Povratnici: Albanci nam ne daju mira

TEŠKO je opstati kada vas na svakom koraku sapliću. Jer i ono što bismo mogli da steknemo i stvorimo i to nam unište. Eto, mom stricu je izgorela štala i sušara u podmetnutom požaru. Osim zgrada izgorelo je i meso od dve svinje koje sam sušio, zbog čega smo ostali bez hrane za zimu.

Ovim rečima revoltirano govori Ivica Dašić (35), povratnik u rodnoj Rudnici kod Kline, koji sa suprugom Natašom i dvoje dece, osmogodišnjim Jovanom i godinu dana mlađom devojčicom, želi da obnovi domaćinstvo koje mu je porušeno i zapaljeno kada je kao i svi srpski žitelji napustio rodni kraj 1999. godine. Tada je u selu bilo dvadesetak srpskih domaćinstava. Sada ih je upola manje.

- Vratili smo se 2011. godine, kada nam je zahvaljujući međunarodnim organizacijama obnovljena kuća i od tada pokušavamo da se skućimo, ali ni to nam ne uspeva. Jer, verujem da su nam Albanci namerno zapalili sušaru i štalu. Ali to nas neće pokolebati i ne mogu da ubiju našu želju da ostanemo u svojim domovima i na svojim imanjima - priča Ivica. Objašnjava da slučaj paljenja nisu prijavili policiji zato što do sada gotovo nijedan slučaj uništavanja i krađe srpske imovine nije razotkriven.

- Štala i sušara pripadaju mom stricu Borislavu koji živi sam u svojoj kući koju je obnovio, ali sada za ponovnu izgradnju zapaljenih objekata nema sredstava - priča Ivica. I on sa suprugom i decom žive od socijalne pomoći i poljoprivrede. Zahvaljujući pomoći manastiru Visoki Dečani, koji im pomaže sa mehanizacijom, Dašići obrađuju oko tri hektara imanja ali proizvode nemaju kome da plasiraju, tako da proizvode samo za sopstvene potrebe. Inače, od Rudnice koja je mešovito selo u u kojem pored malobrojnih srpskih povratnika žive i Albanci, ali i Romi i Aškalije, najbliže povratničko mesto je Osojane, gde nekoliko dece iz ovog sela pohađa školu, i odakle nabavljaju osnovne životne namirnice.

MORAĆE DA PRODAJU

Pošto smo u stričevoj štali držali zajedničku stoku sada ćemo biti primorani da je prodamo. Meni i mom stricu u ovom trenutku najviše bi značila pomoć oko obnove zapaljenih objekata. Stric ima jednu kravu i tele sa kojima sada ne zna gde će, a mi smo čuvali svinje koje smo zaklali i nadali se da s tim mesom prezimimo - priča Ivica.

Veruje da će biti humanih ljudi koji će im pomoći da obnove zapaljene objekte i nastave da žive život u ovom metohijskom selu.