Marko Rovčanin: Političar ne sme da se uzvisi

Utorak, pola osam ujutro. Na ulicama Malog Iđoša, po upornoj oktobarskoj kiši, mogu se sresti samo sredovečni ljudi koji žurno idu na posao i pokoji penzioner izašao po neophodne potrepštine. Dok većina 27-godišnjaka u Srbiji u to doba i ne pomišlja da proviri iz kreveta, u svojoj kancelariji reportere "Novosti" dočekuje Marko Rovčanin, najmlađi predsednik opštine u našoj zemlji.

- Političari i novinari nemaju kad da budu meteoropate - srdačno će, dok uzima čaj, a nama dodaje jaku crnu kafu.

Rovčanin je letos došao na čelo male bačke opštine, u kojoj decenijama u slozi živi narod tri različite vere. Prethodno je bio predsednik Skupštine opštine, a od 2009. godine je i predsednik Mesne zajednice Lovćenac.

- Opština jeste mala, ali su problemi veliki, demografska i socijalna slika nije nimalo ružičasta, stanovništvo stari, ljudi su bez posla, a većina porodica živi od penzije - predočava prvi čovek opštine. - Svesni smo da se to ne može popraviti ni brzo, ni lako, ali moramo istrajno raditi na tome.

Razgovor ubrzo prekida posao. U kancelariju dolaze najbliži saradnici iz opštinske uprave i počinje redovan jutarnji sastanak. Nešto je kraći nego što je uobičajeno jer je utorak dan za rad sa strankama, kada predsednik opštine primi i do 20 građana.

U kancelariju prvi ulazi vremešni penzioner, pognute glave i ruku punih lekarskih nalaza.

- Ne bih vas uznemiravao da nije nužda velika - priča ne podižući pogled i odbijajući da se predstavi. - Ispisali su mi lekove, ali svi se plaćaju. Kako da ih kupim kad sa 14.000 penzije hranim šestočlanu porodicu? Nemam odakle...

Predsednik opštine ga umiruje i obećava da će pomoći koliko može.

- Situacija u celoj opštini je teška i ljude najviše muči što nemaju posao i način da prehrane porodice - dalje će predsednik. - Trudimo se... Svako novorođeno dete dobija 10.000 dinara, đaci prvaci dobili su pomoć od 3.000 dinara, sa Gerontoslužbom napravili smo dobro organizovan sistem socijalne zaštite najstarijih sugrađana. Međutim, najvažnije je da opština ekonomski oživi i uskoro ćemo dovesti jednog značajnog investitora i otvoriti radna mesta.

Posle skoro tri sata rada sa strankama, tek što je kiša prestala, sa saradnicima kreće u obilazak radova na spomeniku u Lovćencu, ambulante i Etno-kuće u Feketiću, pijace u Malom Iđošu....

- Je li fasada završena? Jeste proverili izolaciju oko prozora? Ne sme biti greške - upozorava radnike koji užurbano završavaju rekonstrukciju ambulante. - Posle dugo godina više od 4.300 stanovnika Feketića imaće normalne uslove za lečenje, neće morati ići u susedna mesta po najosnovniju lekarsku pomoć.

Idemo do susednog Lovćenca, pa do Malog Iđoša. Narod ga pozdravlja, neko na srpskom, neko na mađarskom jeziku. Neko ga oslovljava sa predsedniče, neko sa komšija, nekome je školski drugar. Deca tek izašla iz škole prilaze da pitaju hoće li ih opet voditi u Zoo-vrt.

- Naravno, samo morate da imate dobre ocene - odgovara kratko. - Mala je ovo sredina i zato čovek uvek mora da bude na zemlji, ne sme se uzvisiti jer sve je na ovom svetu prolazno, vlast naročito.