Zeolit fruškogorsko zlato

Fedor PUŠIĆ

10. 12. 2008. u 20:40

Redak mineral na Fruškoj gori još niko ne istražuje i ne koristi iako u svetu nalazi primenu. Neispitane naslage nalaze se neposredno uz manastir Beočin i na području Vrdnika

BEOČIN Dragoceni mineral zeolit, koga Beočinci zovu još i “tuf manastirac”, retkost je u svetu, a kao sirovina koristi se u hemijskoj, farmaceutskoj, kozmetičkoj, vojnoj industriji, pa čak i u nuklearnoj industriji, kao izolator. Nalazište ovog, u svetu retkog minerala, neposredno je uz manastir Beočin, a ima ga i na području Vrdnika. Nalazili su ga rudari u bivšem rudniku mrkog uglja, a zvali su ga “rudarski sapun”, jer je služio za pranje ruku rudarima po izlasku iz jame.
Naslage zeolita leže netaknute, a diplomirani hemičar, bivši radnik cementare Nikola Lukić, koji je još 1964. godine, kada je cementara pokušala da zeolit meša kao dodatak cementu, ispitivao u laboratoriji ovaj nemetal, kaže da je zeolit, ili bentonit, retka i značajna sirovina u svetu, i da ima široku primenu. Na Fruškoj gori može se naći od manastira Beočin do Rakovca, na potezu dugom pet kilometara.
- Reč je - priča Nikola Lukić - o vulkanskom pepelu izlivenom nekad davno u morske dubine. To je, zapravo, amorfna masa, izmešana sa glinom. U tom nemetalu sivoplavkaste boje postoje sitnozrni nosioci zeolita, koji je izvrstan kao omekšivač, ali i čistač voda u vodovodima, koji apsorbuje čak i teške metale iz vodovoda. Mislim da ga nema mnogo u svetu, ima ga kod nas i u Japanu. Njegova primena u industriji je veoma važna, posebno u hemijskoj, farmaceutskoj, kozmetičkoj, vojnoj industriji i nuklearnim programima gde služi kao izolator. Mi smo u Beočinskoj fabrici cementa imali plan detaljnog istraživanja zeolita, ali zatekle su nas devedesete godine i taj program je ostao po strani.
Lukić se seća da je polovinom šezdesetih godina tona zeolita na svetskom tržištu koštala 70 dolara i da je bio veoma tražen. Zna da su prva istraživanja na Fruškoj gori pokazala da u tom “tufu manastircu”, kako su nazivali smešu gline i zeolita, ima između pet i šest odsto čistog zeolita, a to znači da bi se njegova eksploatacija isplatila.
- Ja sam bio rukovodilac laboratorije u Cementari i sećam se da taj mineral, ima primenu i u industriji filtera, pa čak i u veterini i ishrani stoke, gde se meša u stočnu hranu da bi iz životinjskog organizma apsorbovao štetne toksine i ubrzao razvoj kod životinja. Reč je o važnoj sirovini, o retkom mineralu, za čija su istraživanja potrebna velika ulaganja, ali verujem da bi se to višestruko vratilo - objašnjava Nikola Lukić.
Pre tri godine, tačnije u julu 2005. godine “Zorka-Alas-rudnici nemetala” dobili su saglasnost Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine da počnu istraživanja ovog minerala sa Fruške gore. Odvezli su nekoliko kamiona “tufa manastirca” i sve je na tome završeno. Dokle su stigli još se ne zna, međutim, na kopu se više ne pojavljuju.

NAĆI FIRMU
PENZIONER, inženjer-hemičar Nikola Lukić i dalje veruje da bi eksploatacija ovog u svetu retkog minerala bila veoma profitabilan posao, ali se i nada da će se naći firma koja će se prihvatiti teškog, ali važnog istraživačkog posla oko zeolita, ili bentonita, i koja će jednog dana početi njegovu eksploataciju na površinskom kopu na Fruškoj gori.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Dragan Marković Mare

26.09.2010. 22:29

Taj mineral se vec koristi sa prostora Igros-Kopaonik i odvoze ga u velikim kolicinama za eksploataciju i neku primenu zbog njegovok korisnog svojstva pa nebi bilo lose da to urade i u Beocinu i Vojvodini.