Svet prepun fudbalskih dinastija: Očevi su i dalje “tate” za sinove (FOTO)

SLIKE iz detinjstva, kako bezbrižno šutiraju loptu u dvorištu ili ispred zgrade pod budnim okom oca, neke su od najlepših uspomena koje odrastao čovek gaji u podsvesti. Međutim, nisu svi klinci imali sreću da ih nadgledaju ljudi poput Paola Maldinija, Zinedina Zidana, Johana Krojfa, Patrika Klajverta... i da u svom DNK poseduju fudbalske veštine vredne divljenja. Ali koliko god da je odrastanje u blagostanju i beneficijama koje nosi poznato prezime bilo olakšica, nekim momcima je isto tako bilo i teret na leđima.

Ulaskom Danijela, mlađeg sina Paola i unuka Čezarea, u nadoknadi vremena utakmice između Milana i Verone, slavna dinastija Maldini produžila je svoju lozu na "San Siru" za još jedan mandat. Čezare i Paolo su kroz istoriju 37 godina "prolivali krv i znoj" za crveno-crni dres, a kapitenska traka i ukupno 24 trofeja dovoljno govore o tome zašto se njihova imena izgovaraju sa strahopoštovanjem u Milanu.

Era Danijela kao "milaneza" tek počinje, i za razliku od oca i dede, čije defanzivne majstorije i dalje prepričavaju u prestonici mode, preferira nešto istureniju poziciju na terenu. Stariji Kristijan nije bio te sreće da karijeru počne u Milanu, gde je procenjeno da nije dovoljno talentovan, pa je svoje fudbalsko ime morao da gradi sporednim putevima u italijanskim niželigašima.

Još jedna veoma interesantna priča stiže nam sa "čizme" i vezana je za porodicu Kjeza. Kada je Gabrijel Batistuta odlazio iz Fiorentine u Romu, italijanski novinari su pitali saigrača Enrika Kjezu i njegovog trogodišnjeg sina Federika ko će postizati golove za "violu" kada ode Argentinac. Odgovor Federika je na prvu loptu bio Toldo, ali je Enrike pokazao na njega, pa je i mladić, osokoljen očevim poverenjem, ipak rekao - ja. Premotaćemo film sedamnaest godina unapred - očeva predviđanja su se obistinila, a mladi Kjeza uspešno trasira svoj put u ljubičastom dresu, postiže golove poput tate i čini Enrika ponosnim.

Putem slavnog oca Petera u potpunosti je krenuo Kasper Šmajhel i tako produžio najpoznatiju golmansku lozu Danske. Peter je krajem prošlog veka bio "sila" na golu u slavnim danima Mančester junajteda, ali i deo šampionske generacije reprezentacije Danske na Evropskom prvenstvu 1992. Baš toliko uspeha nije imao Kasper, ali on može da se podiči istorijskom titulom Lestera u Engleskoj, koju ni najveći optimisti nisu mogli da predvide, a zanimljivo je da su njih dvojica jedini biološki otac i sin koji su osvajali Premijer ligu.

Utisak je da je najteže da dostigne veličinu svog oca bilo Đordiju Krojfu, čiji je otac Johan godinama bio simbol Barselone, Ajaksa i holanske reprezentacije i nalazi se u vrhu svake liste najboljih fudbalera svih vremena. Đordi je tokom karijere stizao i do dresa Barselona i Mančester junajteda, ali dostignuća oca popularne "tika-take" su, jednostavno, postavila letvicu na preveliku visinu.

Na našim prostorima, primeri Duleta i Vujadina Savića i Nemanje i Nebojše Gudelja jasno oslikavaju poslovicu: Kakav otac - takav sin.

Vujadin je odmalena sanjao dres Crvene zvezde i huk sa "severa" iza svojih leđa, a iako je njegov prvi mandat u redovima našeg najtrofejnijeg tima prošao bez većih uspeha, u svom povratku je bio kapiten najuspešnije postbarijevske generacije, pod vođstvom Vladana Milojevića. Verovatno je svim zvezdašima zaigralo srce kada se Vujadin izvio u šesnaestercu Arsenala i šutirao glavom, ali prečka se, ipak, isprečila da pogotkom jednog Savića ponovo zavlada muk u Londonu.

Svet fudbala je pun primera u kojima sinovi kreću stopama očeva, baš poput Đovanija Simeonea, Isaka Hadžija, Timotija Vee..., i pokazuju da jabuka u slobodnom padu ipak ne završi daleko od drveta, ali i da je pakleno teško doći do trenutka kada možeš da kažeš da si zasenio svog "starog".

BJEKOVIĆ, ĐUROVSKI, PETKOVIĆ...

MEĐU fudbalskim dinastijama u Srbiji sinovi su retko kada uspevali da prevaziđu uspehe očeva (čija su imena u zagradi), koji su u prošlom veku ostavili ogroman trag u fudbalu. Takvu tezu potvrđuju primeri Marija (Milko) Đurovskog, Andreja (Mitar) Mrkele, Bojana (Bojan) Krkića, Marka i Stefana (Slađan) Šćepovića, Nenada Juniora (Nenad) Bjekovića, Dušana (Ilija) Petkovića, Miloša (Zoran) Dimitrijevića, Veljka (Blagoje) Paunovića, Mileta (Ratko) Svilara, Vuka (Branko) Rašović...

Peter i Kasper Šmajhel

SIN Franca Bekenbauera Stefan, koji je, nažalost, preminuo 2015. u 46. godini, u jednom trenutku karijere stigao je na korak od dresa Crvene zvezde, ali 1990. je konkurencija jednostavno bila prevelika.

Stefan je karijeru počeo u Bajernu, međutim, nije posedovao veštine kao i čuveni Franc, pa je karijeru okončao zbog povreda sa 29 godina.