Milinković: Epitet defanzivca ne stoji uz mene!

SREĆA je lepa samo dok se čeka. Ali ne doveka. Novi trener Partizana Zoran Milinković uverio se na ličnom primeru da ova izreka i te kako može da bude egzaktna, pošto je u sredu 24. marta, kada je promovisan za trenera kluba iz Humske, uspeo da izbegne duhoviti nastavak ove misli. Svojevremeno, u leto 2011. već je bio viđen kao šef struke crno-belih kada je Šamrok senzacionalno izbacio Partizan iz Evrope, ipak u poslednji čas je stigao “veto” na njegov angažman.

Sada, tri i po godine kasnije, drugo “očijukanje” je preraslo u povratak prvoj ljubavi. Nikakvi bočni vetrovi, ni “dobronamerni” saveti, nisu mogli da stopiraju dogovor po kojem će Milinković doći do zenita svoje trenerske karijere. U klubu za koji su vezani njegovi prvi fudbalski koraci, klubu kojim ga je inficirao otac, a on istu tu jaku emociju preneo na sina Vladimira.

- Došao sam kao dete u Partizan, prošao sve mlađe kategorije. Imao sam klasičan put stasavanja, osvojio sam titulu u mlađim kategorijama, ali nisam sačekao pravu šansu u seniorskom pogonu. Bio sam usijana mlada glava, imao sam karijeru punu uspona i padova. Žurio sam, iako mi je pokojni otac 1990. rekao da ne idem u Vojvodinu. Nisam to razumeo i mnogo puta sam se zbog toga pokajao tokom igračke karijere - počinje priču Milinković.

Koliko za vas, posle toliko godina, znači povratak u Humsku, na mesto koje evidentno izaziva bujicu najfinijih emocija?

- Cela ova priča sa Partizanom se dešava neposredno pošto smo dali ocu 40 dana. Ćale je igrao fudbal, on mi je bio veliki oslonac, znao je koliko sam želeo da postanem trener kluba za koji navijam od kako znam za sebe. Tu porodičnu tradiciju sam preneo i na sina Vladimira, koji obožava loptu, sada trenira kod mog druga iz generacije. Izrazito je levonog, to mi je za početak zanimljivo. Kad bi došao taj dan da zaigra za crno-bele, ne znam ko bi bio srećniji od mene.

Tokom igračke karijere bili ste pravi “globtroter”, pošto ste igrali za klubove iz čak devet zemalja. Koja je ostavila najjači pečat na vašu fudbalsku filozofiju?

- Osam godina sam proveo u inostranstvu, bilo je drugo vreme, ali si morao da imaš ozbiljan kvalitet. Kruna je bila u Francuskoj, pa bih izdvojio taj period igranja za Nicu. I na Kipru su nekako baš tada počela velika ulaganja u fudbal kada sam nosio dres Anortozisa. Kada je trenerska karijera u pitanju, dosta sam prošao u Srbiji i mogu da kažem da je teško uspeti i napraviti nešto ovde. Sigurno je bolje što je sve išlo ovim putem jer je dolazak u Partizan kruna karijere.

Uz vaše ime se nekako uvek lepi “etiketa” defanzivnog stručnjaka, zašto je tako?

- To su priče ljudi koji nisu upoznati sa onim što sam do sada radio u karijeri. Povodom 100 godina Vojvodine dobio sam statistiku o najvećim dostignućima kluba. Držim osam rekorda, a jedan od njih je najveći broj golova u sezoni. Mene to ne opterećuje, taj epitet ne ide uz mene.

Da li je jednostavno prebaciti se sa razmišljanja o opstanku na šampionske ambicije?

- Moja karijera dugo traje, bilo je različitih iskušenja. Imam puno iskustva, znam veličinu Partizana i očekivanja armije navijača. Osvajao sam trofeje kao igrač u karijeri, umeo sam da se nosim s tim pritiskom. Uzeo sam kup sa Nicom, a sa Anortozisom bio prvak i osvojio dva superkupa. Pritisak bio ogroman, neke stvari sam proživeo u karijeri i vrlo su mi jasne.

Da li postoje treneri koji su vam uzori ili su na neki način usmerili vašu karijeru?

- Dok sam bio igrač, strašno mi je imponovao Ivica Osim. Bio mi je zaista upečatljiv. Sada stvarno postoji plejada izvanrednih trenera koji su obeležili poslednju deceniju. Murinjo, Klop, Gvardiola, Anćeloti, Venger, Benitez, sve su to veliki majstori svog posla.

Koliko vam smetaju sve priče oko finala Kupa Vojvodina - Partizan iz 2011, koje su i danas aktuelne?

- Jako dobro znate koliko je teško raditi u Srbiji i biti trener na jednom mestu gde su ljudi koji vode klub autoriteti. Sve je to specifično, složeno, treneri ne mogu da utiču na događaje u tom smislu. Te večeri nije bilo nikakvih uvreda sa moje strane, ni Saletu nijednom igraču Partizana, baš sam vodio računa da ne napravim grešku. Posle finala su išle razne konstrukcije i priče, uperene protiv stručnog štaba i igrača, potpuno nezasluženo. Svi su svedoci onoga što se dešavalo, ne volim ni da se setim, nadam se da takve scene nikada više nećemo gledati.

Za kraj malo i o takmičarskim ambicijama. Da li je derbi utakmica koja će prelomiti sezonu i da li biste hipotetički prihvatili ponudu da izgubite Kup, a osvojite titulu?

- Ne bih prihvatio takvu ponudu sigurno, ne odričemo se nijednog trofeja. Derbi je svakako veoma značajan, ali 30 bodova je u igri i svaki je podjednako važan. Čujem i ja razne priče o tome kako se naš rival protežira, ali ne mogu da verujem da naš fudbal može da ide u tom smeru i da će to biti tako. Na oku javnosti je sve što se dešava na terenu, a ako se bavimo time ko je šta rekao to nas neće odvesti nikud.

UGOVOR NA TRI MESECA
MNOGE je iznenadila informacija da je Milinković dobio poverenje samo do kraja sezone. Da li je bilo razgovora o produžetku saradnje u slučaju osvajanja titule?

- To u velikom klubu ne može da se kaže, nepredvidivo je. Eto da ostavimo sudu vremena, da vidimo šta će se dešavati do kraja ove sezone.

PROČITAJTE I OVO:
* Pazarci do duboko u noć slavili pobedu protiv Zvezde: Evropo, stižemo!
* Navijači moskovskog Spartaka: Srbijo, sestro moja, nikada nećeš biti sama!
* Na poslednja 44 mastersa, čak 40 titula osvojio udarni kvarter na ATP listi: Četvorka ne da trofeje
* Voždovac: Stičemo utisak da u ovoj zemlji i našem fudbalu, kad radiš i igraš pošteno i normalno, ispadaš nenormalan
* Barselona ima Mesija, Real Madrid Ronalda, a Borusija neverovatne navijače: Probijanje žutog zvučnog zida
* Babović: Biće mnogo borbe do kraja prvenstva
* Jankov povratak u Hjustonu
* Ibrahimović zatražio iseljeničku vizu za SAD
* Milojević posle poraza od Partizana: Novi sraman pristup