajte još: Pirotski ćilim pred Kinezima

- Svaki ćilim ima opštu simboliku: slogu, bogatstvo, kao i zaštitu kuće. Oduvek se poklanjao ljudima od značaja, a mnogi mu pripisuju čudotvornu energiju koja štiti i novog vlasnika. Pirotski ćilim je neka vrsta slikovnog pisma čije šare nose poruku za uspešnu saradnju, uspeh u poslu, neprolaznu lepotu duha i tela, i daje snagu i energiju za neki novi početak. Konačno, unosi radost u život - kaže Slavica Ćirić. - Svaki ćilim je unikat i ovo je jedini tekstilni predmet sa dva lica, jer nema lice i naličje.

ZAŠTITA UZ kačkavalj od kravljeg mleka i peglanu kobasicu, pirotski ćilim čini "trojstvo" proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Zaštićeno je 95 šara, među kojima su "đulovi", "kuveri", "gugutke na direci", "bombe", "bombone"... Poslednjih godina ćilimarski motivi pojavili su se i na odevnim predmetima koje je kreirala novinarka Silvana Tošić, kojoj je cilj da se ovaj zanat sačuva od zaborava i da pridobije simpatije omladine.

LEGENDA kaže da su dobri ljudi s visokim moralnim načelima razbacani po svetu kao cvetovi po polju, ali se pronalaze i upoznaju, pa razdaljina gubi značaj.

- Ćilim sa đulovima je duhovna i tradicionalna vrednost u kojoj se nalaze sva lepota i identitet Srbije. Oni su neka vrsta naše lične karte - objašnjava Ćirićeva.

Pročitajte još: Gugutka-ukras za pirotski ćilim

Vertikalni razboj ostao je isti kao i pre nekoliko vekova, a od alata se koristi jedino tupica kojom se sabijaju niti. Radi se klečeći, sa oslonom na čučku, nekoj vrsti male hoklice. Sve je manje i pređe od staroplaninskih ovaca, kao i prirodnih, biljnih i zemljanih boja kojima se ova pređa farba. Dodaje da se ručni rad danas gotovo i ne ceni, pa je otuda i sve manje mladih devojaka i žena koje su spremne da sednu za razboj i uzmu tupicu u ruke.

- Da bi se zanat savladao potrebno je bar pet godina rada. Radi se u zgrčenom položaju, zbog čega stradaju leđa, oči, zglobovi i kičma, a mesečno može da se uradi svega osamdesetak centimetara kvadratnih. To znači da je potrebno, da bi se izatkao jedan ćilim, bar nekoliko meseci danonoćnog rada. Nekada su ćilimarke od svog rada mogle da školuju decu, hrane porodicu, da nešto ušparaju. Sada sve to nije moguće - objašnjavaju ćilimarke Biljana Jovanović, Jasmina Kirov, Marina Todorović, Suzana Stošić i Biljana Đorđević.

Američki ambasador Kajl Skot

ZANAT koji mnogi s pravom porede sa umetnošću, po jednima je u Pirot stigao sa Istoka, dok drugi tvrde da je autohton, objašnjava Saška Velkov, etnolog i kustos Muzeja Ponišavlja, koji u svojim depoima ima najveću zbirku pirotskih ćilima zaštićenog geografskog porekla.

- Vesti o pirotskom ćilimu su oskudne kroz čitav 17. vek, osim zapisa jednog Francuza koji je kao prostirku na prolasku kroz Pirot koristio upravo ćilim. Značajan je, međutim, podatak da su u 18. veku mnoge sarajevske kuće bile opremljene "šarkojskim", pirotskim ćilimima - priča Velkova.

U otomanskom periodu ćilim su koristili uglavnom turska vojska i njihovo civilno stanovništvo imućnijeg porekla. Tek podaci iz prve polovine 19. veka govore o masovnoj upotrebi ćilima u opremanju domova i o tome da je ovaj običaj hrišćansko stanovništvo preuzelo od muslimana. Posle oslobođenja od Turaka, beogradski trgovci su dolazili na pirotski jednomesečni vašar, kupovali ćilime i prodavali ih svuda. Za prodor ćilima ka Zapadu zaslužni su dubrovački trgovci, a prve specijalizovane firme za prodaju su "Braća Garotić" i mešovita firma "Džadžić-Hristić-Behara" iz Pirota. Oni su trgovali sa Solunom, Bečom i Carigradom.

Slavica Ćirić sa tkaljama u radionici "Damsko srce"

MNOGI manastiri po Bugarskoj, ali i turske džamije, bili su zastrti pirotskim ćilimima. Dva pirotska ćilima sa razboja čuvene tkalje Cane Cuponine, nastala 1843. i 1863. godine, darivana su sa još 24 druga Hilandaru. Uz standardne šare kojih je 95, motivi su mogli da se rade i po želji kupaca, a neretko su rađeni i portreti znamenitih ličnosti i obeležja, kao što je to srpska kruna, kaže ovaj kustos.

Pročitajte još: Pirotski ćilim za Gagu

- U drugoj polovini 19. veka formirano je i ćilimarsko društvo koje je svojim članicama garantovalo snabdevanje pređom i otkup, i one su tada mogle da zarade od 0,75 do jednog dinara dnevno. Još 1886. godine su organizovane prodajne izložbe u Beču, gde je odavde bilo poslato 18 batala, pet smetenika, dva jana, šest šestaka i osam sidžeta. Reč je o veličinama ćilima - pojašnjava naša sagovornica.

Stara ćilimarka sa likom Tita

- Velika pošiljka od 146 ćilima bila je upućena u Pariz 1888. godine. Na svetskoj izložbi u francuskoj prestonici tkalje su radile pred posetiocima, što je tada bila prava atrakcija. Bilo je izložbi i u Atini 1903, Petrogradu godinu kasnije, Liježu 1905, Milanu 1906, Londonu 1907, gde je osvojen Gran pri. Nema kontinenta gde se nije pojavila čuvena pirotska prostirka, a hroničari su zapisali da je 1906. ovde radilo 5.000 tkalja - napominje Saška Velkova.

AMBASADORI ZA RAZBOJEM

ĆILIMARSKI vertikalni razboj je idealna naprava i nije se promenio tokom svih ovih vekova, osim što je drvo kvalitetnije obrađeno. Novu konstrukciju koja bi olakšala rad pokušali su da naprave i Japanci, ali nisu uspeli u tome. Uz taj i takav razboj proteklih godina seli su mnogi zvaničnici da se oprobaju, a među njima su bili i američki ambasadori Majkl Kirbi i Kajl Skot, australijska ambasadorka Džulija Fini...