Uroš Matić izlazi iz senke brata Nemanje: U Kopenhagenu mogu da napravim veliko ime

Srpski fudbaler Uroš Matić izborio se za priliku da izađe iz senke brata Nemanje. Posle više-manje uspešnih epizoda u Košicama, Benfiki, Bredi i Šturmu, ofanzivni vezista je krajem prošle godine potpisao je ugovor sa danskim šampionom Kopenhagenom.

Matić će priliku da debituje u dresu novog kluba imati već u četvrtak, kada Kopenhagen gostuje Ludogorecu u prvom meču šesnaestine finala Liga Evrope, dok će predstojećeg vikenda osetiti čari derbija s Brondbijem.

- Nemanja jeste moj brat, ali mislim da sam u Kopenhagenu pronašao mogućnost da postanem veliko ime. Uvek je dobro kada imate priliku da pobeđujete u skoro svakoj utakmici u nacionalnom šamionatu i imate šansu da igrate u Ligi šampiona. Mislim da je to san svakog igrača na svetu, pa i moj. Bilo bi sjajno i za mene lično, i za porodicu da braća Matić igraju u elitnom takmičenju. Bio bi najbolji scenario da igramo jedan protiv drugog, ali obojica treba da odradimo mnogo stvari da bi došli u tu situaciju – rekao je za specijalizovani sat “Goal” Uroš Matić, koji je sa Kopenhagenom potpisao ugovor na četiri i po godine.

- Dobio sam informaciju da me trener Solbaken želi i odlučio sam da dođem. Mislim da sam napravio dobar korak u ovom trenutku i spreman sam za to. Kopenhagen je veliki klub, a ja imam u životu imama visoke ciljeve. Ne želim da se zadovoljim time što sam u velikom klubu, došao sam da pokažem kvalitet, osvajam titule i učinim navijače srećnim u budućnosti.

Matić je sa 17 godina, zajedno sa Nemanjom, otišao od kuće u slovačke Košice, a život van rodnog grada, posle početnih poteškoća, postao je za njega stvar rutine.

- Bilo je teško, to je bio veliki korak u mojoj mladoj karijeri. Nisam bio blizu kuće, tako da nisam mogao svakog vikenda da se vraćam, što može da bude teret kada se mladi. Ipak, tokom godina, život u inostranstvu je postao rutina. Fudbal je moj posao i uživam u njemu. Podrška porodice pomaže, a mnogo je teže bilo roditeljima jer smo obojica otišli od kuće, dok smo mi samo želeli da negde igramo fudbal. Živeo sam u Slovačkoj, Portugaliji, Holandiji, Austriji, dolazak u novu zemlju ne predstavlja mi veliko opterećenje jer uvek pronađem način da se adaptiram na život.

Ofanzivni vezista istakao je da nikada nema problem u novoj sredini, pošto ništa ne može da ga iznenadi i uvek je spreman na svaku situaciju.

- Igrao sam u sjajnim klubovima i u svakom sam ponešto naučio. Od tehničkog osoblja do igrača. Trudim se da budem otvoren za učenje. U Kopenhagenu je sve dobro. Od prvog dana su svi bili “otvoreni” prema meni, tako da su mi znatno olakšali period adaptacije i zahvalan sam im na tome.