Luković ponovo prohodao

OSMEH je zamenio zabrinutost. Aleksandar Luković je ekipu “Novosti” dočekao u beogradskom “Fizio centru” odlično raspoložen. Kapiten crveno-belih imao je i veliki razlog za to jer je već posle mesec dana od operacije Ahilove tetive u Finskoj - prohodao.

- Bacio sam jednu štaku, već vozim bicikl, a u bazenu sam napravio i prve samostalne korake. Da kucnem u drvo, oporavak ide po planu i programu. S obzirom na to da mi je ovo jedina teža povreda u karijeri, važno je da sam psihološki sve dobro podneo i sad sam čvrsto uveren da ću se na teren vratiti još jači - ozarenih očiju referiše Luković dok mu je terapuet i trener Filip Vološek odrađivao tretman laserom.

Ne krije 32-godišnji defanzivac izuzetnu, celodnevnu posvećenost oporavku, jer zna da njegov povratak na teren zavisi od od napornog rada i stručnosti ljudi koji se brinu o njemu. Pre podne je četiri sata u “Fizio centru”, po podne radi sa kondicionim trenerom Batom Radulovićem na stadionu još sat-dva, a tetivu na kraju dana stručno tretira maser Ivo Popović. I tako svakog dana...

- Sve se radi po programu dr Sakarija Orave iz Finske. Prvi put sam se susreo sa tako detaljnim programom gde je bukvalno u dan sve određeno. Od tretmana do vežbi. I nama to olakšava rad - dodaje Vološek.

Prvi kontrolni snimak ultrazvukom bio je odličan, zadovoljno dodaje Luković.

- Početkom maja idem na kontrolu u Tursku, dr Orava će uraditi sve analize i ako sve bude Okej, daće mi zeleno svetlo da trčim i lagano radim sa loptom. Imaću tada mesec i kusur dana do početka priprema 8. juna. Ma, i da zakasnim 15-20 dana neće biti strašno, samo da sve bude u redu.

Sve se lakše podnosi uz društvo, ne krije Luković, kome je uvek pri ruci kum Dušan Anđelković, ali i ostatak tima.

- Svakodnevno sam sa njima, živim njihov život i probleme, samo što ne mogu da im pomognem na terenu. Mnogo mi je lakše što sam u društvu, jedino me porodica u ovom periodu slabo viđa jer izađem u pola osam, a vratim se uveče u sedam. Ali, tako je sada, uloženi trud će se sigurno vratiti kasnije.

Ima vremena da preispituje mnoge odluke u životu, pa i onu što se u Zvezdu nije vratio prošlog leta već zimus.

- Teške odluke se ne donose ni lako ni brzo. Možda bi bolje bilo da sam u avgustu došao, ali ne treba se u životu vraćati unazad i žaliti. Ja gledam napred, a sebe vidim za nekoliko meseci na terenu. Ako bog da, sa Zvezdom i u Evropi.

Iako je život nepredvidljiv, Luković će izvesno u svojoj Zvezdi i završiti karijeru:

- Napuniću uskoro 33 godine, ostvario sam se igrački, bilo bi lepo da pomognem mom klubu da dostigne svoje ciljeve. Time bi se i moji zaokružili.

ZVEZDA IMA POTENCIJAL
NE krije Luković da oporavak lakše podnosi zbog dobre igre i rezultata Zvezde:
- Igra je sve bolja, efikasnost na zavidnom niovu, tim ima baš dobar potencijal. Međutim, ne sme da bude opterećen titulom, jer Partizan još uvek ima prednost. Da bi se odbranila titula, a to nije nemoguće, Zvezda mora da razmišlja samo o svakoj prvoj narednoj utakmici.