Čović za Novosti: Da me Tomić nije hteo, ne bih bio u Zvezdi

PETORKA Crvene zvezde koja možda nije igrala zajedno ni na treningu obradovala je 6.000 navijača pobedom na premijeri top 16 faze Evrokupa u meču protiv francuskog Limoža (83:71). Prvi plejmejker i apsolutni lider Džo Regland sa klupe je posmatrao Filipa Čovića kako u poslednjoj četvrtini meča usmerava tim ka trijumfu trojkama, prodorima, asistencijama...

- Bitno je to što smo i novu godinu i top 16 fazu započeli pobedom - kaže Filip na početku razgovora za "Novosti". - Nezgodna je svaka prva utakmica, posebno kod kuće. Očekivalo se da ćemo pobediti, iako smo tri dana ranije imali težak meč protiv Budućnosti, takođe i putovanja bez treninga.

Milan Tomić je trenerskim instinktom prepustio sudbinu veoma važne utakmice rezervistima, što se ne viđa baš često na košarkaškim terenima.

PROČITAJTE JOŠ: Kešelj: Najlepši rođendanski poklon; Čović: Tako se pogodilo

- Hvala mu na tome što veruje u nas, ukazuje nam poverenje čitavim tokom sezone. Ovog puta su igrači sa klupe doneli pobedu, ali je u njoj učestvovao celi tim. U svakoj utakmici neko drugi iskoči, ne obavezno poenima, već energijom, dobrom odbranom... To je snaga naše ekipe.

Pomalo iznenađuje rutina s kojom je Filip odigrao prelomne minute utakmice posle duže pauze zbog povrede i bolesti. Samopouzdanja mu svakako nije nedostajalo.

- Nije, i ja sam bio iznenađen u pojedinim trenucima. Šalim se, pokušavao sam da budem što koncentrisaniji, da ne razmišljam o tim stvarima, iako je problematično vratiti se u ritam kad se utakmice ovako brzo smenjuju. Na kraju se sve dobro završilo. Mislim da se u svakom meču primećuje naš timski napredak.

I tokom njegovog drugog mandata u prvom Zvezdinom timu, Filip igra i protiv nevidljivog ali neretko veoma glasnog rivala - pritiska, zbog činjenice da je predsednik kluba njegov otac Nebojša Čović.

- Sada mi je lakše zbog toga što sam sazreo i kao čovek i kao igrač. Nemam više 21 godinu, sada imam 29. U tom smislu mi je lakše. Pokušavam da što manje razmišljam o tim stvarima, iako se to pitanje nameće i svi ga postavljaju. Trudim se da ne pričam o tome, mislim da je već ispričana priča i ne vidim zašto bih se ponavljao. Koncentrišem se na teren, nastojim da pomognem saigračima i timu koliko god mogu. Osećam se lepo, pogotovo posle pobeda i dobrih rezultata, kao i svi ostali. Sve ostalo mi je manje važno.

PROČITAJTE JOŠ: ČOVIĆ ZVEZDIN DžOKER: Zvezda pobedom protiv Limoža načela novu godinu i Top 16 Evrokupa

Priznaje da oseća taj dodatni pritisak.

- Svako od nas ima obavezu da izađe na teren maksimalno fokusiran i da uradi nešto dobro za tim. Pritisak uvek postoji kada igrate za Crvenu zvezdu. Igrom slučaja, ja sam sin predsednika kluba, što nosi neki dodatni pritisak. Da me trener nije želeo, ne bih bio u timu. To je isključivo njegova odluka, on je odgovoran za tim, za rezultate, za svakog pojedinačno. Svi smo tu zato što je trener tako odlučio, niko drugi ne sastavlja tim. Nema tu šta više da se doda. A ljudi kao ljudi, uvek će pričati...