Hrvatska legenda se sa ponosom seća krvavog Maksimira; Boban: To je bio potez za slobodu, režim nas je godinama gazio

Tužnih 30 godina za jugoslovenski i srpski fudbal...”Maksimir” i nemile scene pre meča Dinama i Crvene zvezde su označile početak kraja velike države, ali i velike fudbalske velesile koja se mogla pohvaliti da spada što bi se dana reklo u “Ligu petice”.

Crvena zvezda, Partizan, Dinamo, Hajduk, Sarajevo, Olimpija, Budućnost, Vardar... Nije bilo unapred upisana tri boda, tada se baš igrao fudbal, ali ne i 13. maja 1990. godine.

Tog dana je prekinuto nešto najbolje što smo imali, a glavni krivci dolaze iz Zagreba. Dinamo i politički vrh Hrvatske je režirao krvave sukobe na Maksimiru, a ono što je još tužnije centralna ličnost tog dana Zvonimir Boban i iz ove perspektive se ponosi potezom koji je ovaj vrsni fudbaler izveo.

Nije to bio potez fudbalskog mađioničara, već udarac majstora karatea i to ni manje ni više nego u policajca, čoveka koji je trebao da spreči masakr u Zagrebu i koji je samo radio svoj posao.

- Sećam se toga s ponosom što sam bio deo te priče, zajedno s Bojsima i hrvatskim narodom. Bila je to čista smišljena provokacija. Uvukli smo se u nju, ali dobro je da jesmo. Jer to je dovelo do stvaranja naše države. Ja nikad nisam hteo ulogu heroja, heroji su ratnici koji su izneli teret i stvorili Hrvatsku. Zbog jednog udarca policajca ja nisam heroj. Da, rizikovao sam karijeru, ali i drugi su rizikovali i karijeru i život", rekao je Boban, a prenosi “Indeh.hr”koji je zbog udarca policajca dobio suspenziju od devet meseci.

Boban tvrdi da je njegov potez bio usmeren protiv režima i ugnjetavanja.

- To je bio potez za slobodu. Režim nas je godinama gazio, a mi smo bili mladi i borili smo se za svoje ideale. Ljudi govore, Boban je udario policajca, ali to je izvučeno iz konteksta. Policajac je tukao mladog dečka i ja to nisam mogao da gledam. Od tada se nikada nisam potukao", objasnio je nedavno u razgovoru za švajcarske medije Boban.

Nastavio je Boban sa ponosom da priča o “herojskom” potezu, ali i pored toga beži od uloge simbola borbe za nezavisnu Hrvatsku.

- Ne ja, ne moj udarac. Svi oni ljudi, koji su se tog dana branili, su simboli. To je bio ustanak svih. Ali ja sam bio Boban, Dinamova desetka, to je bila razlika. Mnogi tvrde da sam rizikovao više nego ostali, ali ponavljam, to nije istina. Rizikovao sam možda svoju karijeru, ali u onom kontekstu, to ne znači ništa, zaključio je Zvonimr Boban.