Milan Gurović je danas šokirao javnost. Nekadašnji proslavljeni reprezentativac i košarkša Crvene zvezde, Barselone, Huventuda, Unikahe, AEK, Peristerija, Trsta i Galatasareja priveden je zbog nasilja u porodici. Njemu se na teret stavlja da je tukao suprugu i maloletnu ćerku.


Milan i Tanja Gurović imaju četvoro dece, tri sina i jednu kćerku. Mladi su postali roditelji. Prošli su kroz razne faze odnosa tokom 25 godina zajedničkog života i opstajali su...

Nisu često pričali o porodičnim odnosima za srpske medije jer su uglavnom živeli u inostranstvu gde su im deca rasla... Kada su privatno otvarali dušu ostavljali su utisak roditelja koji ne žele da razmaze svoju decu i partnera koji umeju da funkcionišu zajedno, a najviše im je oduvek značila velika porodica.

Pre dve godine Milan je sam dao intervju za magazin “Hello” u kom je naglasio da je “kćerka Milica u potpunosti nasledila njegov karakter i da je prava “macho girl””.


Otac ste četvoro dece. Na čemu insisitrate kada je reč o vaspitanju?


Učim ih, pre svega, da budu dobri i pošteni ljudi. U ovo brzo, instant vreme teško je postaviti dobre temelje. U odnosu na moju generaciju, klinci su danas razmaženiji, nespretniji. Mi smo veći deo dana provodili napolju, u igri. Kad ste poslednji put videli dete koje se popelo na drvo? Nema toga, svi su „zakovani“ za internet.


Pretpostavljam da ni vaša deca, u tom pogledu, nisu izuzetak?


Naravno da nisu, ali u našoj kući važi pravilo da su od prvog septembra do petnaestog juna „tač skrin“ telefoni „konfiskovani“. U školu nose starije modele, koji služe da nazovu po potrebi. Iako me zbog toga “mrze kao Nemca”, jednog dana će shvatiti da je to bilo za njihovo dobro. Roditelj koji pobedi sebe, uspeće.


Da li supruga i vi nekad umete i da im podviknete?


Pre bih rekao da smo autoriteti na koje želimo da se ugledaju. Razmaženost nije opcija. Nismo od roditelja koji decu odvoze i dovoze. Vukman na trening ide peške, kao što sam i ja nekad činio. I nema četiri para patika, već jedne.


Milan Gurović sa kćerkom Milicom 2007. na beogradskom aerodromu foto: Tanjug

Da li ste poslednjih osam godina, od kada ste u „penziji“, uspeli da nadoknadite bar deo onoga što ste zbog prirode profesije do tada propustili?


Troje starije dece pamti me iz perioda kada sam stalno bio „na vratima“. Odsustovao sam iz kuće i po tri-četiri dana u nedelji. Uz najmlađeg Dimitrija, koji je jako vezan za mene, nadoknadio sam sve što sam propustio u odrastanju Dušana, Milice i Vukmana. Otkako smo svi na okupu, sve je mnogo lepše i lakše.


Pre skoro sedam godina dali ste porodični intervju za „Hello!“. Šta se u međuvremenu promenilo u životu vaše porodice?


Promenilo se to što su roditelji dobili poneku sedu. Milica je u pubertetu, krenula je u osmi razred. Dimitrije, koji je bio beba na tom slikanju, sada je đak prvak. Dušan je završio Policijsku akademiju. Zaposlio se, a istovremeno i studira. Perfektno govori engleski jezik. Vukan je sportski tip. Mnogo je lakše kada su stariji. Tanja i ja čak uspemo da se organizujemo i odemo negde na par dana, a tada Dušan preuzima glavnu reč. Podržao sam njegovu želju da se osamostali, smatram da je u godinama kada treba da krči svoj put, ali uslov je bio da se prvo zaposli.


U kom detetu najviše prepoznajete sebe?


U Milici, ona je živa vatra. Milica je u potpunosti nasledila moj karakter, prava je „macho girl“. Dimitrije joj je jako sličan, oboje više odlučuju srcem nego glavom. To ćemo morati malo da korigujemo, u skladu sa onom pričom o greškama na kojima se uči. Dušan i Vukman su, pak, povučeni, staloženi i mirni.


Da li je teško organizovati jedan sasvim običan dan u šestočlanoj porodici?


Dan nam počinje u sedam, a supruga je ta koja prati sve njihove aktivnosti, odlaske i dolaske. Nikada nismo imali dadilje, niti pomoć u kući. Mi smo jedna sasvim obična porodica, koja ima obaveze od ujutru do uveče. Malo je haotično kad krenemo na put, tada sve podseća na scene iz filma „Sam u kući“. Dok su deca bila manja, stalno smo ih prebrojavali da se neko ne zagubi. Dušan je odavno prestao da ide sa nama na more, lepše mu je sa društvom. Od gospođice očekujemo da tim putem krene za dve godine, a i najmlađi dečaci će porasti dok trepnemo. Kad sledeći put budemo radili intervju, za deset godina, velika je verovatnoća da ćete slikati samo Tanju i mene.