SALE OSTAJE: Tu sam, ako me ne oteraju

OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA "NOVOSTI": ISTANBUL

SELEKTOR Srbije Aleksandar Đorđević osvojio je treću srebrnu medalju na tri različita velika takmičenja. Ova na Evropskom prvenstvu u Istanbulu ima posebnu težinu, zbog neverovatnog spleta okolnosti koje su prethodile možda i najvećem uspehu naše košarke od osamostaljenja.

- Svi smo željni sledeće prilike, za to živimo - priča emotivno ispražnjeni Đorđević posle izgubljene finalne bitke sa Slovencima. - Ekstremno sam ponosan na ove momke i zahvalan sam im do besvesti za sve što su prošli. Ovo je bilo stvarno zahtevno leto, sa mnogo problema. Evo, i u polufinalu sa povredom Jovića. To je ono “kako krene tako se završi”. Šteta.

PROČITAJTE JOŠ: Bogdan u suzama: Teško je..Izdržaćemo...

Jović je igrao dok nije počeo da hramlje na terenu.

- Želeo je da igra pod blokadom. Nedostajao nam je njegov doprinos, ali je Micić odigrao solidnu rolu. Mislim da su našli rešenja za našu unutrašnju igru u prvom poluvremenu, postizali su poene iz tranzicije, koje je po planu trebalo sprečiti. Njihova najveća snaga je ta NBA brzina, počevši od Dragića. Primili smo 56 poena u tom delu igre, a dali 47. Znači, problem je bio u odbrani. Dragić je imao fenomenalno poluvreme, na kraju smo nekim adaptacijama našli rešenje s nešto bržim igračem kao što je Štimac.

Sudijske odluke u završnici podigle su temperaturu u dvorani i na našoj klupi do tačke usijanja.

PROČITAJTE JOŠ: REAKCIJE: Bravo momci, vi ste ponos i uzor Srbije

- Nažalost, opet je tu jedna lopta, neka odluka o kojoj ćemo stalno pričati. Želim da pogledam snimak, ali sam siguran da je Lučić fauliran u napadu. Posle polufinala izvukli smo 18 spornih situacija i poslali video sa sedam nesportskih faulova. Ako se svira Marjanoviću podvlačenje ruke, zašto se ne svira Vidmaru. Potpuno ista situacija. Ne možemo sad da se žalimo, treba se adaptirati na te stvari. Rekao sam igračima u svlačionici: “Svaka vam čast, ali niste dobili jednaku šansu da se borite za zlatnu medalju”. Postoji žal, međutim, Slovenija je ekipa za poštovanje. Nije izgubila nijednu utakmicu na turniru, igra odličnu košarku i ima izuzetno talentovane bekove. U mojoj svesci pored imena Prepeliča stoji ključ. Eto, prozvao sam ga.

Na pitanje šta je rekao igračima kada ih je pozdravljao posle meča, samo je zavrteoglavom. Suze Bogdanovića i Lučića svi smo videli...

PROČITAJTE JOŠ: U ponedeljak doček: Srebrni košarkaši na terasi Starog dvora od 19 časova

- Nisu oni jedini zaplakali. Ovo je grupa fenomenalnih momaka, to samo pokazuje koliko su želeli i izgarali za ovo zlato. Bili smo na korak od toga, ali kako je rekao Bogdan - siguran sam da ćemo osvojiti tu zlatnu medalju. Svi oko nas, ovi ljudi koji su došli i beskrajno sam im na tome zahvalan, biće vetar u leđa da čujemo i našu himnu na postolju. Znam koliko je teško doći do ovoga, sve što smo prošli, odigrali finale bez dvojice igrača. Bez našeg glavnog plejmejkera, a došli smo s manjkom plejmejkera. Sreća nas ovog leta nije pratila. Ipak, puno mi je srce, jer ovo što su ovi momci uradili stvarno se retko viđa.

TU SAM, AKO ME NE OTERAJU
ĐORĐEVIĆA čekaju klupske obaveze u Bajernu, a paralelno i selektorski posao u kvalifikacijama za plasman na Svetsko prvenstvo 2019. u Kini.
- U klubu sam za par dana, bićemo svi na oproštajnoj utakmici Dude Ivkovića 20. septembra. U novembru počinju kvalifikacije za Svetsko prvenstvo i o tome se već razmišlja. Igramo dve utakmice na strani, mislim u Nemačkoj i Austriji, može da se desi da se okupimo i van Srbije, da bismo bili tamo gde igramo prvi meč.
Sa vama?
- Ako me ne oteraju, tu sam.