Studio B: Nove epizode Svetske trpeze

I svako jaje je avantura. Ko zna, sledeće može da mu bude drugačije. Ovako je govorio Oskar Vajld, a Slavomir Ćirović mu je poverovao. Trajno. Poverovao je i slavnom kompozitoru Đoakinu Rosiniju da je u životu plakao tri puta - kada je prvi put čuo operu, potom kada je slušao Paganinija i kada mu je ukusan ručak pao u vodu dok se vozio čamcem. Dok nas uvodi u priču o najnovijem kulinarsko-putopisnom serijalu “Svetska trpeza” (Studio B), autor navedenim izjavama velikana dodaje još francusku poslovicu - “Dobro jelo ne treba započinjati gladan”. I poziva nas na gastronomsko putovanje čiji će biti vodič.

- “Svetska trpeza” je sačinjena od detalja, simboličnih prizora i zanimljivosti o obeležjima jednog podneblja, o nastanku nekog jela. I to su priče koje ne traže naročitu koncentraciju, niti pasioniranu zainteresovanost gledalaca za tu temu. To su pitke priče namenjene svima, one se hvataju u letu, a pritom mogu i da informišu i da razonode.

Ćirović kaže da već slogan emisije “Ceo svet za jednim stolom” dovoljno govori o đakonijama koje možemo da pronađemo u “Svetskoj trpezi”.

- Do kraja godine, biće tu više od 200 različitih priča i recepata iz oko 50 zemalja sveta. Emisija ima jednu prilično originalnu formu “Razglednica”, koje se emituju svakoga dana (u okviru “Beograde, dobro jutro” i “Beograde, dobar dan”), da bi se svake subote (18.30) i ponedeljka (22.30) složile u jedan album .

* Da li je “Svetska trpeza” dostojan naslednik “Puta vina” koji ste radili ili putovanje nije završeno?

- “Svetska trpeza” ima nešto od duha “Puta vina”, ali je ipak reč o jednoj drugačijoj emisiji i žanru. “Put vina” se razvijao kao klasična dokumentarno-putopisna emisija u okviru koje je (tokom deset sezona) premijereno prikazano više od 400 epizoda, i smatrali smo da je vreme za pauzu. Ali “Put vina” nije završen. Sada ćemo ga raditi kao serijal od 10-12 epizoda godišnje, a među prvima će biti snimljeni značajni vinski regioni koji nisu ili nisu dovoljno predstavljeni (Bordo, španska Rioha i portugalski Douro).

* Zbog čega ste se od pića okrenuli ka hrani?

- Pa i nisam. Vino je deo trpeze, i u ovoj emisiji takođe zauzima značajno mesto, ali više kroz priče o svetskim vinogorjima i o autentičnim kuhinjama vinskih regiona. Za ljubitelje vina, hrana i vino su neodvojivi. To slaganje Francuzi zovu “marijaž” - brak ili venčanje, a ono, kao što znamo, može da bude i ovako i onako. Ali kada pogodite, onda je to ono što se u enogastronomiji naziva “savršenim parom”.

* Pred čijom trpezom se najduže zadržavate?

- Pred kuhinjom vinskih regiona, jer tu imate i još jednu priču pored hrane. Izdvojio bih Pijemont, Burgundiju i Alzas, kao, po meni, “najgastronomskije” vinske regione na svetu.

* Može li srpska kuhinja na svetsku trpezu?

- Srpska kuhinja, kao neverovatan spoj kultura i običaja naroda koji su prohujali Balkanom, impresivno je i vrlo ukusno “štivo”, koje tek treba da bude “pročitano” na pravi način. U tom pogledu, verujem da bismo i onaj sarkastični zapadnjački izraz “balkanski lonac” mogli da upotrebimo u pozitivnom marketinškom smislu. Verujem da dolazi vreme kada će čitav Balkan, a Srbija u prvom redu, biti otkriveni kao jedan novi svet. Pritom, to je najstariji “stari svet” - mesto na kojem je sve počelo. Samo je malo zaboravljen, a za to smo, naravno, i sami krivi. U svetu globalizacije i holivudske kulture, Srbija, kao naslednica rimske Mezije, sa svojom izvornom srednjovekovnom kuhinjom i uplivima vizantijske, orijentalne i austrougarske kulture, ima i te kako šta da pokaže. Važno je samo da se oslobodimo glupe navike - da se ne stidimo onoga čime bi trebalo da se ponosimo. I obrnuto. Pa će sve biti lakše.

* Jesu li gurmani oni koji mnogo jedu (i to se na njima vidi) ili oni koji jednostavno uživaju u hrani? Smatrate li sebe gurmanom?

- Kod nas se reč “gurman” najčešće upotrebljava kao odrednica za nekog ko voli da jede, a pritom se uglavnom misli da voli mnogo da jede, i to masno i slasno, a eventualno i ljuto. Često se to koristi i u ironičnom smislu ili kao eufemizam za nekoga ko je proždrljiv. Tako gledano, baš i ne izgleda lepo biti gurman. S druge strane, ako pogledate listu slavnih “gurmana”, naći ćete imena kao što su Balzak, Orson Vels, Đoakino Rosini, Oskar Vajld. Onda deluje kao da nije loše biti u takvom društvu. Ja volim da jedem različitu hranu i da probam nešto novo. I nije mi primerena izjava jednog poznatog američkog novinara da ne voli da jede, nego je samo “istraživač hrane”, a pritom taj isti ima 150 kilograma.