Sveti Nikolaj čuva zavičaj

U LELIĆU, kod Valjeva, rodnom selu Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, u ove dane, kao i tokom čitave godine, svečano je i lepo na svakom koraku. Iz manastira u središtu sela, gde su mošti Svetog Nikolaja (Srpskog), liturgija se seli u svaki dom, miris tamjana, bosiljka, svežeg ili prosušenog, širi se na sve strane.

Mnogobrojne šume, livade, njive, voćnjaci i povrtnjaci čine ovdašnji ambijent gotovo rajskim. Ljudi su vredni kao pčelice, pa ih u radne dane možete videti samo na putu, kako idu do njiva, ali su za to, obavezno, nedeljom na bogosluženju u svom manastiru. Monaštvo predvođeno arhimandritom Avakumom i njegovom desnom rukom, ocem Georgijem, lepom rečju, ljubaznošću, toplinom i razumevanjem meštanima i mnogobrojnim gostima iz zemlje i inostranstva čini boravak u svetinji nezaboravnim.

- Svaki put je ovde lepo i prijatno, na neki drugi poseban način, kako to samo ovdašnji monasi znaju - kaže Lozničanin Dušan Vukotić, diplomirani građevinski inženjer.

U manastir pristižu i monahinje, neke iz inostranstva.

PROČITAJTE JOŠ: Nikolajeva pesma Mesecu

- Obožavamo vladiku Nikolaja i njegovo delo, koji je veliki duhovnik, filozof, čovekoljubac, svetac po rođenju - rekle su nam neke od monahinja iz susedne Rumunije. - Nije ni čudo što je vladika Nikolaj stasao u takvu duhovnu gromadu, imajući u vidu gde je rođen.

A u Leliću je rođen sinovac vladike Nikolaja, višegodišnji episkop šabačko-valjevski Jovan (Velimirović), na čije je mesto, posle njegove smrti, pre skoro tri decenije, došao vladika Lavrentije. Meštani Lelića, i kad nisu bili upućeni u crkvenu jerarhiju, znali su na svoj način da se raduju napredovanju svojih čeda.

* Ljubomir Ranković sa protom Ljubom Adžićem u vinogradu / Foto V. Mitrić

- Sad je naš Jova (vladika Jovan Velimirović) Nikolaj u Šapcu - govorili su ovdašnji meštani kada je za episkopa šabačko-valjevskog, svojevremeno, ustoličen vladika Jovan (Velimirović).

Sa urednim i lepim dvorištima, obrađenim svakim delićem zemlje, uz lepe kuće i pomoćna zdanja, stara ili nova svejedno, Lelić je ne samo selo koje je izuzetno lepo, već i ono iz kog, ma gde bili, možete da vidite u daljini lepote "za bogove", nepregledna brda, šume i poljane. Nije ni čudo što je jedno od brda, gde se nalazi crkva, koju su podigli pripadnici JKVO, zove Kraljevo brdo. I druga deluju, u najmanju ruku, kraljevski.

PROČITAJTE JOŠ: Svetac u svakom domu

- Čudio sam se zašto su naši stari, doseljavajući se iz Hercegovine, izabrali kraj gde je teško naći vodu i na dubini od 260 metara, nastavljajući da muče muku iz starog kraja - priča nam meštanin Ljuba Ranković, jedan od onih koji je spreman o selu da pripoveda satima bez pauze, svečano, lepo, zanimljivo i posvećeno.

- Kad sam podigao vinograd, koji rađa godinama sjajno grožđe hamburg, slađe od šećera, video sam da su naši preci došli u ovaj kraj donoseći lozu i koze, a ni jednom ni drugom ne treba voda. Tokom ovogodišnje suše, sve je bilo "skuvano" okolo, a grožđu to nije smetalo, pošto pušta svoje žile i do 185 metara duboko u zemlju.

Ranković kaže da je Lelić takvo selo kao da ga je "sami Bog podizao, ostavljajući ljudima da otkrivaju njegove blagodeti u prirodi, ali i gorostase poput vladike Nikolaja, njegovog sinovca Jovana i drugih koji su zadužili i zavičaj i rod".

U Leliću često boravi i nekadašnji episkop raško-prizrenski Artemije, koji odavno nije na tronu, ali meštani, većinom, na njega gledaju, kako saznajemo, i danas, isto kao kad je nosio mitru, panagiju i žezlo.

IGUMAN AVAKUM

- IGUMAN Avakum bio je dugo u manastiru Tronoša, kod Loznice, gde je bio veoma poštovan i omiljen, a kad je ta svetinja, posle skoro sedam vekova, "prevedena" iz muške u žensku, premešten je, sa monahom Georgijem, u Lelić. Od tada Lelić doživljava neku vrstu vaskrsa u kojoj uživamo kad god dođemo u ovu svetinju, okruženu prirodnim lepotama i krasotama - navodi Dušan Vukotić.

U POSETI 200 MONAHINjA

EKIPA "Novosti" zatekla je u manastiru Lelić posetu oko 200 monahinja iz manastira Nera iz susedne Rumunije. Uživale su što su imale čast da celivaju mošti Svetog vladike Nikolaja i da razgledaju ovu svetinju, čija i okolina "odiše" nečim svetim i lepim.